Афера „Индекс” стигла до Апелационог суда

Politika, Среда, 23.03.2022. у 21:28 Мирослава Дерикоњић

После непуних 13 година од покретања поступка другостепено судско веће треба да се упозна за 5.000 страна предмета и одлучи да ли ће изречене казне потврдити, преиначити или укинути

Суђење професорима Правног факултета у Крагујевцу трајало је 11 година (Фото: Бета)

Жалбе на првостепену пресуду и судски списи из афере „Индекс”, најобимнијег предмета у српском правосуђу, где је већина окривљених имала звање универзитетских професора, који се терете за продају диплома и испита на крагујевачком Правном факултету, достављене су београдском Апелационом суду. Када прочитају записнике са главних претреса у првостепеном поступку и друге списе исписане на чак око 4.000 страница, пресуду на 548 страна и нешто мало мање страна жалби, чланови судског већа другостепеног суда ће заказати седницу, а потом одлучити да ли ће изречену пресуду потврдити, преиначити или је укинути и наложити ново суђење.

Предмет у којем је првостепеном одлуком 16 окривљених осуђено на укупно 61 годину затвора, а петоро ослобођено кривице, достављен је Апелационом суду у Београду две и по године од изрицања првостепене пресуде и непуних 13 година од покретања поступка.

Колико ће времена проћи до правноснажне одлуке за највећу корупционашку аферу у високообразовном систему Србије, нико не може ни да претпостави.

– Јавности је познато да је суђење трајало 11 година, да се на писмени отправак пресуде чекало 17 месеци. Жалбе на пресуду и списи предмета су тек недавно достављене Апелационом суду. Судском већу које буде одлучивало потребно је знатно време за упознавање са предметом с обзиром на његову обимност. Ако узмемо у обзир право другостепеног суда да, уколико утврди повреде поступка, укине пресуду и наложи ново суђење, процес неће бити окончан још извесно време. Свему наведеном треба додати и чињеницу да ће већина професора, којима је поред затворске казне изречена и мера забране бављења професорским послом, до правоснажности пресуде отићи у пензију – наводи „Политикин” саговорник.

На првој оптужници која је подигнута поводом афере „Индекс”, нашла су се имена 37 окривљених, да би у другој том броју било придодато још 49 особа. Због целисходности поступка, оптужнице су спојене, па су се на новој нашла имена 89 окривљених којима се на терет стављало извршење чак 122 кривична дела и 250 радњи.

Судски поступак почео је 2009. године, али је из процесних разлога три пута почињао из почетка. За готово половину оптужених који су се теретили за давање мита и злоупотребу службеног положаја процес је због застаре обустављен.

Оптужницом је прецизирано да су испити коштали од 500 до 1.000 евра, а дипломе од 12.000 до 16.000 евра.

Првооптужени, аутолимар Саша Јовановић из Доње Ливадице код Велике Плане, терети се за продужена дела примања мита помагањем. Он је, према наводима из оптужнице, и прикривеном иследнику, полицијском инспектору из Смедерева Томиславу Спасићу, понудио диплому, а да овај заузврат стопира истрагу о нелегалној трговини аутомобила у којој је учествовао.

Главна веза на факултету била му је „посестрима”, другооптужена Драгана Петровић, професорка кривичног права, која се сумњичи да је за лажне шестице захтевала и добила укупно 7.900 евра, аутомобил „бе-ем-ве” и златну наруквицу. Она је у оптужници означена као главна карика и посредник између осталих професора и студената. Трећеоптужена, професорка римског права Емилија Станковић, терети се да је од 2003. до 2006. године тражила и примила 7.300 евра и бројне вредне поклоне за прелазне оцене.

Сви оптужени негирали су кривицу, осим бивше надзорнице у пожаревачкој „Забели”, Радмиле Јовановић Цанић, која је признала да је купила шест испита за 5.000 евра.

Поступак су пратиле опструкције окривљених и њихових адвоката. Рекордер је био бивши декан Предраг Стојановић који је своју одбрану изнео скоро осам година након почетка суђења, правдајући одсуства лекарским уверењима чија су вештачења показала да је способан да прати суђење, па се у суду појавио тек након што му је одређен притвор који је замењен новчаним јемством које је гарантовало да ће се редовно одазивати на позиве за рочишта.

Један део оптужених професора је под претпоставком невиности током суђења напредовао у каријер и, никоме није изречена дисциплинска мера, нити је поништен неки од спорних испита и диплома.

 

 

***

Komentar

***

Afera je iz 2007. U tekstu ima materijalnih grešaka, na primer, "Суђење професорима Правног факултета у Крагујевцу" ali i sa Pravnog u Beogradu i Nišu...

 *

Pročitati tekst "Peščanik" Aleksandar Roknić  03/11/2016  "Ko se seća afere Indeks" (evo dole, dva pasusa iz tog teksta).

 

 *

Kada se vlast namerači da nekoga zaštiti, onda ne pomažu nikakvi dokazi, istrage, pravna država, procedure, logika, pa ni istina. To važi i za aferu Indeks započetu davnog februara 2007. godine. Ovaj slučaj je bio praćen akcijom kao iz američkih trilera; bilo je tu korumpiranih zvaničnika, tajnog snimanja i javnih hapšenja… Ali proces u kojem je uhapšeno 87 zaposlenih na pravnim fakultetima u Kragujevcu, Nišu i Beogradu, od kojih su 23 profesori, kao i studenata zbog primanja i davanja mita u zamenu za pozitivnu ocenu na ispitima (ispiti su, prema optužnici, koštali od 500 do 1.000 evra, a diploma 12.000 do 16.000 evra) – ni posle skoro 10 godina nije ušao u završnu fazu. Štaviše, on je januara 2015. vraćen na početak, pa se sada iznova izvode dokazi. Naime, počelo je pregledanje video snimaka koji se koriste kao dokazi i zbog toga je suđenje zatvoreno za javnost. Te snimke su mediji odavno objavili, ali sudije su vazda u strahu od vlasti kada imaju osetljive predmete, pa preventivno zatvaraju suđenja za javnost.

*

 

Jedini slučaj u ovoj aferi u kojem je tužilaštvo odustalo od krivičnog gonjenja, uprkos dokazima, jeste slučaj Olivera Antića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, jednog od osnivača vladajućeg SNS-a, potom savetnika predsednika Srbije Tomislava Nikolića, a danas ambasadora Srbije u Portugaliji. On je bio osumnjičen da je primio mito od 500 evra da bi pustio studenta da položi ispit. Njegov vešti advokat je uspeo da iz predmeta izbaci smederevskog okružnog tužioca Zorana Antića. Prvo je to tužilaštvo dobilo poziv da učestvuje na Kopaoničkoj školi prava, tradicionalnom stručnom skupu pravnika, na kojem su kao predavači trebalo da se pojave optuženi profesor Antić i Emilija Stanković, pomoćnica ministra prosvete i profesorka Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Tužilaštvo je taj poziv ocenilo neprimerenim, ali i kao “vid specifičnog pritiska jer su sudije i tužioci pozvani da slušaju predavanja profesora koje su optužili za krivična dela sa koruptivnim elementima”. Antićev branilac je odmah podneo zahtev za izuzeće tužioca, jer je posumnjao u njegovu nepristrasnost, jer je narušio pretpostavku nevinosti njegovog klijenta. Onda na scenu stupa tadašnji republički javni tužilac Slobodan Radovanović, koji je usvojio taj zahtev, pa je Antićev predmet prebačen u Beograd, gde je beogradski okružni tužilac ubrzo odustao od krivičnog gonjenja Antića. Interesantno je da je isti zahtev republičkom tužiocu podnela i optužena Emilija Stanković, ali je njen prigovor odbačen.

 

 

 

 

Zoran Stokić

 

24.03.2022.