Naučnici potvrdili: Zemlju prati još jedan "Trojanac"

Naučnici su potvrdili da Zemlju prati "trojanski asteroid" - tek drugi takav objekat ikada otkriven, a kako kažu istraživači, ovaj primerak obećava mnogo više u odnosu na prethodni.

 

IZVOR: B92 ČETVRTAK, 3.02.2022. | 11:07 -> 11:35 Foto: Profimedia Trojanski asteroid 2010 TK7; Foto: Profimedia

 

Trojanski asteroidi dele orbitu planete u tačkama gde se gravitacija Sunca i planete međusobno poništavaju. Dok neke planete imaju čitava plemena trojanskih asteroida, njihovo pronalaženje oko Zemlje je veoma teško.

Ranije otkriveni "Trojanci" imena su dobili po onima koji su prvi put pronađeni oko Jupitera, a nazvani su po ličnostima iz Trojanskog rata. Uočen nepoznati objekat sa snažnim magnetnim poljem; Astronomi: "Bilo je sablasno – blizu nam je"

Međutim, do sada je oko Zemlje primećen samo jedan, poznat kao 2010 TK7 . Naime, 12. decembra 2020. naučnici su uočili intrigantan objekat. Rana zapažanja su sugerisala da je u pitanju još jedan zemaljski trojanac, ali to je bilo teško proveriti, jer se nije moglo sa sigurnošću znati kuda je otišla njegova orbita.

Sada su istraživači detaljno opisali tu orbitu kombinovanjem podataka iz arhiva sa zapažanjima sprovedenim sa Zemlje. Taj rad potvrđuje da je objekat zapravo zemaljski trojanac, kako se i mislilo.

Još uvek nije jasno odakle je tačno došao. Jedna od pretpostavki je da je započeo svoj život u glavnom asteroidnom pojasu dalje u Sunčevom sistemu, i bio izbačen kada je stupio u interakciju sa Jupiterovom gravitacijom.

Iako ne znaju odakle je došao, naučnici znaju kuda objekat ide. Zapažanja sugerišu da će ostati u svojoj sadašnjoj orbiti još 4.000 godina. Takođe se čini da je to asteroid tipa C-kompleksa, koji se uglavnom sastoji od ugljenika. Novi asteroid, poznat kao 2020 KSL5, takođe je veći od svog prethodnika, što omogućava da mu se pristupi sa manje potrebnog goriva.

"Stoga ovi objekti mogu postati idealna mesta za svemirske misije i, u daljoj budućnosti, za nastanjivanje ljudskih baza ili instaliranje naučnog hardvera koji bi imao koristi od njihove posebne lokacije", pišu autori. Oni detaljno opisuju to istraživanje u novoj studiji: "Analiza orbitalne stabilnosti i fotometrijska karakterizacija drugog Zemljinog trojanskog asteroida 2020 KSL5", objavljenoj u "Nature Communications".

 

*

Zbog klimatskih promena biljke u proseku cvetaju mesec dana ranije nego pre

 

SCITECH Autor:Anadolija02. feb. 202217:004 komentara  Izvor: Pixabay.com

 

Novo istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji otkrilo je da klimatske promene uzrokuju da biljke cvetaju u proseku mesec dana ranije nego što je to bio slučaj prethodnih godina.

Istraživači su se fokusirali na više od 400.000 posmatranja 406 biljnih vrsta u bazi podataka pod nazivom „Kalendar prirode“, koja sadrži zapise od 18. veka do danas, i otkrili su snažnu vezu između ranog cvetanja biljaka i porasta globalnih temperatura.

Studija je pokazala da su biljke cvetale mesec ranije u periodu od 1987. do 2019. godine, u odnosu na period od 1753. do 1986. godine.

Glavni autor studije prof. dr. Ulf Buntgen je istakao da su rezultati zaista „zabrinjavajući“ zbog ekoloških rizika povezanih s ranim periodima cvetanja.

"Kada biljke procvetaju prerano, kasni mraz ih može ubiti. Ali još veći rizik je ekološka nekompatibilnost", rekao je Buntgen.

Upozorio je da bi proleće u Velikoj Britaniji moglo početi u februaru, ako globalne temperature nastave da rastu sadašnjim tempom.

Rezultati studije objavljeni su u časopisu "Proceedings of the Royal Society B".

 

***

Komentar

***

 

Slučajnosti mogu da vam podare/unište život. Nova nauka je to pokazala. Kako su se rađale nove naučne teorije oko 1900. Kada stare teorije, počnu da “otkazuju” kreiraju se nove teorije. Plank je u pokušaju da reši problem zračenja crnog tela (trebalo je da kreira sijalice sa maksimalnom količinom svetla uz minimalni utrošak energije) uvideo da klasična teorija elektromagnetizma otkazuje, nije u stanju da reši problem. Problem je 1859. postavio Kirhof „kako intenzitet elektromagnetnog zračenja koje emituje crno telo zavisi od frekvencije zračenja tj. boje svetla i temperature tela?” Kako je Vinov zakon “otkazivao” (tačno je predviđao ponašanje na visokim frekvencijama, ali nije važio na niskim frekvencijama)  Plank se kao "očajnik" uhvatio za - ideje koje su mu bile principski strane - Bolcmana (novo statističko tumačenje drugog zakona termodinamike). Pa se krajem 1900. pojavila njegova "kvantna hipoteza" o tome da se elektromagnetna energija može emitovati samo u kvantizovanoj formi tj.  "energija može biti samo umnožak elementarne jedinice". U martu 1900. botaničar iz Holandije Hugo de Vris je objavio rad o "mutacionoj teoriji evolucije" tj. "ponovo otkrio Mendelov 1866. gen" koristeći se statističkim metodama. Prema njemu, suprotno Darvinu, naglo se menjaju nasledne osobine vrsta. Istraženi intenzitet mutacija slaže se s promenama vrsta u geološkim epohama. Rezultat brojnih analiza je pokazao da jedan foton ili elektron proizvede jednu mutaciju. Znači da su mutacije nastale atomskim procesima. Dakle, nosioci naslednih osobina, geni, moraju biti veliki molekuli. Nosioc nasledne osobine je atomska struktura pa se menja diskontinuirano, a to se opaža kao nagla promena vrste. Jedan foton ili elektron može proizvesti mutaciju. Iz svih tih opažanja sledi zaključak da su osnovni biološki procesi mikrokosmičke finoće pa se moraju tumačiti kvantnom teorijom. Budući da mutacije nastupaju slučajno, Žak Mono je evoluciju uporedio s globalnom lutrijom, u kojoj se jedne slučajne mutacije održavaju, a sve druge propadaju, tako da kraju ostaje današnje carstvo biljaka i životinja - koje u  trenu može da uništi jedan udar asteroida i  koje kako vidimo može izumreti i zbig naše neuračunljivosti.

Zoran Stokić

3.02.2022.