Hitlerov suludi plan o otmici pape zbog koga je general Volf bio zatečen

 

Pokrenuo je prvu javnu kampanju protiv pušenja u svojoj zemlji, obožavao je Diznijeve crtaće, bio je zakleti vegetarijanac i ljubitelj životinja, a časopis "Time" 1938. godine ga je proglasio čovekom godine.

 

IZVOR: POVIJEST.HR PONEDELJAK, 14.02.2022. | 14:11 -> 15:07 Foto: Profimedia

 

Ujedno je bio jedan od najgorih zločinaca u svetskoj istoriji - Adolf Hitler. Do koje mere je patološko visoki ego nacističkog vođe zamagljivao njegovu moć rasuđivanja, svedoči sledeća bizarna priča.

Nedugo nakon što se dočepao vlasti, Hitler je shvatio poraznu činjenicu: lokalne katoličke škole nisu se baš pretrgle da mu ukažu dužno poštovanje u vidu isticanja njegovih fotografija u svakoj učionici. "Nepravda" je brzo ispravljena: raspeća i crteži Isusa su uklonjeni i zamenjeni ogromnim firerovm portretima.

Zamenivši sina Božjeg samim sobom, Hitler je odlučio da preduzme sledeći logičan korak – da ukloni papu. Nije se radilo samo o realizaciji njegove dalje ideje o napuštanju svih religija i proglašenju sebe nekom vrstom božanstva: poglavar Katoličke crkve zamerio mu se 1943. godine, kad je javno osudio nacističko gaženje ljudskih prava.

Plan o otmici Pija XII, kao da je stvoren u glavi nekog Bondovog zlikovca. Hitler je pozvao Karla Volfa, generala SS-a, u svoju kancelariju. Zaverenički se nagnuo prema njemu i izložio mu svoj plan o okupaciji Vatikana, odnosno zarobljavanju pape i zapleni zlata i crkvenih dokumenata.

Nakon toga, nastavio je Hitler da iznosi suludu zamisao, druga grupa nacističkih vojnika trebalo bi da se infiltrira i u Sveti grad, pretvarajući se da je reč o papinim spasiocima. Ideja je bila da prvu grupu nacista proglase italijanskim plaćenicima i pobiju, a da potom, u čitavom tom haosu, "slučajno" usmrte i Svetog oca.

Volf je znao da je Hitlerov plan blago rečeno psihotičan, o njemu je izvestio Italijane, koji su s pravom bili besni. General nije bio naročito suptilan – o Hitlerovom planu je progovorio za "Avvenire", italijanski list u vlasništvu Katoličke crkve.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Homo sapijens se nije oslobodio važne zablude da destruktivan čovek (Hitler i &) mora biti „lud“, „Đavo s rogovima“ bez i jedne pozitivne osobine – da je to osoba koja nosi vidljiv znak destrukcije na sebi (!) Naprotiv te su osobe majstori „kamuflaže“ koji u javnosti pokazuju svoje ljudsko lice, na pr, brigu za porodicu, decu, životinje; majstori su u prikazivanju svojih „dobrih nameta“. Hitler spada u one ličnosti o kojima, praktično, znamo „sve“. Nije tačno, ono što obično ljudi „na prvu loptu“ misle, da je bio „lud“ (da je tako ne bi mu 1933-1938 omogućili - da se njegova ideologija poistoveti sa nemačkom državom)  tj. da je patio od psihoze, paranoje, šizofrenije i tsl. – u tome i jeste problem. Da je bio „lud“ ne bi dobio priliku da se „razmaše“ i proizvede  tolike zločine. Nije bio „lud“ ali je imao mnoge patološke crte – u detiljstvu je bio polu-autističan; ekstremno narcisoidan; nije uspevao da izgradi ljudske kontakte  sa drugima; postojali su brojni znači nekrofilije; brojne „pukotine“ u percepciji stvarnosti. Te brojne „pukotine“ u percepciji stvarnosti, kod Hitlera su najviše došle do izražaja od 1942.-1945.; po svedočenju brojnih generala, oko strategije i taktike ratovanja, kada je Hitler – iz vojnih izveštaja sa frontova uzimao samo one elemente koji podržavaju njegovo mišljenje, sve druge elemente koji to mišljenje ne podržavaju bi zanemarivao. Generali su kasno uvideli kuda sve to vodi, jer tada je boriti se protiv Hitlera  značilo boriti se protiv Nemačke.

 

Zoran Stokić

15.02.2022.