Nova pretnja? Sutra će pored Zemlje projuriti najveći asteroid ove godine

 

Najveći asteroid koji će proći pored Zemlje ove godine najbliže će joj prići u nedelju, ali naučnici su rekli da ne treba paničiti jer ne predstavlja pretnju po planetu.

 

IZVOR: INDEX.HR SUBOTA, 20.03.2021. | 12:21

 

Divovski svemirski kamen koji naučnici zovu 2001 F032 ima prečnik nekoliko stotina metara i Zemlji će prići na udaljenosti od oko 2 miliona kilometara, rekla je američka svemirska agencija NASA.

Udaljenost je više nego pet puta veća od udaljenosti od Zemlje do Meseca. "Stabilan je, nije na riskantnoj putanji", rekao je Detlef Košni, stručnjak za asteroide u Evropskoj svemirskoj agenciji, dodavši da će nebeski objekat moći da vide astronomi amateri s odgovarajućom opremom.

"Precizno znamo orbitalni put 2001 F032 oko Sunca otkad je otkriven pre 20 godina i od tada ga pratimo", rekao je Pol Čodas, direktor Centra za proučavanje objekata bliskih Zemlji. Ovaj asteroid, koji ima orbitu oko Sunca svakih 810 dana, proleteće pored Zemlje brzinom od oko 124.000 kilometara na sat. Nakon bezopasne posete u nedjelju 2001 F032 će nastaviti sa svojim samotnim putovanjem, nepribližavajući se Zemlji ponovo do 2052. godine, rekla je NASA.

Naučnici planiraju let kako bi izbliza istražili asteroid. "Ne znamo puno o njemu", rekao je Košni. Rekao je da bi pogled izbliza na 2001 F032 pomogao astronomima koji rade na projektima koji se bave skretanjem asteroida. Asteroid veličine 2001 F032 mogao bi uništiti celu državu tamo gde bi pao, rekao je Košni.

 

***

Komentar

***

 

 

Naši životi su povezani sa beskonačnim kosmičkim zbivanjima. Tamni oblak međuzvezdane prašine (delom iz pramaterije) kroz koju Sunce prolazi pri galaktičkoj rotaciji stvorio je (i stvara) jata, oblake, planetoida, kometa i asteroida. Dok su asteroidi stenovita tela koja se kreću u unutrašnjem pojasu, komete su ledena tela spoljašnjosti. Od antike postojao je kanon da je svet izvan Mesečeve orbite večno nepromenljiv. Aristotel je tvrdio da su komete, asteroidi, proizvod Zemljine atmosfere. Tu je sliku preokrenuo Brahe - zapazio je 1572. umiranje - supernove u sazvežđu Kasiopeje -  ova i svoja druga zapažanja, pa i plantoidima, Brahe je „predao“ u nasledstvo Kepleru. Da bi unapredio ova Braheova posmatranja Kepler je izumeo teleskop. U Frankfurtu 1604. je štampana Keplerova "Optika", gde on razvija teoriju svog teleskopa sa konveksnim okularom i gde se daju tačna pravila za odredjivanje žižnih daljina i uveličanja teleskopa, zatim istančan opis strukture oka, kao i mehanizam gledanja, princip crne komore. U Frajburgu jedan isusovac, profesor matematike, Kristof Šajner, po Keplerovim uputstvima konstruiše prvi teleskop. Godine 1608. Hans Lipershej, i nezavisno od njega Žak Mecijus, konstruišu svoje teleskope, koji se već te iste godine prodaju po Parizu i Veneciji. Prvi koji je teleskop uperio u nebo bio je znameniti oksfordski matematičar i astronom Tomas Heriot (jula 1609). Sa Keplerom Galilej se dopisivao i razvio svoj teleskop (08.1609)...Put ka ovoj vesti NASE.

 

 

Zoran Stokić

20.03.2021.