Kako je pre 13.000 godina deset odsto površine Zemlje izgorelo

 

 

Požari su pre oko 12.800 godina progutali 10 odsto površine Zemlje. Vatrena stihija bila je po svom obimu slična onoj kada su dinosaurusi nestali, a najverovatnije su je pokrenuli fragmenti komete prečnika 100 kilometara.

 

IZVOR: RTS UTORAK, 8.02.2022. | 14:21 -> 18:07 Foto: Jair Ferreira Belafacce/ Shutterstock

 

Oblaci pepela i prašine koji su nastali posle toga pokrenuli su mini ledeno doba, zbog kojeg je planeta postala hladnija tokom narednih 1.000 godina.

„Hipoteza je da se velika kometa raspala i da su njeni delovi pali na Zemlju i izazvali katastrofu“, kaže Adrijan Melot sa Univerziteta u Kanzasu, koji je koautor studije.

Veliki broj različitih hemijskih elemenata – ugljen-dioksid, nitrati, amonijak i druga jedinjenja – ukazuju da je neverovatnih 10 odsto kopnene površine Zemlje (oko 10 miliona kvadratnih kilometara) progutala vatra.

Da bi objasnili prošlost, naučnici su prikupili veliki broj geohemijskih i izotopskih markera sa više od 170 lokacija širom sveta.

Jedan od glavnih markera su nivoi polena, koji ukazuju da su zimzelene šume borova odjednom nestale i zamenjene šumama topola – vrste koja lako raste na neplodnom tlu.

Biljke su nestajale, izvori hrane postali oskudniji, a glečeri koji su se povlačili ponovo su počeli da dobijaju na masi.

Ljudska rasa morala je da se prilagodi surovijim uslovima, a populacija je tokom tog perioda znatno opala.

 

***

Komentar:

 

@Direkt: "Younger Dryas". Kometa je udarila negde na severu Kanade ili Grenlanda... Većina mesoždera severnoameričkog kontinenta je izumrla od posledica (sabljozubi tigar na pr). Mladji Drias je zapravo mini ledeno doba, mora su opala za oko 6 metara usled nagle glacijacije. Zapravo, ovo doba je imalo takav uticaj na klimu da je 80% sisara težih od 40kg izumrlo u Severnoj Americi, oko 70% u Severnoj Aziji i Evropi. Za to vreme, čovek je počeo da se bavi agrikulturom u zoni plodnog polumeseca, danasnji Levant. Oni koji su ljubitelji egzotičnih pretpostavki rekli bi da je Gobekli Tepe, prvi hram koji je napravio čovek (Turska, 12800 god pre nove ere) posvećen naglim klimatskim promenama i strahu i poniznosti pred Bogovima. Nakog te glacijacije ide period otopljavanja i zagrevanja gde priobalna naselja završavaju pod vodom, otuda legenda o potopu u svim relevantnim civilizacijama tog doba.

 

 

***

Komentar

***

 

 

@ (direkt, 8. februar) Direkt je kratko i jasno izneo sve bitno. Glavni problem je to što je Homo sapijens i dalje vođen starom animističkom etikom umesto naučnom. Homo sapijens se nije srodio sa pojmom "slučjnost". Ova tekuća pandemija je jasno pokazalo kako nismo u stanju da se nosimo sa iznenadnim slučajnim događajem. A život nije ništa drugo nego stalno rešavanje tekućih problema. Za rešenja su nam potrebna nova znanja. Preživeli smo, na primer, ledeno doba tako što smo bili sposobni da izmislimo nove alate (harpun), nove forme (strategiju i taktiku lova), koje su postali opšte vlasništvo Homo sapijensa...Bendžamin List i Dejvid Mekmilan (Nobelova nagrada za hemiju 2021.), na prime, izmislili su novi način kako spojiti hemiske molekule - novi alat za izgradnju molekula - koji nam pomaže da pravimo nove lekove. U 21 veku nekako se "zaturilo" to - da smo potencijano svi "naučnici" - imamo predispoticije za učenje i stvaranje novog. Samo jedan primer; Gregor Mendel, moravski sveštenik je na manastirskom imanju uzgajao i testirao oko 5.000 biljaka graška (Pisum sativum) - "opovrgao" je aksiom - da su "hibridni potomci pokazuju osobine oba roditelja" (u svoja dva rada "Versuche uber Pflanzen-Hibriden" tj. Eksperimenti hibridizacije biljaka, koja je publikovao u časopisu Prirodnjačkog društva u Brnu 1865/1866.).  Eksperimenti su pokazali da ta "osobina ponekad izostane" te da se može pojaviti "u kasnijim generacijama" - zaključio je -  da nasleđivanje zavisi od 2 "čestice" (gena). Postao je utemeljivač genetike i svog modernog znanja. "Čestice" (gen) su ponovo otkrili profesionalni prirodnjaci 1900. Hugo de Vris i Karl Korens (a to najviše popularisao Vilijam Bejtson).

 

 

 

Zoran Stokić

11.02.2022.