Dositej Obradović - Nauka, obrazovanje i razum ispred svega

Na današnji dan – 210 godina od smrti Dositeja Obradovića

 

 *

 

Danas je 210 g od smrti Dositeja Obradovića. Dositej iz Trsta na vesti o izbijanju I srpskog ustanka – šalje ustanicima pesmu:

 „Vostani Serbije“„Vostani Serbie! Davno si zaspala, U mraku ležala, Sada se probudi I Serblje vozbudi!“  

Dositejevo zaveštanje: „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce. Učen i razuman čovek svagda se uči i svagda zna da i dalje malo zna. Celo društvo, i svako ponaosob, kad se ne upravlja po zdravom razumu i mudrim savetima, po nuždi se mora, zlopatiti i propadati.“ 

Svako ko je sačuvao zdrav razum vidi da smo od 1990-2021 "devastirali" ono što smo mukotrpno gradili od vremena Dositeja. Umesto težišta na znanju, mudrosti, zdravom razumu težište je 30 g na netoleranciji, mržnji, razaranju; čak je i fenomen "patriotizam" postradao; izvorno on se pojavuje u 18 veku a označavao je političko uverenje ili učenje da državnci i građani treba pred očima stalno da imaju dobrobit sopstvenih zemljaka.

  *  

Naše elite nisu u stanju da nađu „našu“ Arijadninu nit koja bi nas izvela iz slepe ulice ratno-hučkaškog despotskos sistema koji je „potpuno, apsolutno, izgubljen u prostoru i vremenu“.

Naše elite su dozvolile da od 1990-2021 budu degradirane struke (nosioci strukvnih uzusa) svojim autizmom, po principu, uvek će biti doktora nauka, univerziteskih prof, sudija, generala,……zašto da se mi zameramo vlasti….kriterijumi znanja, sposobnosti, morala, tolerancije…su potpuno srozani… tako da naše struke (njihova udruženja) izgledaju isto kao i naša skupština (svako može to da vidi u TV prenosu). Posledica da više generacije naše dece, više nije imao ko da vaspita (ni porodica, ni škola, ni društvo). Poražavajuće je da u Evropi (EU i tsl) nisu u stanju da sagledaju „dubinski“ stanje u Srbiji, to nije samo politika i mediji; ovde je najviše postradalo samo DRUŠTVO (bez toga nema države).

*

Već u delu "De philosophia mundi", Gijom iz Konša (1090-1154) jasno razlikuje filozofiju i fiziku, koji shvata kao prirodnu nauku sveubuhvatniju od medicine. Jedna od najpopularnijih enciklopedija 13 veka bila je Enciklopedija Vartolomeja iz Engleske (1230) koja je objedinila Aristotela i Isidora Seviljskog (da bi to bilo moguće, desile su se materojalne i tehničke novine, između ostalog, uvode se naslovi i rubrike, knjige su imala poglavlja, dodat je i predmetni indeks po abesednom redu....)...Kao što je napisao Ivan Ilič "Oko 1140 u civilizaciji knjige se zatvara monaška stranca, a otvara sholastička". Pored razvoja  škola i univerziteta, pojava novih zanimanja vezanih za pisanje poput "jurista", te napredak opismenjavanja među plemstvom, trgovcima i zanatlijama, umnožile su načine upotrebe knjige.  Knjiga je već tada postala "alat istovremeno svetovnih studija, rada, dokolice i lične pobožnosti" – započela je laicizacija hrišćanskog sveta kroz knjige. Nažalost naši Nemanjići tada nisu izabrali kulturu gradova 12/13 veka i gradskih škola...

*

Osnovan vrsta školskih (sholastičkih) izdanja u 12 veku bile su „Florilegije“, koje nisu bile obične zbirke bibliskih i antičkih citata, već su uz svaki navod sadržali i KOMENTAR nekog savremnog učitelja (najpoznatija je bila "Knjiga izreka" Petra Lombarda iz 1160.) – ti komentari i izreke bili su polažište za školske rasprave – to je sve publikovano u "glosama". Zahvaljujući komentarima, moglo je da se razvije orginalno znanje koje su stvarali magistri zaokupljeni savremenim temama, ali uz oslanjanje na tradiciju i njen razvoj. Ti "komentari" označili su početak - intelektalnog napretka – kritičke rasprave i učenja na greškama – u Evropi – bio je to put ka nauci. 

Zoran Stokić

28.03.2021.