"Vatrena" kugla probila zvučni zid iznad Engleske

 

Izuzetno redak meteor poznat kao "dnevna vatrena kugla" probio je danas zvučni zid iznad Velike Britanije.

 

IZVOR: TANJUG NEDELJA, 21.03.2021. | 18:31 -> 18:42

 

Ljudi u engleskim pokrajinama Dorset, Somerset, Devon i Džerzi prijavljivali su da su danas čuli jak prasak i videli svetlosni pramen na nebu, prenosi BBC. Nakon analize slika i video zapisa, stručnjaci su potvrdili da je u pitanju meteor. Oni su pozvali ljude da pripaze i prijave sve padove fragmenata svemirske stene.

Ričard Kaserek, iz britanske Mreže amaterskih astronoma za posmatranje meteora, rekao je da samo najsjajniji meteor "klase bolid" može proizvesti retku "dnevnu vatrenu kuglu". Dodao je da je onaj koji je viđen u subotu morao biti "veoma velik" da bi bio vidljiv tokom dana. Astronom i naučni novinar Vil Gejter, koji je među prvima povezao zvučni bum sa meteorom, rekao je za BBC da bi bilo "veoma uzbudljivo" pronaći delove meteora.

Podaci kamera se takođe analiziraju kako bi se dobili detalji o putovanju meteora. Nakon "ogromnog udara", za koji su ljudi rekli da je zatresao njihove domove i prozore, Britanski geološki zavod isključio je zemljotres. Ministarstvo odbrane takođe je reklo da glasni prasak nije povezan ni sa jednim avionom RAF-a. Kamp u blizini Vajmuta snimio je glasnu buku na sigurnosnoj kameri.

 

 

***

Komentar

 

***

 

 

Kroz istoriju uočavamo ideološke, etičke i verske komponente u civizacijama koje su stvarale iluziju o tome "da čovek sebe shvata kao središte svetske i kosmičke zbilje".Ništa nije pogrešnije od toga. Ovakvi događaji (poput ovog meteorita) pokazuju koliko su naši životi povezani sa beskonačnim kosmičkim zbivanjima. Red i nered nastaju iz unutrašnjih interakcija u vasioni - nezavisno od Homo sapijensa - ponekad ove interakcije vode redu, drugi put neredu. Tamni oblak međuzvezdane prašine, delom iz pramaterije, kroz koju Sunce prolazi pri galaktičkoj rotaciji stvorio je (i stvara) jata, oblake, planetoida, kometa i asteroida. Iako je njihova masa procenjena na samo 0.1% mase našeg sunčevog sistema, mogu potencijano bitno uticati na život na Zemlji. Posmatračka astronomija nije u stanju bez podrške astrofizičkih i kosmoloških teorija da nam pomogne da dobijemo bolju predstavu o kretanju tako malih objekata. Tek od 1950, kada su se pojavile sonde, sateliti, rakere koje izlaze izvan Zemljine atmosfere, te otada dobijamo, precizne merne podatke raznorodnih zračenja (koje uz pomoć kompujuter sajensa možemo bolje uređivati) a to nam pomaže da unapredimo astrofizičke i kosmološke teorije. Na pr, zapažanje iz 1984. o "globalnim zvezdanim oscilacijama" bi nam potencijalno mogla dati odgovor na pitanje o zagrevanjima u atmosferi neke zvezde. Do 1950. naše su kosmološke teorijiske konstrukcije zapravo najviše ličile na Ptolomejeve epicikle čiji je cilj bio samo to da "spasu fenomene".

 

Zoran Stokić

22.03.2021.