Kasparov: Ukrajina je za Putina ono što je Poljska bila za Staljina

 

SVET Autor:N1 Beograd12. mar. 202218:541 komentar Izvor: Reuters/Pedro Nunes

 

Šahovski velemajstor Gari Kasparov, značajan i po svom političkom delovanju u korist reformi i demokratije u Sovjetskom Savezu od druge polovine osamdesetih, u ekskluzivnom intervjuu za bugarsku Nova TV rekao je da su ljudske patnje i ratni zločini, kada se dese, uvek iznenađenje, ali da njega nije iznenadila Putinova odluka da krene u invaziju Ukrajine.

 

„Ja to predviđam već godinama. Nisam imao sumnju da će u jednom trenutku pokušati da reši, kako ga naziva, ukrajinski problem, zato što je za njega Ukrajina isto što je bila Poljska za Staljina. To je bila prepreka za njegove geopolitičke ambicije. Putin nikada nije priznao Ukrajinu kao suverenu zemlju, tako da je bilo samo pitanje trenutka kada će da zgrabi priliku i krene u osvajanje zemlje“, istakao je Kasparov.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Da, Ukrajina/Poljska. Pre oko 1.200 god Istočni Sloveni sa teritorije današnje Rusije, Belorusije i Ukrajine pozvali su varjage (Normani) na čelu sa Rjurikom da dođu u njihovu zemlju i uspostave red, nakon sloma onog koji je do tog trenutka vladao. Nećemo sada ulaziti u detalje.Varjazi su došli i napravili državu koju mi danas znamo kao Kijevsku Rusiju, sa sedištem u Kijevu iz koga je veliki knez stolovao udeonim kneževima. Rjurikovi potomci su vremenom postali svi udeoni kneževi, ali kada su naleteli Mongoli u svom nezadrživom naletu svi su skupa potpali pod njihov, "tatarski jaram", kako je ovaj period poznat u tamošnjim istoriografijama, pa se i ova država srušila. Narednih nekoliko vekova udeone kneževine razvijaće se samostalno i manje više nezavisno jedne od drugih, razvijajući osobenosti i posebnosti, a prva koja će uspešno početi da se oslobađa mongolskog ropstva biće moskovska, koja će zbog toga početi da okuplja oko sebe oblasti koje su, grubo rečeno, one koje danas vidimo kao evropski deo Ruske Federacije. Za to vreme, teritorija današnje Ukrajine razvija se na drugačiji način, pre svega zbog uticaja moćnog Poljskog kraljevstva i snažnog Velikog vojvodstva Litvanije, a nakon njihovog ujedinjenja i pod uticajem Poljsko-litvanskog kraljevstva. I dalje zadržavaju pravoslavnu religiju, ali su mahom slobodni seljaci i kozaci, za razliku od ruskih seljaka koji u tom periodu polako postaju manje-više puko roblje svoje vlastele. Tek u 17. i 18. veku Moskva, sada pretvorena u rusko carstvo i potom imperiju, uspeva da osvoji Ukrajinu (koju su nazivali Malorusijom) i da je preotme od Poljaka; naravno, ne bez pomoći samih kozaka, ali ne i na način na koji su oni to sami želeli. Naime, njihova namera je bila da budu u savezu sa Rusijom, ili sa visokim stepenom autonomije, što se na posletku pokazalo kao neostvarenja želja. Rusija je ugasila hetmanat i demokratski način izbora među kozacima...

 

Zoran Stokić

12.03.2022.