Nikola Pusen, Ignatius de Loyola, Urban VIII

ili

vrline poštenog čoveka

 

Crtice o moralu ili zašto je svet sve bliže paklu? Kroz vekove zaturio nam se moral. 

Jedan običan primer;  Standardne rečenice - u knjigama iz umetnostiosti, školskim knjigama, enciklopedijama i tsl. - o - Nikoli Pusenu - kažu da je – “posedovao svu genijalnost besmrtnog umetnika, sve vrline poštenog čoveka”.

Da li bi nekog “Pusena” iz 20 veka koji bi slikao za Hitlera, Staljina (Hitler i Staljin bili njegove mecene) i tsl smatrali čovekom obdarenim vrlinama? Da bio je genijalan umetnik, ali pripisivati mu vrline je nemoralno. Inače je, gle slučanosti, skrenuo pažnju na svoj talenat serijom portreta, glavom i bradom, Ignjacija Lojole; u Parizu, leto 1622., povodom kanonizacije Svetog Ignjacija Lojole naslikao je šest velikih slika temperama. Ignatius de Loyola (1491-1556) osnovao je red isusovaca – udarnu pesnicu Kontrareformacije - pravila reda su takođe odstupila od uobičajenih u crkvi  i bila su zasnovana na vojnoj-disciplini. U isto vreme, Lojola i njegovi sledbenici kreirali su i nove oblike propovedanja kako bi ispunili svoje ambiciozne misionarske ciljeve.

A šta je bio, njegov mecena, Mafeo Barberini poznat kao Urban VIII (1568 – 1644)? Poglavar Katoličke crkve i vladar Papske države (1623 – 1644) nego jedna od najnemoralnijih papa. Veliki “mecena umetnosti” koji je dao da se skinu bronzani stubovi sa Panteona, da bi ih izlio u topove – “ono što nije uspelo varvarima uspelo je Barbariniju”. Toliko je bio “omiljen” među narodom da mu je taj narod posle smrti razbio bistu. Na papskom prestolu se ponašao kao neki car samodržac – novac crkve je prosleđivao lično u svoje dzepove kao i dzepove svojih brojnih rođaka. Katolička crkva nije mogla vekovima da nadoknadi gubitke koje je on napravio. To su oni rođaci koje je on sve odreda postavljao za kardinae i na druge crkvene najvažnije položaje. To je onaj papa koji je povremeno pokazivao lice: “šefa Mafije”, ili “velikog Inkvizitora”, ili “generala” (koji je rartovima  proširio posede Rimske kurije), ili “velikog mecene umetnika”...Suđenje Galileju 1633. (koje je vodio Urban VIII) je bila Pirova pobeda inkvizicije jer na duže staze, strah je učinio da “naučna tradicija” bude ugašena na sredozemlju, ona se preseljena u liberalne severne delove Evrope i Englesku.

Kada stvari ovako stoje kada je u pitanju jedan umetnik (Pusen) - gde se namerno brka genijalna umetnost i moral, vrile - nije čudo što se planeta Zemlja u 21 veku pretvara u “pakao”! Ko propusti da uči iz grešaka završiće u paklu nuklearnog rata! Ti stari animistički “morali” (koji su dopustili “laž” da bude čuvar autoriteta) nastavili su da vladaju i u 20, 21 veku; građansko društvo je porazila želja za “korektnošću” – da ne uvrediš - instituciju crkve, da ne uvrediš nekog satrapa i tsl. Neosporno je da je čovek oduvek lagao. Međutim nikada se nije toliko lagalo kao u naše vreme. Niti se lagalo toliko besramno, sistematski i neprestano. Moderna laž - i to je njen naročit kvalitet - proizvodi se u masi i upućuje se masi. Naime, svaka masovna proizvodnja, svaka proizvodnja - naročito svaka intelektualna proizvodnja - namenjena masi mora sniziti standrde. E sad zamislite izbore (političke izbore za institucije neke države) u takvoj septičkoj jami laži? I budućnost koja odatle treba da proistekne.

 

*

 

Nikola Pusen (1594 – 1665) francuski slikar sedamnaestog veka, veliki predstavnik slikarskog klasicizma. On je jedan od najvećih klasičnih majstora francuskog slikarstva i, iako je imao vrlo malo učenika, njegov uticaj na francusko slikarstvo je značajan, tokom njegovog života i do danas. Pripisuje mu se 250 slika, kao i blizu 400 crteža.

 

Zoran Stokić

14.03.2022.