Davna čežnja Grčke – da li se delovi Partenona vraćaju kući?

 

LIFESTYLE Autor:Pavle Jakšić08. jan 202308:0918 komentara Izvor: Angelos Tzortzinis / AFP

 

Čuveni hram boginje Atine na Akropolju sija u svojoj raskoši i pored delova koji su mu oduzeti. Da li će Britanski muzej ipak ispraviti nepravdu koja traje od 1802. godine? Vatikan već jeste.

Partenon, peripteralni oktastilni dorski hram sa jonskim arhitektonskim karakteristikama koji se nalazi na Akropolju u Atini, završen je u petom veku pre nove ere kao hram boginje Atine, a njegovi ukrasni frizovi sadrže neke od najekstravagantnijih primera antičke grčke skulpture.

Simbol današnje Atine koji onu drevnu prikazuje u svoj njenoj lepoti, statusu, raskoši, pionirskom arhitektonskom uticaju na sve ono što je dolazilo posle.

Džon Džulijus Kuper, čuveni istoričar, napisao je da su „još u antici njegove arhitektonske prefinjenosti bile legendarne, posebno suptilna korespondencija između zakrivljenosti stilobata, suženosti zidova naosa i entazisa stubova“.

Angelos Tzortzinis / AFP

Partenon je izgrađen u znak zahvalnosti za pobedu Helena nad persijskim osvajačima tokom grčko-persijskih ratova. Kao i većina grčkih hramova, Partenon je takođe služio kao gradska riznica.

Ali ono što danas krasi Akropolj, nije sve od ove antičke lepote. Deo skulptura i ornamenata je su kontroverzno uklonjen tokom turske okupacije 1802. po nalogu lorda Elgina, londonskog ambasadora u „Visokoj Porti“, i doneti u Britaniju. Atina je nazvala zadržavanje antikviteta u Britanskom muzeju nezakonitim i „suprotnim moralnim principima“.

Da bogati nisu onim siromašnijim i manje moćnim na slične načine „pozajmljivali“ najvrednije relikte prošlosti, teško da bi najpoznatiji svetski muzeji na Zapadu, sijali takvim sjajem.

Ali postoje indicije da je pravda ipak dostižne, s obzirom da smo se već navikli da je dekadentno spora.

Povratak kući

Britanski muzej, koji drži u vlasništvu delove Partenona ove nedelje je u saopštenju obznanio da vodi „konstruktivne razgovore“ sa Grčkom o skulpturama usred obnovljenih spekulacija da bi 2.500 godina stari mermeri uskoro mogli biti vraćeni u Atinu.

Proteklih godinu dana predsednik Britanskog muzeja Džordž Ozborn vodi razgovore sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom na ovu temu. Ali zakon o Britanskom muzeju iz 1963. sprečava muzej da odustane od spornih predmeta (što takođe uključuje značajan broj beninskih bronzanih predmeta), osim u veoma ograničenim okolnostima. Ranije ovog meseca, premijer i lider konzervativaca Riši Sunak je odbacio potencijalnu promenu zakona.

Gest Vatikana

Vesnici nekih novi vetrova, ocrtani su na tragu odluke pape Franja, koji je odlučio da Grčkoj vrati tri dela Partenona stara 2.500 godina koja se više od jednog veka nalaze u papskim zbirkama Vatikanskih muzeja. Zvanični vebsajt Vatikanskih muzeja, saopštio je da se radi o glavi konja koji je vukao Atinina kola, dok su vraćeni i delovi glave dečaka i muškarca sa bradom.

Vatikan je dalje u saopštenju naveo da ih papa predaje Jeronimu II, poglavaru Grčke pravoslavne crkve, kao gest u okviru ekumenskog dijaloga sa Rimokatoličkom crkvom.

Musei Vaticani, AFP

Ohrabrena ovom odlukom, grčka vlada obznanila je da je prethodnih mesec dana bila u razgovorima koji se tiču repatrijacije, a na tragu iste vesti je i objava i Dejli telegrafa, koji je pre nekoliko dana izvestio da je sastavljen sporazum između predsednika muzeja, bivšeg ministra finansija Džordža Ozborna, da se omogući vraćane umetnina u sklopu sporazuma o razmeni.

List navodi da bi takav aranžman, koji bi u stvari bio vidf pozajmice, mogao biti zaključen uskoro. Međutim, grčki zvaničnici su rekli da su razgovori tek u preliminarnoj fazi.

 

Muzej, čuvar „Elginovih mermera“ koji obuhvata polovinu friza od 160 metara, koji je krasio Partenon, do sada je kategorički odbacivao mogućnost trajnog vraćanja skulptura, rekavši da su legalno stečene i da zakon Ujedinjenog Kraljevstva sprečava otuđenje kolekcije.

Stiven Fraj

Za Stivena Fraja, engleskog komičara, pisca, glumca (Crna Guja, Riba zvana Vanda, Autostoperski vodič kroz galaksiju, V kao vendeta, Vajld), autora prirodnjačkih dokumentaraca, stvar je potpuno jasna – uklanjanje skulptura Partenona, neizbrisivog simbola grčkog nasleđa i identiteta iz Atine, je kao uklanjanje Ajfelove kule iz Pariza ili Stounhendža iz Solsberija.

Justin TALLIS / POOL / AFP

Multimedijalni Fraj, koji se zalaže za vraćanje skulptura koje se čuvaju u Britanskom muzeju u Londonu, rekao je da postoji „dobitno“ rešenje za vekovnu debatu o vlasništvu nad mermerima Partenona. On je pozvao na kulturno partnerstvo u okviru kojeg bi drugi monumentalni grčki artefakti bili izloženi u Velikoj Britaniji po prvi put.

Fraj je pristalica projekta „Partenon“, grupe za kampanju koju je osnovao grčki magnat Džon Lefas, a kojom predsedava bivši ministar kulture Ed Vaizej, koja se zalaže za takvu kulturnu razmenu između Grčke i Velike Britanije. Njihovi predlozi idu u smeru u kojem bi artefakti poput upečatljive zlatne pogrebne maske Agamemnona, legendarne Nestorove čaše ili bronzane statue Džokeja Artemizije mogli da budu izloženi u Londonu.

Sudbina mermera Partenona je najistaknutija tačka u žestokoj debati o tome da li etablirani muzeji treba da vrate predmete iz svojih kolekcija u zemlje porekla. Bilo bi fer da i neke druge zemlje, kudikamo marginalnije od Grčke dobiju makar deo svog kulturnog nasleđa.

Louisa GOULIAMAKI / AFP

Kada je o Atini reč, ovaj nadamo se trend „povratka korenima“ sjajno će se nadovezati na već postojeće velike restauratorske projekte na Akropolju, koji su otpočeli 1975. godine. Ne samo što su sačuvani mnogobrojni artefakti, čime se obezbedio njihov strukturalni integritet, već će biser jedne epohe uskoro zasijati još sjajnije, u ruhu koje će nas još bliže vratiti u slavne antičke dane.

 

***

Komentar

***

 

Nakon grčkog rata za nezavisnost i uspostavljanja Grčke kraljevine, trebalo je izabrati glavni grad. Grčki narod nije mislio da to trebada bude Atina, odlučila je jedna slučajnost - to što je prvi kralj Grčke, bio baš - Oto od Bavarske, on je iz istorijskih i sentimentalnih razloga nametnuo 1834., da Atina, koja je tada imala svega 4000 stanovnika koji su živeli u čartljama u podnožju Akropolja, bude glavni grad. Oto od Bavarske, naručio je od građevinara Stamatiosa Kleantisa i Eduarda Šauberta (Stamatios Kleanthis - Eduard Schaubert )da dizajniraju moderan plan grada koji odgovara glavnom gradu jedne države. Grk Kleantis i nemac Šaubert bili su u Berlinu učenici Karla Fridriha Šinkela. Nakon studija u Berlinu, započeli su svoju arhitektonsku karijeru u Atini pod vođstvom Joanisa Kapodistrije, praveći veoma detaljan topografski plan atinskih antičkih ruševina, vizantijskih crkava i zgrada starog grada 1831. Ovaj plan je postao temelj zgrade modernog prestonica nove Kraljevine Grčke, proširujući je u trouglu severno od Akropolja i Starog grada, istovremeno štiteći drevne ostatke u severnoj polovini prvobitnog grada. Ovo je rezultiralo neoklasičnim gradom sa dugim pogledom na Akropolj i crkvu Panagija Kapnikarea. Posle grčko-turskog rata u septembru 1922., u Atinu je stiglo više od milion izbeglica iz Male Azije što je dovelo do izgradnje brojnih naselja. Ulazak Grčke u EU 1981. doneo je nove investicije gradu. Tako je grad pored "zelene linije" 1904., metroa dobio još dve metro linije "crvenu" i "plavu" 2000.

Zoran Stokić

8.01.2023.