Susret sa Vučićem, laptop i „malo treme“: Matematičar danas drugi na listi SNS, ali je 2017. „pevao drugačiju pesmu“

 

V. A. "Danas" 19.02.2022. 07:49 9 komentara

 

Susret sa Vučićem, laptop i "malo treme": Matematičar danas drugi na listi SNS, ali je 2017. "pevao drugačiju pesmu" 1

Foto: Stanislav Milojković

Penzionisani profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, matematičar Stojan Radenović, koji je drugi na listi SNS za predstojeće parlamentarne izbore, kaže da je tu stranku podržao zbog rezultata. Međutim, Radenović nije uvek imao visoko mišljenje o vladajućoj političkoj eliti i njenom lideru Aleksandru Vučiću.

– Ja se sekiram što naš novi predsednik nije održao nijedno obećanje koje je davao, ali šta mogu – kazao je Radenović u intervjuu Danasu, komentarišući domete „Protesta protiv diktature“ koji su u aprilu 2017. pokrenuti zbog nezadovoljstva uslovima pod kojim je Vučić pobedio na predsedničkim izborima.

Kako je tada rekao, „najveća dobit za Srbiju bi bila ispunjenje zahteva učesnika protesta da potrošena politička elita vlasti i opozicije dobrovoljno odstupi i tako stvori prostor za novu, svežu krv“.

Skeptičan prema protestu, on je zamerio učesnicima da nemaju kapacitet da se izbore za zahteve koje su izneli, uprkos tome što je „vidljivo slaba i velika koalicija koja vlada, sa potrošenim ljudima i opozicija“.

– Naziv „Protiv diktature“ je, po mom mišljenju izanđao, potrošen, otrcan. Da je to tako govori i činjenica da velika koalicija za svog pobednika u prvom krugu nije mogla da sakupi više od trećine članova biračkog tela. Uporedimo kroz istoriju sa kolikim procentom su pobeđivali diktatori – Husein, Gadafi, naš maršal da je pravio izbore pobeda bi bila sa preko 95 odsto. Čak je i Milošević, kome su klicali Sadame, Sadame, pobeđivao sa 4,5 miliona glasova. Lično smatram da koalicija koja podržava novog predsednika i nema kapacitet da iznudi diktatora i neku diktaturu. Mnogo su slabi i tanki po znanju. To su družine jako koristoljubivih ljudi koje većina glasačkog tela ne zarezuje ni za pet para – tvrdio je Radenović.

Kako je Radenović postao poznat srpskoj javnosti

Jedan novinski tekst, objavljen u Večernjim novostima, u kome je javnost saznala da je Radenović svrstan u grupu najuticajnijih naučnih umova u svetu za 2015, bilo je inicijalna kapisala da mu tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić dodeli srebrnu medalju za izuzetne zasluge u oblasti naučne i prosvetne delatnosti, povodom Dana državnosti 2016. godine.

Iste godine u avgustu Radenović je dospeo u žižu javnosti, nakon što ga je bivši rektor Univerziteta u Beogradu (UB) Vladimir Bumbaširević označio kao jednog od glavnih „kirivaca“ za skok tog univerziteta između 201. i 300. mesta na Šangajskoj listi.

Mediji su se ponovo zainteresovali za njega 2019, kada je došlo do pada UB na ovoj rang-listi, a kao razlog je naveden Radenovićev „transfer“ na Univerzitet kralj Saud u Saudijskoj Arabiji, za koji je tada potpisivao svoje radove.

Kritike zbog susreta sa Vučićem

Nedugo nakon objavljivanja ovih vesti došlo je do Radenovićevog susreta sa Vučićem, na inicijativu predsednika Srbije.

Matematičar je tada objavio da se „vraća“ na UB, a Vučić obećao veće ulaganje u nauku, čak i otvaranje „male“ budžetske linije za „osnaživanje Šangajske liste“ da bi se pospešilo objavljivanje naučnih radova, što je jedan od kriterijuma za rangiranje univerziteta.

Taj nalog je izdao već prilikom ovog susreta tadašnjim ministrima finansija i prosvete Siniši Malom i Mladenu Šarčeviću. Od toga nije bilo ništa.

Ali se Radenović našao na udaru dela javnosti koja mu je zamerala što je primio poklon – laptop od predsednika i što se prilikom susreta sa njim ponašao snishodljivo.

– Aleksandar Vučić je naš predsednik izabran na demokratskim izborima. Zvao me je direktno iz Njujorka. Pomislio sam da je bio siguran da sam nešto dobro uradio u životu. Priznajem da je taj poziv za mene zaista mnogo. Zašto nije zvao nekoga od onih koji ga samo kritikuju, a ne rade dobro ni posao za koji im država plaća? Snishodljivosti nije bilo, možda malo treme. Ali izvinite, predsednik je predsednik. I on je jedan, a nas matematičara, istraživača je dosta. Ali eto pozvao je mene. Neka njega zbog toga kritikuju – odgovorio je na kritike Stojan Radenović, u intervjuu Danasu, kome je zamerio što je, uz NIN i Peščanik prednjačio u kritikama, omalovažavanju i podsmehu, zbog njegovog susreta sa Vučićem, uz opasku: „Rušeći mene, ruše Vučića“.

 

Na naše pitanje da li je trebalo da bude deo javnog nastupa u kome predsednik naređuje ministru koga sumnjiče za plagiranje, da baš on popravlja ugled Univerziteta u Beogradu, Radenović je odgovorio:

 

– Predsednik je sugerisao, nije to bila bukvalna naredba, oni su saradnici. Iskren da budem, bio sam i počastvovan što sam tu bio prisutan. Jer ovo je država svih nas i nije loše da i ja, eto, kao običan profesorčić prisustvujem dogovoru, predlozima odgovornih šta i kako popravljati u finansiranju. U poslednjih nekoliko godina bilo je više sumnji za plagiranje diploma i doktorata. Ali budimo iskreni, te sumnje su dolazile od političkih protivnika i još uvek nijedna nije potvrđena. Mislim da je bolje da profesori koji sumnjaju u razna plagiranja zasednu i malo žešće objavljuju naučno-istraživačke radove i tako doprinesu ugledu Univerziteta u Beogradu, ne samo na Šangajskoj listi nego uopšte – kazao je Radenović.

 

Neke kolege mu nisu ostale dužne na kritike, optužujući ga da je učestvovao u grupi autora okupljenih oko arapskih časopisa koji su se međusobno potpisivali na radove, citirali i autocitirali i tako veštački dizali rejting.

Ali bez obzira na ove navode, Radenović se i u 2020. godini zbog svojih rezultata u matematici – broju radova objavljenim u međunarodnim časopisima i visokoj citiranosti, našao na listi najuticajnijih svetskih naučnika, o čemu je naš list prvi izvestio.

Odbio intervju

Nakon što je objavljena vest da će biti na listi SNS-a, list Danas je uputio profesoru Radenoviću pitanja gde vidi svoje mesto u toj stranci ako pobedi na izborima i da li će biti poslanik; šta je uticalo na to da promeni svoj stav, izrečen u intervjuu našem listu 2017. godine, da ne veruje Aleksandru Vučiću i njegovim obećanjima i kako komentariše da predsednik nije ispunio obećanje o ulaganjima za pospešivanje naučne produkcije da bi se popravio plasman naših univerziteta na Šangajskoj listi. Zanimalo nas je i da li mu je kao naučniku svetskog glasa u najmanju ruku neprijatno da podrži stranku, odnosno koaliciju u kojoj je više istaknutih funkcionera plagiralo ili ima upitne diplome i doktorate. Radenović nije želeo da odgovori na ova pitanja.

 

 

***

Komentar

 

***

 

 

Veliki broj radova je S.Radenović objavio kao koautor sa  Z Kadelburg i &

Z. Kadelburg je, kako je Srbija mala, svi se poznajemo, bio dekan Matematičkog fakulteta u Beogradu, baš kada sam ja bio na doktorskim studijama i trebao da odbranim svoj doktorski rad. Evo kako je to izgledlo. Zahvaljujući dekanu Z. Kadelburgu, čekao sam dan odbrane doktorata GODINU DANA, zašto? U naslovu doktorata su se (greškom daftilografkinje) izgubili navodnici  ("). Odem ja u dekanovu kancelariju da se interesujem u čemu je problem, dekan mi kaže da je to zato što u naslovu fale (") tj. da je to PROMENA NASLOVA RADA DOKTORATA. To je značilo da "ta famozna" promena naslova ponovo prođe sve zakonom predviđene procedrure (razne komisije i tsl). Da nedužimo – "služba" je htela da stopira taj doktorat. Mentor rada je bio akademik Zvonko Marić, bio je lošeg zdravlja, usledila je operacija grla, pa su "pomislili" da će akademik Marić u međuvremenu da umre (!) Na njihovu žalost nije umro, kandidat je uspeo da odbrani doktorat 1.07.1996.) "Njutnova epistemologija, Dijemov konvencionalizam i "Cilj i struktura fizičkih teorija" " (obratite pažnju na NAVODNIKE)!

Pored "štancovanja" radova - radi radova -  pošto publikuješ radove znači da si naučnik - bavili su se i ONIM POSLOVIMA koje im "služba" naloži (naredi, namigne i tsl). Zato se nemojte čuditi odkud S.Radenović na izbornoj listi SNS.

 

 

*

 

 

Lobačevski i J.Boljari su tvorci "Ne-euklidske geometrije" ali šta predhodi tome? Da li je to veliko naučno otriće plod nauke u carskoj Rusiji i Mađarskog (Austrougarske)? Ne! Sve je to "skuvano" u naučnom loncu u Gausovom Getingenu. Slučajnost koja je bitno uticala na život Lobačevskog - 1805. otvoren je Univerzitet u Kazanju, gde su predavanja iz matematike, astronomije, fizike, držali profesori  iz Gausovog  - Getingena  - M. Bartels, F. R. Renner, F. Ks. Bronner, J. J. Littrow - pa je Lobačevski  dobio skup znanja (među njima i - važne matematičke probleme -  koji  čekaju da budu rešeni) kao da je studirao u Getingenu. Sliču trajetoriju je prošao i J. Boljari čiji je otac studirao u Getingenu. Nije lako razumeti primere iz nauke; ali to nije prepreka da fenomen "stvaranja" objasnimo na svakom dostupan način pomoću istojije muzike. Da bi se došlo do otkrića u bilo kojoj oblasti ljudske delatnosti, potreban je rad čitavih generacija. Ko, dakle, ima imalo smisla za muziku, uz pomoć interneta će se veoma brzo uveriti u netačnost uvreženog mišljenja da, niko i ništa ne prethodi  muzičkim ikonama. Divimo se J.S.Bahu; ali se previća da je J.S. Bah slučajno 1723. postao glavni kompozitor u crkvi svetog Tome u Lajpcigu (centru crkvene muzike kod protestanata); bio je 7 na rang-listi (1.Teleman, 2. Graupner... sticajem okolnosti  prva šestorica odustala). Da nije dobio taj posao, on ne bi postao onaj Bah kakvog znamo danas, bio bi to neki sasvim drugi J.S.Bah. Biti na mestu kantora čuvene "Thomaschule" u još čuvenijoj "Thomaskirche" značilo je koristiti se "muzičkom bibliotekom", sa građom koja je sakupljana vekovima, pa je bilo kao da ste ušli u nekakav tadašnji "crkveni internet"! J.S.Bah je marljivo ceo život  prepisivao note svojih predhodika i savremenika; učio je iz njih i pokušavao da te muzičke ideje unapredi:  Johana Kunaua, Bukstehudea, Johann Schelle, Heinichen,  Gottfried Heinrich Stölzel, Francesco Bartolomeo Conti , Johann Friedrich Fasch, Corelli, Vivaldi, Alessandro Scarlatti, Caldara, Purcell, Reinhard Keiser, Jean-Baptiste Lully, Johann Joseph Fux, Jan Dismas Zelenka...

 

 

*

 

(podsećanje na jedan raniji kometar na tekst Stojana Radenovića tekst iz 2021. : "Mentalna lenjost profesora glavni problem")

 

 

Odgovor prof u penziji Stojanu Radenoviću:"Mentalna lenjost profesora glavni problem"(sic)

 

Kao što je govorio naš uvaženi prof Slaviša Prešić (bio je skroman kao vi) - nemojte nam "soliti pamet"! Pa ne možemo, kolega, svi da pišemo radove na verandi, u špajzu kao vi. Ljudi su različiti, neki su zdravi kao dren (genetske predispozicije), a neki bolešljivi, osetljivi... Zamislite, na primer, Hokinga na verandi! Takođe, radovi se ne pišu u vojnim logorima ili na linijama fronta, što je Srbija  od 1990(!) Takođe, radovi se ne pišu u “Paviljonu br. 6” (Čehov). (Evo, dok ovo pišem, po 100. put buše asfalt trotoara da bi na izraubovanu infrastrukturu povezali novosazidani gangsterski soliter; dok smo „mi“ pokušavali da spasavamo nauku u Srbiji, mafija belih okovratnika SAZIDA 2 MILIONA BESPRAVNIH SOLITERA; a sa druge strane dopire mega kafanska muzika – idelano da ogluviš u sopstvenom stanu.) Ima, naravno, izuzetaka: Galoa je. na primer, svoje dragocene radove brusio u zatvoru...

Hajdemo malo o bojevima:

Vidite, kada ne postoje osnovni sociološki uslovi (preduslov za bavljenje naukom) – uređeno, ne haotično, društvo,  stanovanje, prevoz, ishrana, zdravsto i tsl. – onda da bih sa Banovog Brda dolazio na taj "naš" Mašinski fakultet u Bg od 1990-2020, bez  sopstvenog vozila (standard sirotinje raje), u gradu gde je sve te decenije postojala IMITACIJA gradskog prevoza, umesto da mi tur/retur traje 1h, meni je trebalo i po 5h; oduzmi-saberi – svaki dan sam GUBIO 4h, a to je svaki dan ukradena 4h za bavljenje naukom. I svi drugi segmenti u našim životima su bili takvi, i ne samo moji, nego svih nas oko 5000 koji smo činili BU. Nas 5000 je “vuklo kola” uprkos apsolutno nemogućim uslovima življenja i to je bilo zbog inercije iz vremena kada je nauka imala kakvo-takvo mesto u društvu – jer smo bili entuzijasti. A šta je naš podmladak mogao da vidi u našoj prosvetno-naučnoj praksi od 1990? Da je 1/3 zbog nebrige društva pokojna, 1/3 emigrirala, a preostala 1/3 je gurnuta na marginu društva (jer za idologe ove vlasti mi smo “unutrašnji neprijatelj”). Videli su da znanje za našu vlast nije sredstvo za preživljavanje države i društva, nije vrlina koju treba negovati, nego je opasnost (za njihov način vladanja) – znači mana. Zato se naš podmladak ponaša u skladu sa maksimom koju je odavno iskazao Aristotel: “građani se ne bave nemogućim”. Nauka je u Srbiji  juče/danas/sutra “nemoguća misija”.

Inače, čemu služi znanje? Znanje nije sport, a nije ni religija, ni umetnost. Znanje radi zanja, isto kao i umetnost radi umetnosti, znanje zbog radova u časopisima – tek da bi se publikovalo, da bi se zadovoljila forma potpuno lišena sadržaja – sociološki gledano jeste mrtva, nekorisna stvar (osim za same aktere). Znanje je samo ono što se može primeniti, što vodi ka preživljavanju i napretku društva. Eto, kada bi u Srbiji postojalo znanje, ono bi bilo u stanju da REŠI, na primer, divlju deponiju u Vinči (1974-2021), ili bi, na primer, ukazalo kao se ISKORAČUJE iz despotskog političko-kulturnog modela zatvorenog društva u građansko otvoreno društvo. Ovako, pošto tog znanja nema, nas je 700-godišnja inercija despotskog autizma (vizantijsko-osmansko-komunistička faza) potpuno „spljoštila“: umesto Srbije u 3 dimenzije, mi smo svedeni na jednodimenzionu zemlju.

 

 

Zoran Stokić

20.02.2022.