Ilon Mask je tvitnuo ćirilično "ć" – samo se Srbi ne pitaju šta to znači FOTO

 

Ilon Mask, milijarder i vlasnik kompanija "Spejs Iks" i "Tesla", aktivan je na društvenoj mreži Tviter, gde često obaveštava svoje pratioce o poslovnim aktivnostima, ali i komentariše aktuelna dešavanja u svetu.

 

IZVOR: B92 SREDA, 23.02.2022. | 13:25 -> 14:28 Foto: Shutterstock/Nick_ Raille_07

 

Svaka njegova objava ima mnogo komentara, a najnoviji tvit izazvao je veliku pažnju njegovih srpskih pratilaca. Jedno ćirilično slovo u objavi bilo je dovoljno da Ilon Mask postane Srbin.

Naime, nakon tvita u kome stoji samo slovo "ћ", odmah su počeli da se nižu komentari u kojima su tviteraši nagađali šta je milijarder želeo da poruči njime.

Dok su neki u šali komentarisali kako je to naziv nove kriptovalute, pa čak i ime za njegovo drugo dete, ljudi sa naših prostora, prirodno, oglasili su se kako bi Masku skrenuli pažnju šta je zapravo napisao.

"Vidi Ilone, to ћ koje si napisao je deo srpskog ćiriličnog pisma", piše u jednom komentaru, dok je u drugom neko konstatovao: "Nikola Tesla bi bio ponosan što učiš njegovo pismo".

Ostali Maskovi pratioci, tražeći odgovor, došli su do saznanja da je reč o oznaci koja se koristi za opisivanje Plankove konstante, odnosno za opisivanje najmanje moguće vrednosti energije – jednog kvanta. Fizičari ga već više od 90 godina nazivaju "h sa crtom" (takozvani "h bar") i njime rutinski označavaju redukovanu Plankovu konstantu "h".

Da li je reč o "precrtanom h" ili o ćiriličnom "ć" Mask još nije objasnio, ali to nije sprečilo Srbe da ga proglase svojim sunarodnikom. "On je iz Republike Srpske ako se ne varam"; "Srbin prvi čovek koji je sleteo na Mars"; "Pa, Teslin čovek, šta tu nije jasno?", glasili su neki od odgovora.

 

 

***

Komentar

***

 

 

@Hammer To što kažete je mit, a činjenice kažu sledeće - 1820: Ersted (Amper) - otkriće električne struje. 1831: Faradej: “Ako struja proizvesti magnetizam - može i obrnuto”. Električna energija se može proizvesti putem kretanja magneta (napravio je seriju eksperimenata i “struja je potekla”). Izumeo je indukciju, naizmeničnu struju; izmislio je i mnoge druge aspekte elektromagnetizma oni su osnova naše tehnologije i nalazi svoju primenu u transformatorima, dinamima, alternatorima. Od 1855-1873 nastala je Maksfelova teorija elektromagnetizma.

Tesla nije izmislio ni „transformator“. Izumeo Faradej,..., prvi transformator sa zatvorenom magnetskom jezgrom prikazan je na sajmu u Budimpešti 1885. (Károly Zipernowsky, Miksa Déry i Otto Bláthy). Prvi trofazni transformator uveo 1889. (Mihail Osipovič Dobrovolski). Teslina, iz 1891. je namijenjen stvaranju vrlo visokih napona uz visoku frekvenciju. Uzgred -  pre Teslinog transformatora - Inženjerski napredak 1880-ih, uključujući pronalazak praktičnog (industiskog) transformatora, doveo je do toga da su električna preduzeća u Evropi (Londonu, Budimpešti, Rimu) počela da usvajaju i koriste NAIZMENIČNU struju u radu mašina u firmama, do tada korišćenu prvenstveno u sistemima osvetljenja.

Slično... 1824. godine francuski fizičar Francois Arago formulisao je postojanje rotirajućih magnetnih polja, nazvao Aragoove rotacije, Tokom 1880-ih mnogi pronalazači su pokušavali da razviju izvodljive motore na naizmeničnu struju...Prvi indukcioni motor bez komutatora naizmenične struje izumeo je Galileo Feraris 1885....

 

 

*

 

 

Pre Planka bio je  Jožef Stefan  izveo je prvi osnovni zakon zračenja  1879, njegov najstariji đak Bolcman je taj zakon 1884. teoriski potvrdo. Zatim je 1893. drugi zakon izveo V.Vin. Ovi zakoni su omogućili izučavanje površinske temperature na Suncu, po Stefanu 5.430 °C , što je odgovaralo izmerenim vrednostima, ovi zakoni su omogućili razvoj astrofizike kao nauke. Najzad je Maks Plank, počev od 1900.,  kreira svoju teoriju kvanta, dao i treći zakon zračenja u kome se javlja i talasna dužina zračenja. Jozef Štefan (1835-1893) slovenački fizičar i matematičar, profesor i akademik na Bečkom univerzitetu, kome je car dodelio plemićku titulu zbog  brojnim doprinosima u nauci, savremenik Nikole Tesle (bez i jednog rada u naučnim časopisima) objavio je 83 rada u naučnim časopisima tog vremena, po oblastima: mehanica i hidrodinamica 12 , akustica 7 , termodinamica sa kinetičkom teorijom gasova 25, elektricitet  i magnetizam 27, optica 12. Stefana, koji po broju i kvalitetu radova podseća na slavne generacije Lagranža, Ojlera, Puasona, Laplasa i & kada je  teorijska nauka tesno bila povezana za primenjenom naukom i tehnikom. „Stefanova jednačina“,„Stefanov  fluks“,„Stefanov broj“,„Stefan–Bolcmanova konstanta“,„Maksvel–Stefan difuzija“  , „Stefanov problem (zadatak-parcijalne jednačine)“,  „Stefanova adhezija“... Inače izvan VB smatran je najboljim poznavaocem Maksfelovog elekrtomagnetizma u Evropi tog vremena (čak bolji poznavalac i od Herca). 

 

Zoran Stokić

24.02.2022.