WWF Adria: Šume se uništavaju alarmantnom brzinom

 

 

SCITECH Autor:Beta21. mar. 202111:32 > 11:375

Izvor: N1

 

Organizacija WWF Adria upozorila je, povodom Svetskog dana šuma 21. marta, da su šume ključne za život ljudi, ali da se uprkos tome uništavaju alarmantnom brzinom.

 

„Ljudski uticaji već su doveli do gubitka oko 40 odsto svetskih šuma, a očekuje se da će se globalna potražnja za drvnim proizvodima utrostručiti tokom sledeće tri decenije“, saopštila je WWF Adria. Prekomerna i bespravna seča, nedostatak podataka o šumama u privatnom vlasništvu i slaba kontrola njihovog korišćenja, i negativni efekti klimatskih promena i zagađenja, samo su neki od problema u gazdovanju šumama u Srbiji, istakli su iz te organizacije. Ocenili su da je neophodno da u strateškim dokumentima za njihovo upravljanje promovišu i vrednuju njihove vitalne usluge – obezbeđivanje hrane, čiste vode i vazduha, lekova, rekreacije, građevinskog materijala, jednom rečju, egzistencije.

Uz podsećanje da će ove godine Svetski dan šuma biti obeležen pod sloganom „Obnova šuma – put ka oporavku i blagostanju“, WWF Adria ukazala je da uništavanje tih ekosistema dovodi u opasnost ljudsko zdravlje i planetu. „Od vazduha koji udišemo do drveća koje koristimo, šume su ključne za naš život. Predstavljaju stanište za više od polovine svetskih kopnenih vrsta, a globalno više od milijardu ljudi živi u šumama i njihovoj okolini“, dodaje u saopštenju WWF Adria. Iz te organizacije podsetili su da šume regulišu klimu, ublažavaju poplave, čuvaju zemljište, obezbeđuju pitku vodu, pružaju utočište različitim divljim vrstama, i ocenili da je krajnje vreme da se ozbiljno promeni odnos prema šumama.

„Danas se već nalazimo u situaciji da svaki gubitak šumske površine, odnosno njena prenamena i izgradnja, predstavlja neprihvatljiv luksuz koji nanosi štetu celom društvu i to treba sprečiti po svaku cenu“, upozorio je Goran Sekulić iz WWF Adrie. On je rekao da bi u narednom periodu javne politike morale da postave konkretne i ambiciozne ciljeve u pogledu obnavljanja šumskih staništa, unapređenja njihovog ekološkog statusa, a ne jedino povećanja površine ili procenta pošumljenosti.

U programu „Zaštićena područja za prirodu i ljude“, WWF se zalaže za otvorenije procese odlučivanja i planiranja u korišćenju prirodnih resursa, uz napomenu da su oni u šumarstvu i dalje ograničeni na uži krug institucija i javnih preduzeća, dok je učešće drugih sektora i šire javnosti na veoma niskom nivou. WWF (World Wide Fund for Nature) jedna je od najvećih nezavisnih organizacija koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja.

 

***

Komentar

 

***

 

 

Prišli je 1774 otkrio kiseonik; 8. 03. 1775. stavio je miša pod kupolu (kiseonika) i piše pismo Franklinu „do ovoga trenutka smo jedino 2 miša i  ja imali tu povlasticu da udišemo kiseonik“; otkrio je da biljke danju ispuštaju kiseonik, da se životinje uopštene ne bi mogle razvijati da biljke ne proizvode kiseonik...to je to! Homo sapijens koji je milonima godina lutao, sticajem okolonosti, posle poslednjeg ledenog doba, da bi preživeo, doneo je “odluku” da prestane biti nomad i postane ratar. Pre  10000 godina započeo je da kultiviše biljke, pripitomljuje životinje. Bila je to nadbiološka revolucija - jedna se vrsta “uzdigla” iznad drugih vrsta - započela je čovekova “prevlast” nad njegovom okolinom - ali i njegova odgovrost (!) Prvi put u istoriji evolucije odgovornost za odvijanje samog evolutivnog procesa našla se u rukama evolucijskog materijala (Homo sapiensa). Naša "sudbina" nigde nije “zapisana”, mi je određujemo svojim činjenjem ili ne činjenjem.

 

 

Zoran Stokić

21.03.2021.