Uzrok vode na Zemlji je sunčev vetar? Doktorka astrofizike objasnila razlog VIDEO

  

Da li ste znali da voda ima i na Suncu i da je sunčev vetar uzrok vode na Zemlji?

IZVOR: B92 SUBOTA, 19.02.2022. | 14:58 -> 20:27 Foto:EPA/ KIM LUDBROOK

 

Naučnica i doktorka astrofizike, Tijana Prodanović, kreirala je TikTok profil na kojem deli veoma kvalitetan naučni sadržaj i određene zanimljivosti iz sveta astrofizike.

Naime, ovog puta je odgovorila na pitanje da li je Sunce zapravo odgovorno za nastanak vode na Zemlji?

"Ono što našu planetu čini tako lepom je, voda, u jako velikim količinama, ali Zemlja nije posebna po tome, čuli ste da vode ima na Marsu, da smo je otkrili i na Mesecu, ali da li ste znali da ima vode i na Suncu? Čak možda pola naših okeana je nastalo zbog Sunca", počela je u svom videu.

Dodaje da su još pre skoro 30 godina naučnici analizirajući svetlost sunca, pronašli tragove vode.

"Pošto Sunce sa prosekom temperature oko 6.000 stepeni Kelvina, ti molekuli vode ne mogu da opstanu, ali ove tamne zone na suncu koje zovemo Sunčeve pege su dosta hladnije i tu su pronađeni molekuli vode", objasnila je pokazujući na snimku kako izgledaju i da je njihova prosečna temperatura 4.000 Kelvina.

Objasnila u videu je objasnila da se smatra da su deo vode na Zemlju doneli asteroidi, koji su je davno "bombardovali". Voda na asteroidima nastala je bombardovanjem prašine asteroida česticama sunčevog vetra.

Međutim sada se takav zaključak izgleda malo menja, jer su materijal sa jednog takvog asteroida analizirali i uočili da prašina na površini koja je stalno bombardovana česticama Sunca sadrži 20 litara vode na metru asteroida.

 

 

***

Komentar

***

 

 

@ (I eto, nauka je još jednom otrkila da NEMA NIČEG NOVOG pod kapom Nebeskom!, 19. februar 2022 21:11.)

Da li je baš tako kako vi zdravorazumski sugerišete? Zdravorazumsko stanovište ne vidi nikakav problem u pojmu „istine“, jer prihvata zdravo za gotovo da su istine ona naša uverenja - tvrđenja - koja odgovaraju „stvarnosti“. Tvrđenje „sija sunce“ je istinito onda kada sunce stvarno sija, a nije istinito kada je oblačno. Ali čim se udaljimo od sadašnjeg trenutka počinju problemi. Kako znamo šta je „istina“ u odnosu na prošlost (budućnost), kada ta stvarnost, s kojom bismo uporedili naša uverenja, ne postoji? Nauka se bavi najpre nekim događajima, čiji uzrok i mreža pratećih uslova nisu direktno poznati i nisu opažljivi. Sa čime upoređujemo neke apstraktne, teorijske stavove, iz aksioma i teorema, kada tvrdimo da su oni istiniti? Da li postoje neki objektivni kritetijumi za razlikovanje istine od neistine? Na pr, teorija korespondencije (klasična teorija istine); utemeljio Aristotel, izražava zdravorazumsko shvatanje - da je istinito ono mišljenje koje odgovara stvarnosti (šta je stvarnost?) - doslovna kopija slika, kao odraz u ogledalu; modernije kao opšta, strukturalna sličnost; kao odnos znaka i označitelja i tsl. Ali zapravo klasična teorija istine ne nudi nikakav kriterijum za razlikovanje istine od neistine. Zato su se pojavile ne-klasične teorije istine, imaju jedno zajedničko svojstvo: istina se u njima ne određuje odnosom prema stvarnosti, nego preko kriterijuma koje neko uverenje treba da zadovolji da bi bilo smatrano istinitim ( teorija koherencije, pragmatična teorija i tsl).

 

*

 

Sunce se sastoji od 3 gasovita omotača: fotosfere, hromosfere, korone i unutrašnjosti gde se nalaze izvori energije. Sunce nije "kruto telo". Fotosfera (grč  fotos-svetlost) svetlosna sfera je vrlo sjajan Sunčev disk koji može da se vidi golim okom, velike je gustine, neprovidan, tako da posmatrač sa Zemlje ne može da vidi dublje slojeve ispod njega, temperatura mu je oko 6000oC. Hromosfera (grč  hromos – boja) obojena sfera, da bi se videla moraju se koristiti posebni  instrumenti. Korona je spoljašnji Sunčev omotač toliko razređen i tako slabog sjaja da se može posmatrati samo kada se zakloni blještava fotosfera. Ranije se Korona posmatrala samo za vreme potpunih pomračenja Sunca. 1930 konstruisan je koronograf, instrument koji je omogućio posmatranje i snimanje Korone  van Sunčevih  potpunih pomračenja, svakog vedrog dana. Korona emituje neprekidni i linijski spektar.

Zbog neprovidne fotosfere unutrašnjost Sunca nije dostupna „posmatranju“. Predstave o  procesima unutar Sunca možemo dobiti samo pomoću teorijskog rasuđivanja i korišćenjem opštih zakona fizike i hemije. Tu je temperatura oko 14 miliona stepeni, a gustina materije se procenjuje na oko 100 g/am3. Tu se nalazi izvor energije Sunca. Od svih poznatih izvora energije (sagorevanje, hemijske reakcije, cepanja i pregrupisavanja atomskih jezgara) samo 2 mogu da se uzmu u obzir, kada je u pitanju tako velika količina energije u tako dugom vremenskom razmaku, to su: 1) gravitaciono sažimanje, 2) termonuklearne reakcije. Znamo da je Sunce zvezda srednje starosti, ni suviše mlad, ali ni pri kraju života, tako da možemo odbaciti ideju o gravitacionom sažimanju; tako da opravdano možemo smatrati da je u pitanju termonuklearna reakcija - fuzija (spajanje) dva jezgra vodonika u jezgro helijuma, a višak mase se pretvara u energiju.

Sunce je izvor života na Zemlji – njegov regulator i bitan činilac ali ne samo sa biološkog već i sa energetskog gledišta. Energija okeana, reka, ugalj, vetrovi – sve je to deo pretvaranja Sunčeve energije koju mi ljudi koristimo za život. Osim ovih posrednih oblika, Sunčeva energija se neprestano koristi u baterijama koje nose veštački sateliti. Ove baterije se sastoje od fotoelemenata koji energiju Suca pretvaraju u električnu, koja je neophodna za napajanje instrumenata u satelitima. Naravno može se koristiti i za zagrevanje prostorija i pogon vozila. Osim energetskog, postoje i drugi oblici uticaja Sunca na Zemlju. Sunce izaziva čitav niz pojava koje proučava geofizika. Elektro-magnetno dejstvo Sunca se manifestuje kao polarna svetlost, jonosferske i magnetne bure i tsl. Proučavanje ovih pojava, kao i proučavanje prostora između Sunca i Zemlje, stvorilo je novu naučnu disciplinu – „fiziku Sunce-Zemlja“ (okuplja naučnike i inženjere raznih profila). Hipoteza "voda/sunčev vetar"  koja prezentuje autorka nije u saglasnosti sa poznatim zakonima fizike i hemije.

 

Zoran Stokić

21.02.2022.