Institucije

formalne i neformalne

 

 

Kolika je važnost fenomena „institucija“ možda najbolje pokazuje to  kako je Emil Dirkem odredio - čime se bavi Sociologija - „sociologija  je nauku o institucijama, njihovoj genezi i njihovom funkcionisanju“. Nema države ili duštva koje nema  visoko formalizovane institucije (stvorene zakonima ili običajima). To je jedna strana medalje, ali Srbija je u ovako lošem položaju pre svega zbog nepostojanja druge strane medalje – nedostatka skupa (kroz vekove) „neformalnih“ institucija. Jer zajedničkim delovanjem formalnih i neformalnih institucija  - nastaju  - integrisani sistemi pravila koji strukturiraju društvene interakcije. Institucije nadilaze  pojedince  i regulišu životno ponašanje društva. To što smo oko 700 g živeli u despotijama (vizantisko/osmansko/komunistčkim)  najviše se reflektuje na nepostojanje (ili zakržljalost) postojanja „neformalnih“ institucija - jer bilo kakvo „okupljanje“ ljudi u despotijama se karakteriše kao „pobuna“ - kao nešto nedopustivo što bi moglo da ugrozi despota.

Nažalost u Sociologiji se  individua  prikazuje kao opozicija institucijama, to je netačno i odvodi nas na krivi trag. Zapravo u praksi svih društava od iskona - individua ostvaruje  svoje  vlastite interese pre svega kroz institucije (formalne i neformalne). O formalnim institucijama zdravorazumski svi imamo neko saznanje; o neforamnim ne! Samo jedan primer, „Seminar“ (jedna neformalna institucija) iz „matematičke logike“ koji je započeo svoje postojanje ’60 godina prošlog veka u Beogradu (na Filozofskom fakultetu a kasnije u zgradi SANU), nastao je tako što su prof Slaviša Prešić, prof Svetlana Knjazeva i prof Aleksandar Kron oko sebe okupili mlađe saradnike na jedno-nedeljnim susretima gde se govorilo o problemima matematičke logike tj. gde su se „rešavali problemi matematičke logike“. Ali tako su po Evropi 1000 godina nastajale neformalne institucije, na primer „slobodnih zidara“ gde su se majstori, šegrti i kalfe - zidari sastajali u formi „preteče sindikata“ da bi „rešavali probleme zidarskog posla“ - o tajnama zanata – brojnim tehničkim rešenjima gotskih građevina,  socijalno/ekonomskim temama kako iškolovati majstora, kako pomoći porodici zidara ako on pogine na građevini i tsl („slobodni zidari“ ne kao tajno udruženje koje se bavi zaverama vladanja svetom – kako ih predstavljaju u našem „zatvorenom društvu“). Ili kada su humanizam i renesansa izrodili  brojne  gotovo zaboravljene antičke institucije građanskog društva; kao i brojne neformalne akademije umetnosti, likovne, muzičke kroz vekove. Ili Royal Society U Londonu (nastao 1663.) sa prvim članovima – 1663. (W. Brouncker, R. Boyle, J. Wilkins, I. Barrow, R. Hooke, J. Pell, J. Wallis, Ch. Wren, Ch. Huygens), kasnije pristižu: N. Mercator 1666, I. Boulliau 1667, J. Collins 1667, J. Gregory 1668, I. Newton 1672, J. Cassini 1672, G. Leibniz 1673, J. Flamsteed 1676...

 

*

 

Pandemija je u uređenim Zapadnim državama pokazala ono što se nekako „zaturilo“, „zaboravilo“, a to je da odluke u društvu bitne za život donose „institucije“ a ne pojedinci. Stvorena, je netačna slika,  da je „pojedinac taj koji donosi krupne odluke“ a ne institucije  (a da su primitivni narodi bili oni koji su „mislili kroz svoje institucije“). Svako društvo „misli kroz svoje institucije“! Zato je bitno ko sedi u tim naročito formalnim institucijama, građani ili podanici.

 

*

(Naš problem kroz vekove  i sa običajnim institucijama, jasno je prikazao Mihajlo Pupin)

 

"Једног дана пошли смо на колима у посету мојој млађој сестри, која је живела на неких петнајест миља даље од Идвора. На путу прођосмо кроз велико село Ечку, у коме су помешано живели немачки, румунски и српски сељаци. И ту је јасно падала у очи разлика у изгледу кућа, света и њиховом начину како крећу на своје свакодневне послове. Немачки сељаци су далеко одмакли и испред Румуна и Срба. Мајка ми скрете пажњу на то, али ја не одговорих ништа. У то прођосмо поред велике сеоске католичке цркве, која је личила на саборницу. Причали су ми да су је подигли немачки сељаци из Ечке, а мајка ми додаде: како је та црква пуна недељом и празницима, како је ту свештеник један врло учен и добар човек. Када смо прошли поред мале и неугледне српске православне цркве, мајка ће рећи: "Зар се ти не би постидео када би Свети Сава сишао поново на земљу, па, пошто би видео дивну немачку цркву, погледао на ову колебу која се зове православна црква? Али, и ако је тако мала, никад није пуна, сем када су венчања или се даје парастос каквом богаташу, па се очекују велике гозбе."  

 

 

Zoran Stokić

17.02.2022.