Dan Holokausta i Svetog Save.

*

Filipović: Današnji studenti ne razumeju da imaju moć da promene nešto

 

VESTI Autor:N1 Beograd27. jan 202310:27

 

Reditelj Stevan Filipović, povodom 26 godina od studentskih protesta protiv režima Slobodana Miloševića, kaže da su današnji studenti rasli demotivisani i da im je zgađena politika u širem smislu i pretvorena u dnevnu i partijsku, te zato ne razumeju da imaju moć da promene nešto. Kaže da ipak postoji energija, kao ta pre dve i po decenije, ali je pitanje kako se kanališe, odnosno veliki njen deo se "rasipa vrlo vešto od strane vlasti na gledanje rijalitija, vraćanje na svim frontovima u Srednji vek".

Navodi da je u ovakvim okolnostima nemoguće živeti izolovano i da smo sve manje slobodno društvo, sa medijima koji su većinom ispostave jedne partije i jednog čoveka, uključujući i javni servis.

Na pitanje kako tumači odluku direktorke osnovne škole u Sečnju da ove godine ne bude verskog obreda u školi povodom školske slave Svetog Save, on ocenjuje da dovođenje sveštenstva bilo koje veroispovesti pravi podele i ozbiljno narušava nezavisnost obrazovanja i sekularnost države.

Dodaje da se naše društvo sve više klerikalizuje i da je većina časova verske nastave verska indoktrinacija.

„Kako se oseća dete koje je musliman ili Jevrejina“, pita on.

Za Srpsku pravoslavnu crkvu kaže da je vidi kao političku organizaciju koja ima političke ciljeve.

„To je duboko korumpirana firma koja je direktno u službi predsednika i najretrogradnijih ideologija na svetu, i ispostava Ruske pravoslavne crkve, koja je pod kontrolom (ruskog predsednika Vladimira) Putina.

Navodi i da razne internet teorije zavere počinju da nam determinišu političku sliku, te u skladu s tim imamo i protivljenje vakcinaciji na svetskom nivou, što je uslovilo i epidemiju malih boginja trenutno u Srbiji.

„Srbija nije tu nešto posebno gora ili bolja, u pitanju je neverovatno multiplikovanje teorija zavera putem interneta… Dolazi do toga da je svačije mišljenje isto – i doktora nauka i stručnjaka za neku oblast i ludog rođaka koji je pročitao nešto na internetu, i kad se ta mišljenja izjednače dolazimo i do epidemije malih boginja“, smatra on.

 

***

Komentar

***

 

 

Danas je i dan Holokausta i Sveti Sava. U ravni psihologije građanskog društva  krajnji cilj čovekovog razvoja  je stići do nezavisnosti i slobode. U despotijama krajnji cilj je "poslušnost pred apsolutnom vlašću". Između Zapadne građanske kulture i depotije Azije u dalekoj prošlosti jevrejska kulturna matica ugradila je u njihov narod ideju - da ako slušaju Boga biće oslobođeni fiksacije prema idolima: novcu, moći, naciji... Bez preterivanja moglo bi se kazati da u Starom Zavetu, Talmudu i njihovim drugim drevnim tekstovima ima nešto - "revolucionarno" - jer čoveku daje mogućnost - "da se pobuni" - i da - "stvori vlastitu istoriju". Može biti slobodan da odabere svoj put i da snosi posledice tog izbora. Škole stvaraju te 3 budućnosti.  Škola je mesto gde se deca školuju za život a ne za školsku ocenu, tu moraju da nauče (ili ne nauče) da razlikuju dogmatsko mišljenje od kritičkog mišljenja. Dogmatsko mišljenej ne uči na greškama, to je mišljenje koje priznaje da autoritet poseduje apsolutnu istinu; ono đaka pretvara u autoritarnu, netolerantnu osobu - nesposobnu da se nosi sa brojnim životnim situacijama – koji čeka da mu despot baci koju "kosku" sa stola. Kritičko mišljenje uči na greškama, greške se uočavaju i popravljaju. Otvaranje prema kritičkoj diskusiji, kroz dijalog, je važno jer se zasniva na našoj sveti o pogrešivosti, greške su moguće, ako se pojave treba ih ispravljati treba se približiti objektivnoj istini - sve to vodi ka budućem građaninu, kao u zemljama Zapada i kod Jevreja, sposobnom da se kroz život, struku, politiku - uspešno "nosi" sa potencijalnim problemima.

 

Zoran Stokić

27.01.2023.