Institucije
formalne i neformalne
Kolika je
važnost fenomena „institucija“ možda najbolje pokazuje to kako je Emil Dirkem odredio - čime se bavi
Sociologija - „sociologija je nauku o
institucijama, njihovoj genezi i njihovom funkcionisanju“. Nema države ili
duštva koje nema visoko formalizovane
institucije (stvorene zakonima ili običajima). To je jedna strana medalje, ali
Srbija je u ovako lošem položaju pre svega zbog nepostojanja druge strane
medalje – nedostatka skupa (kroz vekove) „neformalnih“ institucija. Jer
zajedničkim delovanjem formalnih i neformalnih institucija - nastaju
- integrisani sistemi pravila koji strukturiraju društvene interakcije.
Institucije nadilaze pojedince i regulišu životno ponašanje društva. To što
smo oko 700 g živeli u despotijama (vizantisko/osmansko/komunistčkim) najviše se reflektuje na nepostojanje (ili
zakržljalost) postojanja „neformalnih“ institucija - jer bilo kakvo
„okupljanje“ ljudi u despotijama se karakteriše kao „pobuna“ - kao nešto
nedopustivo što bi moglo da ugrozi despota.
Nažalost u
Sociologiji se individua prikazuje kao opozicija institucijama, to je
netačno i odvodi nas na krivi trag. Zapravo u praksi svih društava od iskona - individua
ostvaruje svoje vlastite interese pre svega kroz institucije
(formalne i neformalne). O formalnim institucijama zdravorazumski svi imamo
neko saznanje; o neforamnim ne! Samo jedan primer, „Seminar“ (jedna neformalna
institucija) iz „matematičke logike“ koji je započeo svoje postojanje ’60
godina prošlog veka u Beogradu (na Filozofskom fakultetu a kasnije u zgradi
SANU), nastao je tako što su prof Slaviša Prešić, prof Svetlana Knjazeva i prof
Aleksandar Kron oko sebe okupili mlađe saradnike na jedno-nedeljnim susretima
gde se govorilo o problemima matematičke logike tj. gde su se „rešavali
problemi matematičke logike“. Ali tako su po Evropi 1000 godina nastajale
neformalne institucije, na primer „slobodnih zidara“ gde su se majstori, šegrti
i kalfe - zidari sastajali u formi „preteče sindikata“ da bi „rešavali probleme
zidarskog posla“ - o tajnama zanata – brojnim tehničkim rešenjima gotskih
građevina, socijalno/ekonomskim temama
kako iškolovati majstora, kako pomoći porodici zidara ako on pogine na
građevini i tsl („slobodni zidari“ ne kao tajno udruženje koje se bavi zaverama
vladanja svetom – kako ih predstavljaju u našem „zatvorenom društvu“). Ili kada
su humanizam i renesansa izrodili brojne
gotovo zaboravljene antičke institucije
građanskog društva; kao i brojne neformalne akademije umetnosti, likovne,
muzičke kroz vekove. Ili Royal Society U Londonu (nastao 1663.) sa prvim članovima
– 1663. (W. Brouncker, R. Boyle,
J. Wilkins, I. Barrow, R. Hooke, J. Pell, J. Wallis, Ch. Wren, Ch. Huygens),
kasnije pristižu: N. Mercator 1666, I. Boulliau 1667, J. Collins 1667, J.
Gregory 1668, I. Newton 1672, J. Cassini 1672, G. Leibniz 1673, J. Flamsteed
1676...
*
Pandemija
je u uređenim Zapadnim državama pokazala ono što se nekako „zaturilo“,
„zaboravilo“, a to je da odluke u društvu bitne za život donose „institucije“ a
ne pojedinci. Stvorena, je netačna slika,
da je „pojedinac taj koji donosi krupne odluke“ a ne institucije (a da su primitivni narodi bili oni koji su
„mislili kroz svoje institucije“). Svako društvo „misli kroz svoje
institucije“! Zato je bitno ko sedi u tim naročito formalnim institucijama, građani
ili podanici.
*
(Naš problem kroz vekove i sa običajnim institucijama, jasno je
prikazao Mihajlo Pupin)
"Једног
дана пошли смо на колима у посету мојој млађој сестри, која је живела на неких
петнајест миља даље од Идвора. На путу прођосмо кроз велико село Ечку, у коме
су помешано живели немачки, румунски и српски сељаци. И ту је јасно падала у
очи разлика у изгледу кућа, света и њиховом начину како крећу на своје
свакодневне послове. Немачки сељаци су далеко одмакли и испред Румуна и Срба.
Мајка ми скрете пажњу на то, али ја не одговорих ништа. У то прођосмо поред
велике сеоске католичке цркве, која је личила на саборницу. Причали су ми да су
је подигли немачки сељаци из Ечке, а мајка ми додаде: како је та црква пуна
недељом и празницима, како је ту свештеник један врло учен и добар човек.
Када смо прошли поред мале и неугледне српске православне цркве, мајка ће рећи:
"Зар се ти не би постидео када би Свети Сава сишао поново на земљу, па,
пошто би видео дивну немачку цркву, погледао на ову колебу која се зове
православна црква? Али, и ако је тако мала, никад није пуна, сем када су
венчања или се даје парастос каквом богаташу, па се очекују велике гозбе."
Zoran Stokić
17.02.2022.
Нема коментара:
Постави коментар