Smrt, demencija, gubljenje kose - da li je neki film realistično prikazao posledice nuklearnog rata?

 

Otkako je ruski predsednik Vladimir Putin prošle nedelje napao Ukrajinu, sve se više strahuje da bi ovaj rat mogao da se završi nuklearnim sukobom. Eskalacija nasilja u Ukrajini zajedno sa sve snažnijim sankcijama nuklearnoj sili Rusiji zabrinula je ljude da bi Putin mogao da uzvrati na najgori mogući način.

 

IZVOR: INDEX.HR UTORAK, 8.03.2022. | 14:59 -> 18:05 Foto: Profimedia

 

Prošle nedelje Putin je rekao kako je nuklearno oružje u Moskvi stavljeno u "stanje visoke pripravnosti" zbog ekonomskih sankcija Zapada i niko se ne usuđuje da veruje kako on blefira. Zbog straha od potencijalnog nuklearnog rata mnogi se pitaju kako se mogu pripremiti, šta da očekuju i šta znači nuklearni rat. Svet nikad nije doživeo katastrofalni događaj kao što je nuklearni rat, pa se oslanjamo na istoriju, nauku i imaginarne predstave koje nam donekle daju uvid. Ali pre nego što počnete da gledate filmove koji prikazuju nuklearnu apokalipsu, trebalo bi da znate da li iza istih stoji nauka. Kako bismo bolje razumeli, analitičar nuklearne politike RAND-a, dr. Edvard Gejst je za "Independent" objasnio preciznost prikaza sedam popularnih filmova o nuklearnom ratu.

 

Threads (1984.)

 

Film prati život porodice nakon što je izmišljeni nuklearni rat između Ujedinjenog Kraljevstva i Sovjetskog Saveza uništio većinu Ujedinjenog Kraljevstva. Ne samo da se usredsređuje na direktne posledice nuklearnog rata, već prikazuje razdoblje godinu dana nakon udara, a zatim i 10 godina kasnije, kako bi ukazao na ekološki i biološki uticaj nuklearnog oružja.

 

The Day After (1983.)

 

Napetosti između SAD-a i Sovjetskog Saveza eskalirale su do potpunog nuklearnog rata zbog čega se stanovnici Kanzasa u državi Mizuri pripremaju za najgore. Porodice su razdvojene, a preživeli se nakon prvih udara suočavaju sa dugoročnim posledicama radijacije.

 

Fail Safe (1964.)

 

Smešten u Hladni rat, film istražuje ideju slučajnog nuklearnog rata. Tehnički kvar navodi grupu američkih bombardera da napadnu Moskvu nuklearnim bombama, a američki predsednik ne može da kontaktira bombardere kako bi ih obavestio o zabuni. Znajući da će Sovjeti uzvratiti svim silama, predsednik odlučuje da bombarduje Njujork kako bi sprečio sveopšti nuklearni rat.

 

By Dawn's Early Light (1990.)

 

Sovjetski Savez lansira balistički projektil na SAD nakon što je pogrešno pretpostavio da je SAD pokrenuo napad. Američki predsednik je prisiljen da odluči hoće li uzvratiti napad, ali čini se da je mrtav, što na vlast dovodi novog predsednika koji želi da nastavi rat.

 

Right at Your Door (2006.)

 

Film prati preživljavanje čoveka nakon detonacije "prljavih bombi" širom Los Anđelesa. Policija govori ljudima da ostanu kod kuće kako bi izbegli toksine iz bombi u kojoj se nalazi nepoznati virusni soj. Muškarac mora da smisli kako da preživi dok štiti svoju ženu koja je bila izložena otrovima.

 

 

Testament (1983.)

 

Iznenadna nuklearna bomba pada na Kaliforniju ostavljajući građane bez vremena za pripremu. Jedna porodica preživela je napad, ali se susreće s izazovima u danima koji slede, uključujući trovanje radijacijom.

 

The Divide (2011.)

 

Film prati osam stanara koji se skrivaju u podrumu zgrade nakon nuklearne eksplozije. Međutim, brzo shvataju da se događa nešto zlokobnije kada naučnici počnu da ih koriste za eksperimentiranje.

 

Koliko su uopšte realistični filmovi o nuklearnom ratu?

 

"Glavna stvar koju treba imati na umu kada procenjujete realističnost prikaza nuklearnog rata je kako postoji ogromna količina neizvesnosti u vezi sa tim kakav bi bio pravi nuklearni rat. Jedini stvarni slučaj iz kojeg možemo izvlačiti zaključke je napad na Japan na kraju Drugog svetskog rata i imamo razloga da sumnjamo da bi upotreba nuklearnog oružja u današnjem okruženju bila slična", kaže dr Gejst.

 

Dobra vest za one koji sa strahom gledaju filmove o nuklearnom ratu - nemamo razloga da verujemo da su tačni. "Ovi filmovi sada su stari decenijama i neki njihovi aspekti, koji odražavaju doba u kojem su snimljeni, više ne prikazuju stvari kako se rade danas".

 

Predviđa li neki od ovih filmova početak nuklearnog rata?

 

"Neizvesnost o tome kakav bi nuklearni rat bio svodi se na političke pretpostavke o tome kako će se nuklearno oružje koristiti i zašto", smatra dr Gejst. Filmovi poput "Fail Safe" i "By Dawn's Early Light" prikazuju nuklearni rat koji počinje zato što su politički lideri izgubili kontrolu nad komandom ili su napravili neoprezne greške.

 

"Sve ove ideje osmišljene su zbog uzbudljivih filmskih zapleta, ali smatram da bi bilo teško nazvati ih realističnima. Ipak, iako se jako trudimo da sprečimo sve očigledne načine na koje zamišljamo da bi nuklearni rat mogao da započne, pravi nuklearni rat mogao bi da započne nekakvim događajem čudnijim od bilo kakve fikcije", kaže dr Gejst.

 

Prikazuje li neki od ovih filmova napade na realističan način?

 

"Modeli koje koristimo za predviđanje efekata nuklearnih eksplozija (zračenje, eksplozija, toplina, posledice, EMP) sadrže velike nesigurnosti. Osnovni fenomeni su veoma komplikovani, a budući da je atmosfersko nuklearno testiranje zabranjeno pre nekoliko decenija, ne možemo pouzdano da potvrdimo modele. Čak i naizgled jednostavni učinci nuklearnih eksplozija mogu biti komplikovani kad se udubimo u detalje."

 

Svaki film ima drugačiji pristup napadima na različitim lokacijama, za koje dr Gejst kaže: "Neposredni efekti različitih mogućih nuklearnih napada uveliko bi se razlikovali zavisno od toga šta je meta, na koji način je izveden udar i s koliko oružja". U filmu "Right At Your Door", "prljave bombe" su bačene na centar Los Anđelesa i dolazi do oslobađanja radioaktivnog materijala, ali dr Gejst kaže da bi bilo vrlo malo verovatno.

 

"Bio bi potreban materijal dovoljno radioaktivan da ima značajnu smrtnost, ali i s dovoljno dugim poluživotom da se akumulira odgovarajuća količina za raspršivanje. Takođe je prilično teško postići efektivnu disperziju, odnosno većina radioaktivnog materijala verovatno bi ostala blizu tačke detonacije, smanjujući opasnosti u širem krugu. Kao posledica toga, tehnički je konsenzus da bi fizička pretnja 'prljave bombe' verovatno bila prilično ograničena, iako bi mogla biti vrlo efikasan način širenja masovne panike."

 

Da li je neki film realistično prikazao posledice nuklearnog rata?

 

"The Day After, Threads i Testament poznati su po svojim prikazima posledice, posebno efekata radioaktivnih padavina i trovanja radijacijom. Prikaz ljudi koji se kriju od padavina u The Day After i Threads zapravo je prilično uverljiv", objašnjava dr Gejst. U "The Day After" građani koji prežive početni nuklearni napad trpe trovanje zračenjem koje je neizlečivo, sporo i bolno. Slično je i u Testamentu, gde radioaktivne padavine uzrokuju da većina stanovništva pati od posledica radijacije - deca umiru, a stariji brzo razvijaju demenciju.

 

"Threads" prikazuje kako svet izgleda godinu i 10 godina nakon nuklearnog rata. Film zamišlja da ljudi brzo umiru i ne mogu da se razmnožavaju, što dovodi do oštrog pada populacije. U filmu "The Divide" ljudi koji su bili izloženi radijaciji gube kosu. "Ovo je područje kontinuirane naučne neizvesnosti i nejasno je kolika je smrtonosna doza zračenja za prosečnog čoveka, ali prikaz radioaktivnih padavina u ovim filmovima je respektabilno tačan prema holivudskim standardima", rekao je dr Gejst.

 

Šta je sa nuklearnom zimom?

 

"Nuklearna zima je još uvek kontroverzna. U novijoj literaturi postoji velika naučna rasprava o tome. Pretpostavka je da će nuklearne eksplozije stvoriti požare koji bi mogli da prenesu dim u gornju atmosferu gde nema atmosferskih uticaja te da bi taj dim mogao da ostane u stratosferi godinama, blokirajući sunčevu svetlost da dopre do površine Zemlje. Nema neslaganja da bi puno crnog dima u gornjim slojevima atmosfere izazvalo veliki učinak hlađenja. Rasprava se vodi o tome hoće li eventualni nuklearni ratovi rezultirati malim ili velikim količinama ovog dima u gornjim slojevima atmosfere."

 

To je poenta iz filma "Threads", koji nagađa da će radioaktivne padavine stvoriti rupu u ozonskom omotaču, čineći sunce veoma opasnim kada se ponovo pojavi nakon nuklearne zime. Međutim, dr Gejst kaže: "Naučna procena je otkrila da su opasnosti koje bi oštećenje ozonskog omotača i povećanje izloženosti UV zračenju izazvalo u postnuklearnom okruženju verovatno bile preterane u alarmantnim izveštajima iz ranih 80-ih."

 

"Lično sam agnostik, jasno mi je da bi neki nuklearni napadi na određene mete mogli da stvore vatrenu oluju koja bi verovatno poslala značajne količine dima direktno u stratosferu", zaključio je dr Gejst. Dakle, činjenica je da nemamo pojma kako bi nuklearni rat izgledao. Naravno, filmovi mogu da istražuju ideju nuklearnog rata, ali takođe često previše dramatizuju njegov ishod kako bi nas zabavili.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Razvoj atomske, nuklearne i kvantne fizike nije morao da vodi ka izgradnji „atomeske bombe“; razvoj tih grana fizike se događao u godinama prvog i drugog svetskog rata. Da nije bilo II svetskog rata, sasvim je opravdano verovati da ne bi ni bilo „projekta Menhetn“. Ta bi otkrivena, velika nuklearna energija, bila korišćena za mirnodopske svrhe u proizvodnji električne energije i tsl. Čovečanstvo je bilo u „cajtnotu“ u tim ubrzanim događajima, dogodila se ta nedopustiva stvar da atomske bombe budu bačene na Hirošimu i Nagasaki tj. na civile. Kada se odlučivanje prepusti malom broju ljudi, stvari mogu da izmaknu bilo kakvoj kontroli, kao što ovaj slučaj pokazuje. Ako su već hteli da koriste te atomske bombe u ratne svrhe, one su morale gađati vojne mete a ne civilne, na primer, konvoje (luku) ratne mornarice Japana.

 

Zoran Stokić

9.03.2022.