Meša Selimović se na Dorćol vratio tiho, onako kako je i otišao

 

KULTURA Autor:N1 Beograd03. jan 202311:443 komentara Play Video

 

Kao što je pre tri godine u tajnosti skinuta spomen-ploča Meši Selimoviću, tako je pre nekoliko dana i vraćena na zgradu u Gospodar Jovanovoj ulici u Beogradu, u kojoj je živeo od 1973. i tu umro.

Risto Raco, koji je 2010. bio jedan od incijatora da se postave spomen-ploče zaslužnim stanovnicima Starog grada, za N1 kaže da je stanarima 2019. rečeno da je ploča ukradena.

Nije znao da će tabla biti vraćena, tako da ga je iznenadila. „Srećan sam da je na svom mestu i nadam se da će biti zaštićena. Želeo bih i da ostale ploče koje nisu na svom mestu budu ponove postavljene“, poručio je.

On je apelovao na sugrađane da čuvaju ono što imaju, jer je, kako je naglasio, „veliko blago imati ovakve ljude i zaostavštinu“.

Konzervator i restaurator Vladimir Pajić ocenio je za N1 da se odnos društva prema kulturi vidi i na ovim, kako je kazao, malim stvarima.

Primetio je da su u ovom trenutku građani distancirani od kulture, i savetovao im da kulturne institucije ne posećuju samo kad im je lepo, već i kad se osećaju loše.

Tamo, kako je rekao, možda neće uživati u svim slikama ili svim knjigama, ali će sigurno naći bar jednu koja im odgovara.

„Što bi rekao Meša Selimović: ‘Testijom ne možeš zahvatiti celo more, ali i ono što zahvatiš, i to je more'“, poručio je Pajić.

Sugrađanima je skrenu pažnju da mogu da uživaju u kulturi i dok šetaju gradom – gledajući izuzetne fasade ili dela ulične umetnosti koja je, prema njegovoj oceni, još od osamdesetih godina na vrhunskom nivou.

 

***

Komentar

***

 

 

Selimovićev "Derviš i smrti", "Tvrđava", Andrićeva "Prokleta  avlija", Monteskjeova "Persijska pisma" i "Duh  zakona" su trebali našoj "opoziciji"  da budu vodić u cvilizovanu budućnost. Najdalje dokle je dobacila naša elita bilo je njihovo kretanje na tragu Domanovića i Nušića. Školovani u komunističkoj ili ortodoksno-vizantijskoj tradiciji, sasvim svejedno, Srbi nikako da nauče da je despotija poseban oblik vladavine koji se bitno razlikuje od monarhije ili republike i nikako da nauče da se ne mogu svi fenomeni u društvu objašnjavati samo u ravni psihologije. Svaki lekar zna da ako dijagnoza bolesti nije dobro postavljena šanse za izlečenje pacijenta teško da postoje. Domanović i  Nušić, svi lekari, u svojim  satirama  veoma  vešto  koriste psihologiju vođe; pa ipak, da li će to doprineti izlečenju Srbije? Neće! Problem svih problema u našoj zemlji ne izvire iz pojma vođe (jer on ide u paru sa građanskim društvom), nego iz pojma despota, tj. despotskog društvenog sistema. I dok je u republici  i monarhiji  veoma bitno da ljudi koji obavljaju  javne  funkcije  vladaju pomoću  ličnih vrlina i časti (pa se i oni koje smatramo  vođama  makar  trude da se prikažu kao nosioci  vrlina), dotle despot, koji vlada isključivo  strahom, niti ima potrebe za kakvim vrlinama, niti mora biti častan! Za razliku od vođa, despote ne bira nikakav narod: njih uvek izviče despotska mašina. Tvrdim da nam je potrebna svest o našem despotskom nasleđu, da bismo videli imamo li znanja i moći da mu uteknemo.

 

Zoran Stokić

4.01.2023.