Nokturno

John Field (1782 – 1837)

 

Ništa gore za - umetnike, naučnike, stvaraoce pripravnike, početnike - nema od saveta, romantičarske metafizičke konstrukcije o - „praznom slikarkom platnu“, „praznoj notnoj svesci“, „praznom naučnom listu“  - „stvaranju iz ničega“. Poslužimo se razmišljanjma kompozitora, pijaniste, dirigenta i profesora muzike Feruča Buzonija (1866-1924)  „Nacrt nove estetike muzike“.  

Buzoni: "iznenada, jednog dana, postalo mi je jasno: razvoj muzike propada na muzičkim instrumentima, a razvoj stvaraoca na studiranju partitura...a stvaranje treba da je oblikovanje iz ničega, a muzika treba da teži originalnosti, tj. njenoj čistoj biti, i ako bi htelo da se odbace sve konvencije i muzičke formule – prepreka tome na putu su muzička sredstva....izbegavajte rutinu, svaki put započnite na način kako to dotad nikad niste, ništa nemojte znati, samo mislite i osećajte!"

I nastavlja Buzoni: „Svako delo zahteva svoj sopstveni zakon i tu je reč o ’jednokratnoj’ upotrebi zakona; možemo se stoga i pitati koliko se tu o zakonu još uopšte i može govoriti...zadatak stvaraoca u tome da zakone stvara, a ne da ih sledi. Ko sledi i sluša date zakone prestaje da bude stvaralac"!

Da li je Šopen - ikona nokturna, etida i & - „loš stvarac“ (kako bi bilo po Buzoniju) jer nije stvorio „svoj jednokratni zakon“ već je „usavršio“ onaj „zakon“ nokturna koji je izumeo Fild?

*

 

Field: Nocturne No. 5 in B Flat Major, H.37

https://www.youtube.com/watch?v=ozHFlVuiZNo&list=RDMM&index=9

 

 Field  18 Nocturnes

https://www.youtube.com/watch?v=Uktj2MYSsaU

*

 

John Field

 

Džon Fild (26. jul 1782 — 23. januar 1837) irski pijanista, kompozitor i učitelj. Fild je najpoznatiji kao izumitelj nokturna. On se usputno pominje u Tolstojevom „Ratu i miru“ kada grofica Rostova poziva rostovskog kućnog muzičara da izvede njene omiljene Fildove nokturne.

Rođen je u Dablinu u muzičkoj porodici u kući je stekao rano obrazovanje, posebno kod italijanskog kompozitora Tomaza Đordanija. Fildsovi su se ubrzo preselili u London, gde je Fild studirao kod Muzija Klementija. Pod njegovim tutorstvom, Fild je brzo postao poznat i tražen koncertni pijanista. Zajedno su majstor i učenik posetili Pariz, Beč i Sankt Peterburg.

Filda su njegovi savremenici veoma cenili, a njegov pijanizam i kompozicije uticali su na mnoge velike kompozitore, uključujući Frederika Šopena, Johanesa Bramsa, Roberta Šumana i Franca Lista. Među njegovim značajnim studentima su pruski pijanista i kompozitor Čarls Majer, francusko/ruski kompozitor Aleksandar Dubuk i poljski pijanista i kompozitor Antoan de Kontski.

Fild je rano  postao poznat u Londonu, izazivajući pozitivne komentare štampe i lokalnih muzičara. Oko 1795. Jozef  Hajdn je pohvalio njegovo izvođenje Dussekovog klavirskog koncerta. Fild je nastavio studije kod Klementija, pomažući Italijanu u izradi i prodaji instrumenata, naročito klavira. Takođe se bavio sviranjem violine, koju je učio kod J. P. Solomona. Njegove prve objavljene kompozicije Clementi je objavio 1795. godine; prvo istorijski značajno delo Fildaa je, Koncert za klavir br. 1, H 27, kompozitor je premijerno izveo u Londonu 7. februara 1799. godine, kada je imao 16 godina.

U leto 1802. Fild i Klementi napustili su London i odlaze ​​u Pariz. Ubrzo su otputovali u Beč, gde je Fild pohađao kratak kurs kontrapunkta kod čuvenog profesora i kompozitora Johana Georga Albrehtsbergera i imao je sastanaki sa Betovenom, za koga je Fild svirao u oktobru, a Betoven, za koga znamo da je bio veoma škrt u pohvalama, ga je izuzetno hvalio.

 

*

“Niko nije sasvim dostigao ove nejasne eolske harmonije, ove poluoblikovane uzdahe koji lebde kroz vazduh, tiho jadikujući i rastvoreni u ukusnoj melanholiji. Niko nije ni pokušao ovaj svojstven stil, a posebno niko od onih koji su čuli Fielda kako svira samog sebe, odnosno koji su ga čuli da sanja svoju muziku u trenucima kada se potpuno prepustio svojoj inspiraciji”.  Predgovor Franca Lista njegovom izdanju Fildovih nokturna, 1859.

Fild je postao poznat po svom postlondonskom stilu.  Karakteristična je tekstura hromatski ukrašene melodije preko zvučnih delova leve ruke podržane osetljivim pedaliranjem. Field je takođe imao afinitet za ostinato šare i tačke pedala, što je prilično neobično za preovlađujuće stilove tog dana. U potpunosti reprezentativni za ove osobine su Fildovih 18 nokturna i srodna dela kao što je Andante inedit, H 64. Ova dela su bila neka od najuticajnijih muzike ranog romantičarskog perioda: ne pridržavaju se stroge formalne šeme (kao što je sonatni oblik ), i stvaraju raspoloženje bez teksta ili programa. Ovim komadima su se divili Frederik Šopen, koji je kasnije proslavio klavirsko nokturno, i Franc List, koji je objavio izdanje nokturna zasnovano na retkim ruskim izvorima koji su uključivali kasne Fildove revizije. Listov predgovor pomenutom izdanju bio je opširan hvalospev Fildu i njegovim nokturnima.

Zoran Stokić

27.02.2022.