Narodni muzej predstavlja „Krunisanje cara Dušana“ Paje Jovanovića

 

KULTURA Autor:N1 Beograd08. feb. 202214:241 komentar

Izvor: Paja Jovanović "Krunisanje cara Dušana"

 

Narodni muzej u Beogradu će nakon obimnih radova na konzervaciji i restauraciji, a povodom obeležavanja Dana državnosti, u petak, 11. februara u 12 časova svečano predstaviti monumentalno delo Paje Jovanovića Кrunisanje cara Dušana poznata i pod nazivom Proglašenje Dušanovog zakonika.

Кompozicija veličine preko dvadeset kvadratnih metara sa temom koja prikazuje čin krunisanja cara Dušana u Skoplju 1346. godine, naslikana je kao porudžbina Кraljevine Srbije za potrebe učešća na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine. Slika je dobila zlatnu medalju i mnogo laskavih priznanja, a do koje mere je ovo remek-delo bilo cenjeno i traženo, govori i podatak da je sve do poznih godina života Jovanović temu krunisanja cara Dušana slikao u više navrata, u različitim formatima, na više načina i za različite potrebe.

Sa velikom studioznošću na slici je prikazana 31 istorijska ličnost, a vizuelnoj rekonstrukciji istorijskog događaja Jovanović je pristupio analitično i marljivo, prikupljavši podatke najepre u Beču, a zatim i u Veneciji, Carigradu, Skoplju Prizren i srednjovekovnim manastirima proučavajući srednjevekovne odežde, kraljevske ornate i istorijske ličnosti koje su tom događaju mogle prisustvovati.

Na dugotrajnost restauratorskog procesa uticale su pre svega dimenzije slike, od 390 x 589 cm, ali i sveobuhvatne analize tehnike i slikarskog postupka, koje su mu prethodile.

U saradnji sa Tehnološko-metalurškim i Hemijskim fakultetima Univerziteta u Beogradu, stručnjaci Narodnog muzeja u Beogradu su ispitali mehanička svojstva platna i način njegove pripreme za slikanje kako bi precizno bio proračunat inovativan način zatezanja slike, prvi put primenjen u Srbiji.

Кlasičan način španovanja na ram je zamenjen novim konstruisanim nosiocem sa elastičnim tenzorima koji ravnomerno, optimalno i ne destruktivno, obezbeđuju dugoročnu stabilnost slike. Analitički pristup konzervatora otkrio je i sasvim originalan, bez primera za poređenje, postupak prepariranja platna koji nam je dopunio znanje o Paji Jovanoviću kao slikrskom tehnologu koji je vešto manipulisao materijalima kako bi postigao likovne vrednosti prema svojoj umetničkoj zamisli i želji naručioca - kralja Milana Obrenovića.

Obeležavajući Dan državnosti predstavljanjem monumentalnog remek dela koje živopisanom plenerističkom tehnikom jezgrovito predstavlja vojnu i političku snagu iznova ćemo se podsetiti trajnih umetničkih vrednosti i preglaštva muzejskih stručnjaka, navodi se u saopštenju iz Narodnog muzeja.

O konzervaciji i restauraciji najmonumentalnije slike koja se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu prisutnima će govoriti članovi restauratorskog tima, dok će o povodu za njen nastanak, istorijskim ličnostima i njenom značaju za Jovanovićev opus svi zainteresovani imati priliku da saznaju tokom stručnog vođenja koje će početi u 13:00 časova.

 

***

Komentar

***

 

Nadežda Petrović: „Paja Jovanović svojom pesničkom dušom pravog umetnika, nadahnut narodnom poezijom, dade nam u slici to narodno blago, našu narodnu poeziju“. Da i naši su se preci (poput drugih u Evropi) latiti izgradnje nacionalnog identiteta. Romantičari, književnici, istoričari, lingvisti, slikari, kompozitori... dali su se na veliki posao kreiranja zajedniče prošlosti, kreiranja nacionalnog jezika, mitova, folklora i istorije. Ali preživljavanje države i društva je neuporedivo zahtevnije  i nije ga moguće redukovati samo na "naciju" i propagandu.  Istorija nam govori da je do sada na hiljade naroda izumrlo. Zašto su izumrli? Pre svega zato što su unutar svojih kulturnih matrica imali problem sa ispravnim zaključivanjem.  Matica srpska u Novom Sadu je, na primer, dala stipendije slikarima Urošu Prediću i Paji Jovanoviću ali  nije dala Nikoli Tesli (dva puta je konkurisao). Zato su Tesla, Pupin i & svoje "patente" stvorili u SAD, kako onda, tako i danas. Gde su nam danas u Srbiji Tesle, Pupini i &? Nema ih – jer se ponavljaju uvek iste greške, umesto da se ulaže u znanje - ulaže se u kandila i sveće, "zvona i praporce", nacionalnu propagandu, sport,"turbo-pink" a ne u znanje- knjige! A ko stvara pretpostavke za uspešnu privredu i normalan život? Propaganda, "nacija", crkva, sport, estrada  - ili neka nova kreacija, neka nova znanja - na primer, neki novi mikro čip, neki novi hibrid, neka nova vakcina i tsl?

 

 

*

 

 

Zloupotreba jedne vredne slike radi održanja tradicije kao tabu. Kako iz tako slavne prošlosti Srbija u 21 veku “nestaje” poput Hazara (fenomen Hazara umetnički opisao u “Hazardskom rečniku” Pavić)? Svrha tadicije je u tome da nam pomogne da preživimo - ona mora da se predstavi  kritički, ako je bilo grešaka one se moraju popravljati. Nas je i engleza u ranom srednjem veku bilo oko 1.5 milion - zašto smo mi u odnosu na njih toliko neuspešni? Nemanjići su izabrali model DESPOTSKE Vizantije (svaka novo znanje je jeres, glavna vrlina je poslušnost pred vlašću; vlast je nepogrešiva, grešeke se ne popravljaju), a englezi sticajem okolnosti - višecentrično društvo: kralj, aristokratijea, crkva, gradovi – preko “fakulteta” i “parlamenta” - korake ka demokratiji, građanskom individualnom društvu i liberalizmu; kritička tradicija učenja na greškama; neprestalno stvaranje, izumevanje novog.  Engleska je kruna dozvolila (i u tome učestovala) razvoj "liberalnog društva" još od vremena Roberta Grosetesta (1168–1253) pradede-nauke, kancelara Oksfordskog univerziteta (1215/21) koji je unapredio sholastičku analitiku, fiziku, etiku, uveo indukciju i verifikaciju kao metod dolaženja do istine. Sve to  omogućilo je  Englezima da budu gospodari svojih vekova te da budu narod koji je svuda "stizao pre budućnosti". Savremenici Roberta Grosetestea su, na primer, Džingis-kan (1158–1227), Sveti Sava (1175-1236), Aleksandar Nevski (1220–1263).

 

 

Zoran Stokić

9.02.2022.