Ugašena stranica Filološke nakon kritika zbog objave o padežima
Novinari osudili kampanju Filološke gimnazije – vređa ljude sa juga Srbije.
„Mnogo mi je žao što je to tako ispalo, zato što to nije bila dečija namera, jer oni sami imaju problem sa padežima i oni su hteli da povežu sa Tomom Zdravkovićem koji je iz Leskovca i da naprave aktuelnom celu priču. Dakle, deca rade taj „Digitialni bukvar“, tako da već bi trebalo da bude poslato izvinjenje i devojčica koja kreira taj deo da se pozabavi tom stranom“, rekla je tada direktorka.
Ona je dodala i da objava na društvenoj mreži Instagram nije stav Gimnazije. Sam post, koji je brzo postao viralan, ubrzo je uklonjen, a usledilo je izvinjenje škole.
Među onima koji su oštro reagovila na ovaj post su redakcije Jug pressa i leskovačkog nedeljnika Nova Naša reč. Novinari dve redakcije ocenili su da se u kampanji ljudi sa juga Srbije pominju u ponižavajućem i pežorativnom smislu i da takvo pitanje, retoričko ili ne, ne bi smelo da stoji na društvenom nalogu škole „koja bi trebalo da baštini vrednosti jezičkog, dijalektskog i svakog drugog pluralizma“.
Iako je cilj, kako piše na sajtu, povećanje nivoa digitalne pismenosti u Srbiji, mnogi građani sa juga zemlje uvređeni su jer su u pomenutoj objavi prikazani kao antipod „vrednostima“ za koje se zalažu promoteri ovog projekta i gimnazija kao takva, objavio je Jug press.
Među stručnjacima koji su reagovali na ovaj propust je i profesor slovenske lingvistike na Univerzitetu u Gracu Boban Arsenijević, koji je u autorskom tekstu za „Južne vesti“ najpre istakao da „neznanje šta je digitalna pismenost nosioci projekta dopunjuju neznanjem kako se ona može unapređivati“, kao i da se veština i kultura ponašanja u digitalnoj sferi ne može poboljšati na taj način. Prema njegovim rečima, jedan od najvažnijih aspekata digitalne pismenosti je etika ponašanja u digitalnoj sferi.
„Jezički stereotipi su prirodna pojava: ljudi teže da za neke jezičke varijetete vezuju različite osobine. Najosnovnija etičnost, digitalna i svaka druga, podrazumevaju da stereotipe ne treba iskazivati, da ne treba diskriminisati i stigmatizovati različite grupe i populacije, te da što je šira ciljana publika poruke – to oprezniji valja biti u ovom pogledu. Tako i ovde, ovim uvredljivim tekstom, projekat snažno deluje suprotno svom deklarisanom cilju – umesto da pomaže u ovladavanju digitalnom pismenošću, on ispoljava njen najdrastičniji nedostatak“, istakao je profesor.
Projekat „Digitalna ekspedicija“ pokrenut je na inicijativu
kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić, a realizovan je uz podršku USAID,
Propulsion i ministarstava Vlade Srbije
***
Komentar
***
"Poslato izvinjenje"? Ne (!)
Svakodnevna slika i prilika neuspešnog kolektivističkog društva. U
„zatvorenim sistemima“ (despotskim, teokratsko/verskim, nacionalističkim,
komunističkim) -„kolektivističkim“ sistemima budući da vođe znaju - apsolutno -
nepogrešivo - šta je dobro - šta je istina - za kolektiv – čovek je tretiran kao predmet, alat koji se može
uključiti ili isključiti, upotrebiti ili baciti. Čovek (individua) je
inferioran u odnosu na zajednicu, kolektivni moral ili naciju, u takvom sistemu
on gubi samopoštovanje, ne dostiže samoispunjenje, nema priliku da razvije
svoje sposobnosti. U „otvorenim sistemima“ pak - tamo gde liberalizam veruje u
individualizam u slobodu i autonomiju pojedinca – pojedinac ima svoj život pod
kontrolom, on određuje svoju sudbinu. Individualizam vodi ka samopoštovanju,
samoispunjenju, samorazvoju i emancipaciji. Kolika je moć sadržana u otvorenim
društvima najbolje pokazuje to da je nova nauka (industriska revolucija, elektronska
revolucija....) nastala baš u liberalnoj Enleskoj a ne u osmanskom carstvu,
Vizantiji, Rusiji, Kini, Indiji... U engleskom liberanom duštvu pojavili su se
Njutn, Prišli, Darvin tvorci fizičke, hemiske i biološke - nauke.... Znači
planta Zemlja u svom svakodnevnom životu, zapravo koristi "proizvode"
naučne-tehnike i naučne-tehnologije, koje je stvorilo (engleskgo društva) tj.
koje je stvorilo oko 1% svetske populacije;
znači onih 99% šta su oni stvorili?
Zoran Stokić
31.10.2021.
Нема коментара:
Постави коментар