Vulkanske aktivnosti na Islandu

"Ne sluti na dobro! Kada se poslednji put ovo dogodilo, čovečanstvo je doživelo katastrofu, a agonija je trajala vekovima"

 

 

Blic 06.03.2021. 09:50

 

Islanđani su navikli na zemljotrese, ali ono što je protekle nedelje zabeleženo na ostrvu zabrinulo je građane, ali i stručnjake širom sveta. Islandska seizmološka služba saopštila je da je za nedelju dana zabeleženo oko 17.000 zemljotresa oko Rejkjanesa, regiona koji "leži" na brojnim vulkanima. Stručnjaci upozoravaju da bi erupcija sada mogla da bude neizbežna, pa stanovnici čekaju znakove erupcije, neki sa uzbuđenjem, drugi sa anksioznošću. Ovo područje erupciju nije videlo poslednjih 800 godina, a poslednji put kada su na njemu vulkani bili aktivni, na planeti su se dešavale velike promene koje su ostavile katastrofalne posledice.

Zemljotresi su uobičajeni na Islandu jer se ostrvo prostire na dve tektonske ploče, koje su podeljene podmorskim planinskim lancem. Većina zemljotresa je, međutim, slabija i dešava se daleko od Rejkjavika i okolnih područja, gde živi većina od 368.000 stanovnika Islanda. Vulkanolozi se spremaju na moguće decenije povećane aktivnosti. - Impulsi vulkanske aktivnosti u tom području dolaze otprilike svakih 800 godina. Izgleda da i sada stižu na vreme - rekao je profesor vulkanologije na Univerzitetu Islanda Torvaldur Tordarson, o poslednjim erupcijama u Rejkjanesu, koje su trajale od 11. do 13. veka.

 

Malo ledeno doba

 

Od početka 14. veka, nakon dugog toplog perioda na planeti, stvari počinju da se menjaju. Кiša je padala "bez prestanka“ 1315. godine, a žito nije sazrelo. Situacija je bila ista i sledeće godine. Nastavili su da se dešavaju periodi hladnog vremena i vremenskih nepogoda. Malo ledeno doba može se podeliti u dve faze, prema članku u časopisu "Njujorker". Počelo je sa periodom zahlađenja tokom 14. veka, a eskalacija je trajala od kraja 16. do sredine 19. Ovo zahlađenje prouzrokovalo je širenje glečera u Skandinaviji, Alpima, na Islandu, Aljasci, Кini, u južnim Andiama i na Novom Zelandu. Stanovnici Londona su povremeno mogli da se klizaju na Temzi. U Francuskoj i Švajcarskoj, veliki glečeri drobili su sela, prema Enciklopediji Britanika. Vlažna leta i ledene zime dovele su do siromašnih useva i gladi nekoliko godina u severnoj i centralnoj Evropi.

Situacija je postajala gora kako su vekovi odmicali. Južni deo Bosfora, Zlatni rog bio je zamrznut 1622. Zima 1794. bila je posebno oštra, tako da je francuska vojska prelazila preko zamrznutih reka u Holandiji. Luka Njujorka se zamrzla 1780, godine, pa su ljudi mogli da prelaze od Menhetna do Steten Ajlenda. Island je bio okovan ledom kilometrima u svim smerovima, tako da su luke bile zatvorene. Kako je sve započelo? Poslednjih decenija više naučnih radova tvrdi da je glavni krivac za srednjovekovno Malo ledeno doba pojačana vulkanska aktivnost koja mu je prethodila. Pepeo može da blokira dolazak sunčeve svetlosti, što dovodi do globalnog zahlađenja, koje može da potraje i godinama nakon erupcije. Sa padom temperature povećavao se nivo arktičkog ledenog pokrivača i usledili su vekovi hladnoće. Posledice su bile katastrofalne, ne samo za prirodu, već i za civilizaciju. Period Malog ledenog doba upamćen je i po velikim sušama koje su donele veliku glad ugroženoj populaciji. Neka istraživanja tvrde da je ono dovelo i do epidemije kuge u 14. veku. Naime, poljorivredna kriza najverovatnije je izazvala pojavu "crne smrti", bakterijske bolesti koju su širile buve i pacovi. Glad i bolest izazvane dugim periodima hladnoće dovele su do niza društvenih, kulturnih i političkih previranja.

 

"Ružni pačići"

 

Šta je bio uzrok i kako je sve počelo? Istraživači koji stoje iza nove studije imaju neobičan predlog. Oni sugerišu da je hlađenje moglo da se dogodi spontano i samo od sebe. Uopšteno govoreći, Malo ledeno doba počelo je zbog porasta erupcije vulkana i smanjene aktivnosti Sunca. Velika erupcija vulkana 1257. godine, praćena sa tri manje erupcije koje su se dogodile do kraja 13. veka, smatraju se kao uzrok Malog ledenog doba. Aerosoli iz erupcija su možda zasenili Sunce i učinili Zemlju hladnijom. Nakon toga se veruje da je morski led sa severa doprineo da su se hladni periodi javljali dugo nakon toga. - Tajming se prilično slaže sa velikim erupcijama iz 13. veka. Dakle, postoje dobri empirijski dokazi da bi ovo moglo da bude istina - rekao je Martin Majls, istraživač u Norveškom istraživačkom centru NORCE i Bjerknesovom centru za klimatska istraživanja u Bergenu i na Univerzitetu Kolorado u Bolderu u SAD-u.

Ali u novoj studiji, Majls i njegove kolege istražili su su još jednu mogućnost. Ponekad se klimatski modeli ponašaju neobično. Ovi modeli mogu da pokažu iznenadne promene na severu, bez dodatnih klimatskih pokretača kao što su erupcije vulkana ili promena solarne aktivnosti. Ove računarske simulacije nazvane su "ružnim pačićima", jer deluje kao da sa njima nešto nije u redu. Ali nije jasno da li su ove računarske simulacije pogrešne. - Moguće je da su se promene u morskom ledu i odlivu morskog leda iz Arktičkog okeana dogodile slučajno zbog unutrašnje promenljivosti u klimatskom sistemu. Možda su ovi modeli, prema kojima su ljudi skeptični, zapravo tačni - kaže Majls.

 

Erupcije širom sveta

 

Od početka godine, vesti o vulkanskim erupcijama stižu sa raznih krajeva sveta. Na indonežanskom ostrvu Java vulkan Semeru proradio je sredinom januara. Krajem meseca proradio je i vulkan Merapi, a potom i Sinabung na Sumatri. Sredinom prošlog meseca proradio je vulkan Fuego na Gvatemali, a sicilijanska Etna već nedeljama bljuje lavu.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Sa problemima malih ledenih doba susreo sam se sasvim slučajno proučavajući život Isaka Njutna, Lagranža, Hamiltona..., onako uzgred – skrajnuto – ovde-onde poneka činjenica... O tome se nije govorilo u školskim sistemima ni kod nas ni u svetu. Čak ni na fakultetima. Tako je i poslednjih decenija globalnog umrežavanja na planeti Zemlji; uporedite broj tekstova (broj slova) o, na primer, ratovima, ratničkoj istoriji, inkviziciji i tsl. sa jedne strane i broj tekstova (i broj slova) o "malim ledenim dobima u Evropi" u tih poslednjih 800 g - otktićete da se radi o "beskonačnom" i "konačnom" skupu. Čovek je preokupiran socijalnim svetom, svetom socijalne istorije i moći, društvenim institucijama i utopijama. Homocentričan odnos prema prirodi, koji većina od nas ima, počiva u dalekoj prošlosti i poklapa se sa početkom judeo-hrišćanske tradicije.

 

U Evropi - od sredine 14 veka - epidemija smrtonosne kuge, kao i serija "malih (nepovezanih) ledenih doba" 1230-1850 naterala je ljude, uprkos tome što su bili bitno ometani od sakralnih i svetovnih vlasti, da uče na greškama - da bi preživeli.

 

U raznim regijama Evrope propadala je poljoprivreda i stočarstvo, pojavljuje se glad, nezaposlenost  i bolesti koje generišu sociološki Gordijev čvor. Evropljani su tražili objašnjenja gladi, bolesti (naročito pojave smrtonosne kuge) i socijalnih nemira (povećana stopa ubistava, seksualni prestupi, preljube, silovanja, otmice, jednom rečju povećano je opšte bezakonje). U vremenskom cajtnotu svetovna i sakralna vlast su, umesto intelektualne skromnosti, pokazali izuzetnu dozu nedopustivog autizma; u želji da sačuvaju stečene pozicije, umesto stvarne dijagnoze problema ponudili su surogat – presecanje Gordijevog čvora - krivci su bili manjinske grupe, a ponajviše Jevreji i veštice: veštice da su odgovorne za klimatske nepogode, a Jevreji da su te nepogode koristili kako bi trovali bunare hrišćana i tako izazivali bolesti; ako krivce uklone – problem je rešen!

 

Inače ova predmoderna inkvizicija smatra se pretečom i modelom modernih sistema represije u 20. veku (u Hitlerovoj Nemačkoj, Staljinovom SSSR-u, Maovoj Kini i tsl). Praksa NKVD-a, sličnih službu u Maovoj Kini, u metodama kako su iznuđivali priznanja, i načine na koji su moralno diskreditovali "jeretike" - pokazuje da su čitali i učili iz brojnih  “priričnika za inkvizitore”; slično važi za praksu „ispiranja mozga“ i tsl. Jedan od tih priručnika bio je "Malleus Maleficarum" nemačkog dominikanca Heinrich-a Institoris-a tj. Hajnriha Kramera (1430–1505), koji je diplomirao i doktorirao teologiju i filozofiju, a 1474 postavljen za inkvizitora u južnoj Nemačkoj (vodio suđenja vešticama u Alzasu, Gornjoj Rajni i na Bodenskom jezeru); ovaj njegov "priručnik" – "Veštičji čekić" – iz 1486. ​​godine bio je toliko popularan, da je doživeo čak 6 izdanja.

 

 

Zoran Stokić

7.03.2021.