„Minhen – na ivici rata“: Da li je Hitlera bilo moguće zaustaviti?

 

KULTURA Autor:DW01. feb. 202210:37 > 10:373 komentara Izvor: Printscreen / Youtube

 

„Svako može da utiče na istoriju“, kaže nemački glumac Janis Nivener. On igra jednu od glavnih uloga u novom Netfliksovom filmu „Minhen – na ivici rata“ s temom: da li je Hitlera 1938. bilo moguće zaustaviti?

Stvar neće dobro završiti. Većini gledalaca to je jasno već na samom početku, jer istorijske su činjenice da smrtonosna ekspanzionistička politika Adolfa Hitlera nije zaustavljena, niti je on pao kao žrtva nekog atentata. Pa ipak, film će gledaoce uspeti snažno da zaokupi zahvaljujući dobrim dijalozima, detaljnoj scenografiji i odličnoj glumi. Ali i univerzalnim pitanjima: šta pojedinac može da uradi ako svet oko njega poludi? Šta biste Vi učinili u takvoj situaciji?

„Mislim da svaki čovek može da utiče na istoriju“, kaže u intervjuu za DW nemački glumac Janis Nivener, koji u ovom filmu igra jednu od glavnih uloga. A koliko to „uticanja na istoriju“ može da da bude teško i koje sve sile deluju protiv toga, to gledaoci mogu da vide na primeru lika Paula fon Hartmana, kojeg Nivener glumi. Čini se u početku da je taj diplomata koji radi u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova ubeđeni nacista. Ali, odjednom mu postaje jasno kakvu opasnost predstavlja Hitler. „Njemu se čini da je nemoguće odlučno delovati, ali ipak ne gubi veru. To je najvažnija poruka“, kaže Nivener.

Navodni mir

Novi Netfliksov film ima za temu Minhenski sporazum iz 1938. koji su potpisali predsednici vlada Nevil Čemberlen, Adolf Hitler, Eduar Daladje i Benito Musolini. Njime je okončana Sudetska kriza, međunarodni konflikt koji su izazvali nacisti. Hitler je pod svaku cenu insistirao na aneksiji Sudeta, dela tadašnje Čehoslovačke u kojem je živela nemačka manjina. Tamošnjih tri miliona Nemaca trebalo je da bude „vraćeno u Nemački rajh“. U stvarnosti, to je bio početak nasilne ekspanzionističke politike nacističke Nemačke. Hitler je od 1933. naoružavao Vermaht i ratna mašina bila je spremna za start.

Invazija na Čehoslovačku izazvala bi lančanu reakciju. Francuska bi u tom slučaju morala da pomogne savezniku, isto kao i Velika Britanija. Da bi sprečile taj međunarodni sukob, zapadne sile su svojom politikom popuštanja želele da Hitleru oduzmu vetar iz jedara.

U Minhenskom sporazumu pristale su da područja koja je tražila Nemačka njoj i pripadnu – a predstavnici Čehoslovačke nisu bili ni pozvani. Hitler je nevoljno potpisao. On je već sanjao o ratu, kasnije je u svom monologu iz 1945. poznatom kao „Bormanovi diktati“, rekao: „S vojne tačke gledišta, mi smo bili zainteresovani da ga (rat) počnemo godinu dana ranije. Ali nisam mogao ništa da uradim, jer su Englezi i Francuzi u Minhenu prihvatili sve moje zahteve.“

Šta bi bilo kad bi bilo? Šta bi bilo da zapadne sile tada nisu udovoljile Hitleru da s vojskom uđe u Sudete? Upravo time se bavi film „Minhen – na ivici rata“ (Munich – The Edge of War), čija se radnja oslanja na istoimeni roman Roberta Herisa. On pripoveda fiktivnu priču uklopljenu u istorijski kontekst, priču o dva mlada muškarca, nemačkom diplomati Paulu fon Hartmanu (Janis Nivener) i Čemberlenovom privatnom sekretaru Hjuu Legatu (Džordž Mekej). Njih dvojica se upoznaju 1930-ih, tokom studija na Oksfordu. Nekoliko godina kasnije jedan za Hitlera prevodi članke iz stranih novina, a drugi pomaže britanskom premijeru u pisanju govora.

Odličan izbor glumaca

Kad Paul fon Hartman potajno dobije dokument koji do u tančine potvrđuje da je razorni rat već isplaniran, on želi da ga prosledi Britancima kako bi sprečio da Minhenski sporazum bude potpisan i kako bi zaustavio Hitlera.

Radnja koja se u početku odvijala sporo, odjednom dobija ubrzanje i to postaje napeti špijunski i akcioni film. Dvojica mladih diplomata na sve načine pokušavaju da Čemberlenu predaju dokument i navedu ga da ne pristane na Hitlerove zahteve.

Posebnu privlačnost filmu daje odabir glumaca i odlična gluma mladih glumaca Nivenera i Mekeje. „Najteže mi je bilo to kako se Paul fon Hartman ekstremno menja i koliko se bori sam sa sobom dok pokušava da se suprotstavi Hitlerovom režimu“, kaže Nivener.

Svoje uloge su odlično odigrali i Džeremi Ajrons kao premijer Čemberlen, kao i Ulrih Mates kao Adolf Hitler. Ovaj drugi zapravo, nakon uloge Jozefa Gebelsa u filmu „Hitler, poslednji dani“ (Der Untergang, 2004), nije hteo da ikad više igra ulogu bilo kog visokorangiranog naciste, kako je to nedavno ispričao za list „Zidojče cajtung“.

To svoje obećanje prekršio je sasvim slučajno: prvobitno planirani glumac neposredno pred snimanje je otkazao. A Matesa je oskarovac Džeremi Ajrons za večerom upitao – zar to ipak ne bi bila uloga za njega. Nakon što je jednu noć prespavao, ipak je pristao. S obzirom da je snimanje tada već počelo, Ulrih Mates nije mogao detaljno da se pripremi za ulogu. Zato se koncentrisao samo na ono najbitnije. Pritom mu je, kako kaže, bilo važno da se potrudi oko neke vrste „anti-monstruoznosti“.

Za glumce je često veliki izazov da glume Hitlera, a Mates to uspeva veoma vešto. Naročito su intenzivni dijalozi koje Matesov Hitler vodi s likom kojeg tumači Nivener. „Ja mogu ljude da čitam“, ponavlja on preteći, a njegov pogled gotovo da probada mladog prevodioca. Ta tiha napetost čini ovaj film odličnom istorijskom dramom.

***

Komentar

***

To je mit. Ne radi se samo o jednom čoveku. Kako je Hitler (hitlerizam) došao na vlast? Posle 1918. umesto polaganja računa i suočavanja sa ratnim porazom, podsticana je sveopšta iluzija, samozaborav, sveopšta hipnoza narodih masa. Okrenuli su se pseudo-mišljenju, svakovrsnim zabavama i sprotovima. Da bi se hitlerizam stvorio bilo je potrebno da se ukloni tradicija Getea, Kanta, bilo je potrebno da se snizi intelektualni nivo naroda, da se ukine empirijski metod (kritička procedura) dolaženja do istine, jer teorije zavere - se održavaju na sterotipima, neznanju, aroganciji, sakrivanju brojnih činjenica koji obaraju „zavere“. Samo kada „teoretičari zavere“ dođu na vlast, ona (zavera) postaje nešto poput teorije koja objašnjava stvari koje se zbilja dešavaju. Hitler, Gebels,..., su verovali u zaveru sionskih mudraca: kada su došli na vlast, rešili su da je preduprede, da je spreče svojom  vlastitom protiv zaverom. A zašto je Hitler postao toliko učinkovit? Šper (na suđenju u Nimbergu): "Hitlerova diktatura razlikovala se u jednoj temeljnoj tačci od istorijskih prethodnica. Pomoću tehničkih naprava kao što su RADIO i ZVUČNIK, osamdeset miliona ljudi bilo je lišeno samostalnog razmišljanja. Pređašnjim diktatorima su trebali visoko-kvalifikovani pomoćnici, čak i na najnižim položajima to su bili ljudi koji su mogli misliti i delovati nezavisno od vođe, a Hitlerov totalitarni sistem je uspeo da mehanizuje sistem komandovanja tako da oni postanu nekritički primaoci naređenja."

 

Zoran Stokić

1.02.2022.