Šta donosi francusko-nemački plan? Strane diplomate uverene da je dobar, ali…

 

VESTI Autor:Vanja Đurić25. jan 202319:23 Play Video

 

Šta francusko-nemački plan donosi Beogradu i Prištini? Strane diplomate uverene su da je to najbolji put za rešavanje problema starog dve decenije, ali oni koji proces analiziraju smatraju da plan dvema stranama nudi vrlo malo i Zajednica srpskih opština nije jedino na čemu treba insistirati - predlažu i zahtev za brže pristupanje evropskom tržištu.

Dok čekamo istorijsku sednicu Skupštine o Kosovu, kao i da čujemo glas svih paralmentarnih stranaka o francusko-nemačkom predlogu za Kosovo, američki ambasador, kao i njegov norveški kolega, sigurni su da je taj sporazum pravi put.

„Što se tiče Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, to jeste pravi put kojim se treba kretati ka rešenju problema koji nas ovde opterećuje već preko 20 godina“, rekao je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.

„Mislim da bi većina evropskih zemalja volela da vidi napredak u dijalogu kako bi se postigla normalizacija tog odnosa. Jer, bez normalizacije vraćamo se u ovaj zamrznuti odnos od kojeg niko nema koristi“, smatra ambasador Norveške Jorn Eugen Jelstad.

Zato ga je potrebno ozbiljno razmotriti, naglašava Hil.

„I razmisliti o načinima da se usvoji i da se na njemu radi“, istakao je.

A ako bi se, na kraju i usvojio, šta bi svaka od strana time dobila.

„Trenutno oni bi dobili ništa ili vrlo malo“, kaže novinar lista Frankfurter algemajne cajtung Mihael Martens.

Ili kako bi istoričar Milan St. Protić rekao, ovaj predlog je minimum za minimum. Odnosno, Srbija se ne obavezuje da će priznati Kosovo, niti im pomoći učlanjenju u međunarodne organizacije, a dobija, kako kaže „maglovitu“ Zajednicu srpskih opština. Dok bi maksimum iz tog procesa za Srbiju bio:

„Punopravno članstvo u Evropskoj uniji za stolicu u Ujedinjenim nacijama. Da li je to moglo da uspe ili ne, ja ne mogu da vam kažem, ja samo mislim da je vredelo pokušati da vidimo kako Evropljani na to dišu“, poručuje Milan St Protić.

„Srbija neće dobiti neki progres po pitanju članstva u Evropskoj uniji i Kosovo isto neće, jer mi znamo da je taj proces mrtav, on ne postoji“, dodao je novinar Martens.

Ali bismo zato mogli da probamo da dobijemo kartu za drugu evropsku zajednicu – tržišnu, gde bismo imali ista prava kao i zemlje članice, misli novinar Frankfurter algemajne cajtunga.

„To bi bila interesantna ideja i ja znam ljude koji su ozbiljni, koji su rekli da, nama to zvuči interesantno, ali iz nekog razloga taj predlog zvanično još ne postoji i trenutno ja bih rekao možete da pregovarate u četvrti i peti i šesti put sa Beogradom i sa Kurtijem, nećete stići nigde“, kaže Mertens.

Mogućnosti za delovanje ima, saglasan je i istoričar St Protić, ali da smo ovu igru igrali tako da je Beograd bio taj koji je ponudio rešenje.

„Da se to tako postavilo od samog početka sada bismo već načisto bili šta može, a šta ne može i ko nosi odgovornost za to što rešenje nije nađeno“, smatra St Protić.

 Koliko smo ovaj put daleko od konačnog rešenja, niko ne može da prognozira. Diplomatska ofanziva očigledno je u toku i puca se svim diplomatski raspoloživim sredstvima. Jer, tri dana nakon posete velike petorke Beogradu, jedan iz te pteorke, Miroslav Lajčak, obilazio je baš one zemlje Unije koje nisu priznale Kosovo.

 

***

Komentar

***

 

 

"Ćeraćemo" se još? Nismo još dovoljno propali? Danas je iz Španije stigla prva pošiljka "jajnih ćelija" za oplodnju, nemamo čak dovoljno ni svojih spermatozoida, već mesec dana bus-eve u Bg voze vozači iz Šri Lanke, cisterne amonijaka iz akcidenta u Pirotu smo podigli pomoću dizalice iz Bugraske...

U Srbiji je 1989., bilo 5 minuta do 12h; zato nikakvi ratovi nisu dolazili u obzir, naš je nacionalni interes tada bio ratovi ni po koju cenu. A sada, pošto oni koji su dolazili posle S.M. nisu učili na greškama, nego su sve njegove greške ponovili, sada je već 12h prošlo 35 minuta. Talmud: "Ko god spase jedan život, isto je kao da je spasao čitav svet; ko uništi samo jedan život, isto kao da je uništio čitav svet"! Hiljadama godina jevreji su prolazili kroz brojne golgote ali su preživeli. Kako? Ne tako što su energiju trošili na kalimerisanje ili metafizičku ideju končanog rešenja (granica) u kojima će živeti; ne tako što su ostali zarobljeni u pojmovima i kategorijama srednjeg veka - već tako što su neprestalno učili na greškama, razvijali svoje operacionane sposobnosti, metode zaključivanja, uvećavali svoja znanja, pomagali jedni druge, socijalizoval se u  civilizaciskom ključu, stalno bili na visini vremena, iako su živeli u svim državama sveta. A mi? Nikada nismo učili na greškama, zato sada imamo infrastrukturu iz 19 veka; ljudske resurse, sa operacionalnim sposobnostima, iz 18 veka; organizaciju države iz 14 veka; duhovnost iz 12 veka; a socijalizacija čak iz doba klana i plemena u despotskom odelu! Saberi/oduzmi smrtonosni podanički anahronizama – da preživim samo "ja", moja porodica, moj klan - za ostalo ne - baš briga!

Zoran Stokić

25.01.2023.