Odgovor predsednika SANU Vladimira Kostića na otvoreno pismo Emira Kusturice

KULTURA Autor:FoNet01. mar. 202113:0822 komentara

Emir Kusturica, osim njegove umetničke neupitnosti, definitivno nije osoba o kojoj u ovim okolnostima mogu da razmišljam, a kamoli da protiv njega smišljam nerazumljive zavere zbog neke, samo njemu znane, "osvete“, ocenio je u Pismu predsednik SANU, akademik Vladimir Kostić. On ukazuje da svakodnevno trpi orkestrirane napade zasnovane na neistinama i pripisanim, izmišljenim stavovima, ali da ga je izjava Emira Kusturice naterala da makar za kratko izađe iz „(samo)nametnutog ćutanja“.

„U proceduralnom smislu, Odeljenje jezika i književnosti nije do sada kandidovalo gospodina Emira Kusturicu kao kandidata na izborima za članstvo u SANU, koji su planirani za novembar ove godine“, ističe Kostić. On podseća da se, po proceduri izbora to može uraditi tek u aprilu i maju, i navodi da je Kusturica, koliko je njemu poznato, „evidentiran kao jedan od mogućih kandidata odeljenja o kojima će se tek glasati u nekoliko krugova tokom narednih meseci, i to na predlog akademika Matije Bećkovića“. „Uostalom, na isti način i na istom odeljenju gospodin Emir Kusturica je bio predložen i u izbornom ciklusu 2018. godine“, precizirao je Kostić, kome „zvuči krajnje apsurdno“ ideja da je ovoga puta izvršio uticaj na akademika Matiju Bećkovića da ga predloži. „Gospodin Emir Kusturica i ja se ne poznajemo, sem nekoliko slučajnih i svečarskih susreta. Nisam nikada krio i to sam u nekoliko javnih nastupa veoma jasno rekao, da ga smatram velikim umetnikom“, naglašava predsednik SANU i objašnjava da to misli i sada, bez obzira na eventualne međusobne nesporazume i razlike.

Kao netačan, Kostić odbacuje navod Kusturice da je predsednik SANU telefonom obavestio Odeljenje za jezik i književnost kako bi trebalo oni da ga predlože za članstvo, a ne novostvoreno Odeljenje za umetnost gde su kandidati scenski umetnici. Nisam kontaktirao Odeljenje za jeik i književnost, a svakako ne predlagača, i to će verujem, sami potvrditi i oni koji ovo odeljenje vode i oni koji su njegovi članovi, poručio je Kostić.On obrazlaže da predloge na bilo kom odeljenju daju sami članovi i teško da tu bilo šta može neko sa strane, bez obzira na funkciju, a možda i upravo zbog nje, ali odbija da komentariše „ideju o demencijalnom naumu da gospodin Emir Kusturica bude predložen, a potom neizabran“. Osim njegove umetničke neupitnosti, on definitivno nije osoba o kojoj u ovim okolnostima mogu da razmišljam, a kamoli da protiv njega smišljam nerazumljive zavere zbog neke, samo njemu znane, „osvete“, precizirao je Kostić. „Gospodin Emir Kusturica mi pripisuje sposobnosti kontrole ‘armije’ akademika koja, očito paradoksalno, kao ‘tiha većina misle drugačije’, vređajući i njih i njihov integritet“, ukazao je predsednik SANU i predočio da „akademike jednostavno nije moguće kontrolisati“. „Nisu to uspeli ni neuporedivo moćniji od mene“, naglasio je Kostić i upitao kako je moguće kontrolisati višekratno tajno glasanje tokom izbornog procesa? Pominjanje politički korektnih kandidata mi nije razumljivo, mada je nesumnjivo uvredljivo, ocenio je Kostić, utoliko pre što na ovom nivou predlaganja niko ne može da bude više od evidentiranog stvaraoca. Predsednik SANU napominje da Kusturica ne zna šta on misli o „tragediji otetog Kosova i Metohije“, a ne želi da se „po pitanju patriotizma nadgornjavam sa bilo kim“. „Pogotovu ne sa onima koji koriste jeftine denuncijacije o soroševskim viđenju problema, organizacije sa kojom nikada nisam imao nikakav kontakt“, naglasio je Kostić. Srpska akademija nauka i umetnosti i njeni članovi pojedinačno nisu ćutali o Kosovu i Metohiji – pitanje je samo da li neko to želi da vidi. Ili pročita… A ima dosta i da se vidi i da se pročita“, zaključio je Kostić. Njegovo Pismo usledilo je pošto je Kusturica u nedelju saopštio da odbija kandidaturu za članstvo u SANU, optuživši pritom predsednika Akademije za mešanje u proces izbora novih članova.

 

 

***

Komentar

 

***

 

 

Umesto dnevne politike SANU je trebala da se bavi čime? Đordano Bruno je knjigu o Kopernikovoj revoluciji 1543. štampao u Londonu "La Cena de le ceneri" 1584 da bi svet probudio iz dogmatskog drmeža (Bruno spaljen 1600 u Rimu). "Pisma vezana za englesku naciju " Volter je publikovao u Londonu u njima pokazuje koliko je britanska ustavna monarhija (3 raslojene institucije) naprednija od Francuske; knjiga je bila javno spaljena; otud - francuska revolucija 1789, američka revolucija 1775, a englezima počev od 1760 industriska revolucija, koja kreće sa sela, koja je preporodila državu (na primer, priraštaj stanovništva se od 1800-1900 uvećao 260%) i promenila način života na planeti Zemlji. Od 1760 radnici su posao donosili u svoja manofakturna domaćinstva a od 1820 radnici na posao odlaze u fabrike... Slično SANU, umesto što se bavi dnevnom politkom, trebao da u našu atavističko društvo udahne ideje zašto je važno postojanje poltičkih sloboda te da bez njih nema nauke a to znači ni boljitka u društvu, na primer: Gelilej versus Inkvizicija; Suđenje Galileju 1633. je paradigma svakog „političkog suđenja“ (koje radi u „korist sopstvene štete“!); to je sukob pricipa I ličnosti! Za inkvizitore – svetom treba da vlada – “vera” – za Galleja – svetom treba da vlada -“empirijiska istina”. Bila je to Pirova pobeda inkvizicije nad Galelejem, jer na duže staze, strah je učinio da “naučna tradicija” bude ugašena na sredozemlju, ona se preseljena u liberalne severne delove Evrope i Englesku. Galijej je svoju poslednju knjigu štampao u Holandiji, Dekart se iz Francuske preselio u Švedsku…

 

*

Katolički kraljevi Ferdinand II i Izabela stvorili su ideju Države i "državni razum" (budućih država u Evropi) a venčavanjem 1469. Aragona i Kastilje i realizovali – oblikovali su Španiju. Država je bila poznata po netoleranciji - Inkvizicia je kažnjavala svaku jeres; put ka - carstvu -  "gde sunce nikada ne zalazi". Španac  Michael Servetus (1511–1553), pionir " utilitarista " objavio je svoju teološku raspravu "De Trinitatis Erroribus" u kojoj je odbacio nikejsku dogmu o Trojstvu (sabor u Nikeji 325.) i tsl - ubzo je završio na lomači. Ta se ideja preko Poljske preselila u Englesku gde ju je kancelar Elizabete – F.Bekon razradio, postavio na šine, i iz tih razmišljanja  pojaviće se kasnije utilitarista u Britaniji. Ideja da i “najbolji ili najčistiji motivi mogu da dovedu do loših posledica”, da je suština “vrednosti moralnog ponašanja  – u posledicama. Ako su posledice dobre, čin je moralno opravdan”. Neko naše delovanje je ispravna “ako služi, opštem dobru, dostizanju sreće, a pogrešna, ako izazove suprotan efekat od sreće, ali ne samo sreće onoga ko izvodi akciju, nego i svih onih koje na bilo koji način ta akcija dotiče”. Prohodnost verikalna u Elizabetinom kraljevstu zavisila je od "postignutih rezultata", od "onoga što zante da uredite" a ne od onoga "što govorite". Sve je u kraljevstvu pa i ratna flota bila podvrnuta liberlnom naučno-tehničkom napretku; tako se desilo da je u dva pomorske bitke uspela da porazi neuporedivo moćniju armadu Španije, put je to ka Njutnovoj naučnoj reviluciji 1687., industriskoj revoluciji 1760....

 

Zoran Stokić

2.03.2021.