Princ Čarls odao počast majci za jubilej: Prilika da se zemlja ujedini

 

SVET Autor:Hina06. feb. 202216:06 Izvor: Victoria Jones/Pool via Reuters

 

Britanski princ Čarls odao je u nedelju počast svojoj majci, kraljici Elizabeti, na 70. godišnjicu od njenog dolaska na presto, kazavši kako je to prilika da se zemlja ujedini i proslavi njeno poslanstvo i služenje naciji.

Čarls joj je zahvalio i na tome što je u subotu rekla kako se nada i kako bi volela da Kamila, vojvotkinja od Kornvola, dobije titulu kraljice supruge kada on postane kralj.

 „Duboko smo svesni časti koju nam je svojom željom ukazala moja majka. Dok smo zajedno nastojali da služimo Njenom Veličanstvu i pružati podršku i njoj i ljudima u zajednici, moja draga supruga čitavo vreme mi je bila stalna podrška“, kazao je Čarls."Godina platinastog jubileja bez presedana nam pruža priliku da svi zajedno proslavimo kraljičino javno delovanje, a njen primer će nas voditi i u godinama koje dolaze".

Kraljica Elizabeta Druga u nedelju svojih 70 godina vladavine proslavlja u krugu porodice. Tradicionalno, kraljica 6. februar provodi u privatnosti na kraljevskom imanju Sandringam na istoku Engleske. Naime, na taj datum stupila je na presto 1952. kada je imala 25 godina, a istovremeno je to datum na koji je u 56. godini od raka pluća umro njen otac, kralj Džordž VI, kome je bila jako privržena.

Ovo je prva godina kraljičine vladavine bez njenog supruga, princa Filipa, koji je preminuo u aprilu 2021. u 99. godini. Istovremeno, monarhija prolazi kroz mučno razdoblje u kome je kraljica razapeta između optužbi protiv njenog sina Endrjua za seksualne napade i preseljenja u SAD kraljičinog unuka Harija i njegove supruge Megan.

"Obeležavajući ovu godišnjicu, sa zadovoljstvom obnavljam i obavezu koju sam dala godine 1947. - da će moj život biti u potpunosti posvećen vama", napisala je Elizabeta u poruci objavljenoj dan pre platinastog jubileja. Napisala je i da joj je 70. godišnjica omogućila da razmisli o odanosti i naklonosti koju joj je dala britanska javnost.

"I kada jednom moj sin Čarls postane kralj, znam da ćete njemu i njegovoj supruzi Kamili pružiti istu podršku kakvu ste dali meni. Moja iskrena želja je da, kada za to dođe vreme, Kamila postane poznata kao kraljica supruga kada nastavi svoju odanu službu", napisala je Elizabeta.

Ovim potezom, Elizabeta je pokazala šire prihvatanje Kamilinog statusa kao dela kraljevske porodice. Pre odlaska u Sandringam, kraljica je u dvorcu Vindzor pregledala predmete i poruke koje je dobila tokom prethodnih jubileja. Na snimku se vidi kako se smeši, posebno pomno promatra čestitku napravljenu od čepova za boce i čestitku sa "receptom za savršenu kraljicu" koju je osmislilo dete, a u kojoj piše kako su za to potrebni sledeći sastojci - "500 ml kraljevske krvi, malo dragulja i odanost".

U subotu je obukla plavu haljinu i na nju zakačila dvostruki broš sa dijamantima i akvamarinima koje joj je darovao otac. Na prijemu u Sandringamu primila je članove lokalnih zajednica i udruženja. Povodom jubileja iskovani su prigodni novčići, a izdato je i osam poštanskih maraka, na kojima je kraljica prikazana u različitim razdobljima njene vladavine. U ponedeljak će u kraljičinu čast u centru Londona biti ispaljena 42 topovska plotuna. Od 2. do 5. juna održaće se tradicionalna proslava koju Britanci iščekuju s velikim veseljem.

Započeće sa "Trooping the Colour", tradicionalnom povorkom kojom se svake godine i zvanično obeležava kraljičina godišnjica. Planiran je i veliki koncert, kao i istorijska rekonstrukcija 70 godina vladavine kraljice Elizabete Druge.

 

***

Komentar

 

***

 

 

Sticajem okolnosti (višecentrično društvo: kralj, aristokratijea, crkva, gradovi) engleska je kruna dozvolila (i u tome učestovala) razvoj "liberalnog društva" još od vremena Roberta Grosetesta (1168–1253) pradede-nauke, kancelara Oksfordskog univerziteta (1215/21) koji je unapredio sholastičku analitiku, fiziku, etiku, uveo indukciju i verifikaciju kao metod dolaženja do istine. Sve to  omogućilo je  Englezima da budu gospodari svojih vekova te da budu narod koji je svuda "stizao pre budućnosti". Savremenici Roberta Grosetestea su, na primer, Džingis-kan (1158–1227),Sveti Sava (1175-1236), Aleksandar Nevski (1220–1263).

 

*

Kroz vekove, lako se može pokazati, svaka generacija monarha je bila „povezana“ (obostrani uticaj) sa brojnim stvaraocima svih struka bitnih za život društva. Na primer Gibert.

Tales iz Mileta je 600.p.n.e otkrio fenomen da kada - krznenom tkaninom trlja tvrdu fosilizovanu smolu (danas to zovemo ćilibar) ona privlači perje, slamu i drugo. Ovaj fenomen oko 2000 godina bio je “misterija”. Tek je - dvorski lekar kraljice Elizabete - izveo seriju eksperimenata sa magnetima - postavši tako “deda” elektromagnetizma koji je inicirao rad mnogih pionira u razvoju te grane fizike u narednih 400 godina. Evo samo jednog delića Gilbertove “magnetske filozofije”. Srž kopernikanske fizike sačinjava i ideja o pobijanju težnje svakog tela da se kreće ka svom prirodnom mestu (Aristotel), te zamenjivanje te težnje “međusobnom naklonošću između delova neke celine” koji teže da ponovo uspostave tu celinu. To učenje o naklonosti niko nije tako dobro obradio kao Gilbert u svom “Magnetizmu” i  “Sistemu sveta”. “Sve što je zemaljsko sjedinjuje se sa Zemljinom sferom; isto tako, sve što je istovetno sa Suncem teži Suncu, Mesecu teže sve stvari koje pripadaju Mesecu i isto važi za sva tela koja tvore Univerzum. Svaki delić takvog tela pričvršćen je uz svoju celinu i ne odvaja se dragovoljno od nje; otrgnut, on ne samo da teži da se vrati, njega pozivaju i mame sile te sfere. Kada ne bi bilo tako, kad bi se delovi mogli sami odvajati i ako se ne bi vraćali svome izvorištu, čitav svet ubrzo bi bio rasut i rastrojen.”

*

 Tomas Tomson piše u svojoj "Istoriji kraljevskog društva" (1812):

 

"Magnetne zakone je prvi generalizovao i objasnio dr Gilbert, čija je knjiga o magnetizmu objavljena 1600. godine, jedan od najboljih primera induktivne filozofije koja je ikada predstavljena svetu. To je još upečatljivije, jer je prethodilo 'Novum Organum' od Bacona, u kojem je prvi put objašnjen induktivni metod filozofiranja."

Zoran Stokić

7.02.2022.