Rover se prvi put provozao Marsom  

pogledajte šta je zabeležio FOTO

Cilj misije na Marsu jeste da se nađu optencijalni znakovi drevnog mikrobnog života. Upravo u tu svrhu, NASA je poslala rover pod imenom "Istrajnost", koji se prvi put provozao površinom "crvene planete".

FOTO/VIDI :

https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2021&mm=03&dd=06&nav_id=1822388

 

IZVOR: B92 SUBOTA, 6.03.2021. | 15:24 -> 17:50

I, ima li Marsovaca na Marsu? Rover poslao prve fotografije FOTO/VIDEO Kako je Srpkinja spustila rover na Mars? Rover će analizirati geologiju Marsa, a trebalo bi da u sklopu ove misije prvi put budu uskladišteni uzorci marskovskih stena i regollita. Sleteo je u neistraženo područje - krater nazvan Jezero, po opštini u BiH. Neke od udubina koje vode do ovog kratera zovu se Sava, Neretva Piva i Una. Naslage u krateru su bogate mineralima koji se obično stvaraju kada je voda prisutna, na osnovu onoga što NASA do sada zna. U sličnim sedimentima na Zemlji, obično se pronađu fosili. U sklopu narednih misija, NASA planira da pošalje letelice koje bi na Zemlju vratile uzorke prikupljene od strane rovera "Istrajnost", radi daljeg ispitivanja.

***

Komentar

***

 

Od prvih civilizacija postoji pojam „istine“,  tj. „onoga što prolazi kao istina“, koji održava društveni sistem. Razlikovala se od civilizacije do civilizacije, od epohe do epohe, od osobe do osobe - istina kao mnjenje - a ne nešto invarijantno, vanvremeno, večno, objektivno za vjeki vekova. Od pojave Njutnove naučne paradigme 1687. pojavila se pragmatična istina „koja radi“ - „istina potvrđivanja“- koja nam pomaže da se praktično snalazimo u stvarnosti, pomoću koje uređujemo život i funkcionišemo, a tu spada i to kretanje vozila po Marsu. Nažalost naučnici nisu objasnili Homo sapijensu da je i ta pragmatična istina sposobna - da nam daje smisao - da je „duhovna“, da može da nam određuje orijentaciju i ciljeve u svakodnevnom životu; nisu pokazali u čemu se „naučna duhovnost“  razlikuje od religijskog iskustva, metafizičkih istina, astrološke prakse, mitske prakse Nauka je nastala u funkciji preživljavanja, kao odgovor na seriju "malih ledenih doba" 1230-1850; u raznim regijama Evrope propadala je poljoprivreda i stočarstvo, pojavljuje se glad, nezaposlenost  i kuga. Evropljani su tražili objašnjenja o gladi, bolesti , nemirima. Svetovna i sakralna vlast su kao krivce ponudili manjinske grupe, a ponajviše Jevreje i veštice: veštice da su odgovorne za klimatske nepogode, a Jevreji za kugu. Inkvizicija se razgoropadila, ali problemi su ostali; a građansko društvo je pomoglo da se preživi pomoću nove nauke; nisu nestali  poput: Maja Asteka,..., koji kada su se našli u sličnim nepovoljnim okolnostima - nisu uspeli da izmisle - "nova oruđa" za preživljavanje.

*

Dzinovski je to korak za čovečanstvo za tako malo vremena postojanja nauke. Dokument Codex 1181 "Istraga protiv Galilea Galileja" suđenje je održano 1633. ali inkvizicija ga prati (uredno dostavlja materijal u centalu) od 1611; dokumenti imaju datume 1611 (Galilejev trijuf  u Veneciji), 1614, 1615,...; u februaru 1616. u Codexu zabranjuju se sledeća tvrđenja: "da je Sunce nepokretno u centru svemira; da zemlja nije u središtu svemira i da nije nepokretna - nego da se kreće dvostrukim kretanjem oko Sunca i oko svoje ose...". Na suđenju ga nisu mučili (osim što je morao da kleči pred sudijama), samo su ga dva puta provodili  kroz prostorije sa spravama za mučenje; njegovoj mašti je prepušteno šta će se desiti ako ne prizna svoju jeres. Bila je to Pirova pobeda inkvizicije nad Galelejem, jer na duže staze, strah je učinio da “naučna tradicija” bude ugašena na sredozemlju, ona se preseljena u liberalne severne delove Evrope i Englesku. Galijej je svoju poslednju knjigu štampao u Holandiji, Dekart se iz Francuske preselio u Švedsku…

 

 

Zoran Stokić

7.03.2021.