Geary Patrik J, The Myths of Nations

Princeton 2002 University Press Princeton

(G. P. doktorirao na univerzitetu Yale 1974. srednjovekovnu istorija kod Roberta Sabatina Lopeza i Jaroslava Pelikana. Od 1974. do 1980. bio je docent na Univerzitetu Princeton. Od 1980. do 1986. bio je vanredni profesor na Univerzitetu Florida. Tamo je bio profesor istorije od 1986. do 1993. godine. Od 1993. do 2004., i ponovo od 2004. do 2011., predavao je kao profesor istorije na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu. Od 1993. do 1998. bio je direktor Centra za srednjovekovne i renesansne studije. Od 1996. do 1998. bio je direktor UCLA Humanities Consortium. Od 1998. do 2000. bio je profesor istorije i direktor srednjovekovnog instituta na Univerzitetu Notre Dame.)

Savremeni Evropljani sa milionima svojih nacionalnih identiteta s ponosom prate Kelte, Franke, Gale, Gote, Hune ili Srbe - ili neku kombinaciju različitih naroda koji su naseljavali, prelazili ili pljačkali njihov kontinent pre više od hiljadu godina . Prema Patricku Geariu, ovo su istorijske gluposti. Ideja da je nacionalni karakter fiksiran za sva vremena u jednostavnijoj, dalekoj prošlosti je neutemeljena, tvrdi on u ovom nepokolebljivom preispitivanju evropske nacije. Nekoliko ljudi koje mnogi Evropljani poštuju kao pripadnike svog osećanja „nacije“ imali su srazmerno homogene identitete; čak su i Huni, ističe, bili čvrsto ujedinjeni samo pod Atilinom desetogodišnjom vladavinom.

Geari razara nacionalističke mitove o tome kako su rođene evropske nacije. Kroz rigoroznu analizu smeštenu u lucidnu prozu, on suprotstavlja mitove stvarnoj istoriji evropske transformacije između četvrtog i devetog veka - perioda velikih migracija koji su nacionalisti dragi. Nacionalistički osećaji koji se danas u Evropi sve više uzimaju zdravo za gotovo pojavili su se, tvrdi on, tek u devetnaestom veku. Ironično, ovaj fenomen održavale su u životu ne samo populacije koje su reagovale - već i naučnici saučesnici.

Na kraju, zaključuje Geari, stvarno formiranje evropskih naroda mora se posmatrati kao produženi proces koji je započeo u antici i nastavlja se i danas. Dobijena slika predstavlja izazov onima koji usidre savremene antagonizme u drevnim mitovima - onima koji tvrde da imigracija i tolerancija prema manjinama uništavaju „nacionalnost“. Kao što pokazuje Geari, takvi ideolozi - bilo da su Le Pens koji zagovaraju „Francuze rođene krštenjem Clovisa 496. godine“ ili slično je tvrdio Milošević,..., - znači, takvi ideolozi znaju svoje mitove, ali ne i svoju istoriju.

O Mit-u o narodima intenzivno će raspravljati svi koji su shvatili da istorija koja se ne menja, koja svodi složenost mnogih vekova na jedan, večni trenutak, uopšte nije istorija

 

***

Komentar

***

Volfgang Laz :“ u današnje vreme niko nije zadovoljan ako ne može vratiti svoje poreklo unazad do Troje“.

*

 

Geary Patrik je u ovoj knjizi  istraživao  priče koje su ispričane i koje se i dalje pričaju o narodima u Evropi i narodima koji pretežno tvrde da iz njih proističu. Ovi mitovi o poreklu i dalje vrše snažnu privlačnost, bez obzira na to da li imaju bilo kakvu osnovu u istorijskim događajima. Kao što je naglasio veliki francuski istoričar Marc Bloch, mitovi o poreklu nikad nisu o počecima, već o suštinama, pa stoga mitovi o evropskom poreklu, sadašnji i prošli, nastavljaju da igraju vitalnu, iako često nesvesnu ulogu u identitetskoj politici sadašnjosti.

*

Karl Poper: „Načelo nacionalne države, to jest političkog zahteva da se teritorija svake države treba podudarati s teritorijom nastanjenom jednom nacijom, nipošto nije tako po sebi očigledno kao što mnogim ljudima danas izgleda. Čak i kada bi bilo ko znao šta misli kada govori o nacionalnosti, uopšte ne bi bilo jasno zašto bi nacionalnost trebalo usvojiti kao fundamentalnu političku kategoriju važniju, na primjer, od religije, rođenja unutar određenog  geografskog područja, lojalnosti dinastiji ili političkog uvjerenja kao što je demokracija. Međutim, dok religija, teritorija ili političko uvjerenje mogu biti više ili manje jasno određeni, gotovo niko nije bio u stanju objasniti šta podrazumijeva pod nacijom na način koji bi mogao biti upotrebljen kao osnova praktične politike. Nijedna od teorija koje tvrde da je nacija - ujedinjena zajedničkim poreklom, jezikom ili zajedničkom istorijom - nije prihvatljiva ni primjenjiva u praksi. Načelo nacionalne države ne samo da je neprimenjivo nego nikada nije ni bilo jasno shvaćeno. Ono je mit. Ono je iracionalan, romantičan i utopijski san, san naturalizma i plemenskog kolektivizma.“

 

 

Zoran Stokić

29.03.2021.