Premijera filma „Božiji čovek“, priča o istinskoj dobroti i nadanju

 

KULTURA Autor:N1 Beograd11. okt. 202110:411 komentar Izvor: Promo

 

Film „Božiji čovek“ rediteljke Yelene Popović koji je posvećen Svetom Nektariju Eginskom svečanu premijeru imaće 14. oktobra u Velikoj Sali Kombank Dvorane. Ostvarenje srpske rediteljke zabeležilo je veliki uspeh u Grčkoj, gde nekoliko nedelja drži prvo mesto gledanosti, dok ga je pogledalo preko 300.000 gledalaca, navode distributeri.

Glavne uloge u filmu nose grčki glumac Aris Servetalis, američki superstar Miki Rurk, kao i ruski glumac, domaćoj publici poznat iz filma „Led“ Aleksandar Saša Petrov.

Život Svetog Nektarija Eginskog (Aris Servatalis) iz Grčke bio je praćen progonima i gonjenjem. Sveštenik običnog naroda, njegova poniznost iritirala je određeni krug sveštenstva, a njegova predanost dodatno pobuđivala njihove sumnje i klevete. Upkos tome što je lišen crkve i prognan iz Egipta i parohijana koji su ga voleli, Nektarije se prepustio tome da njegova vera u Boga bude najbolja odbrana.

Internacionalna glumačka postava, kao i produkcija filma doprineli su tome da „Božiji čovek“ ne bude shvaćen isključivo kao crkveni film, već priča o dobročinstvu, veri, istinskoj dobroti i nadanju. Ostvarenje je rađeno na engleskom jeziku što zbog glumaca, što zbog toga što je u pitanju jedna univerzalna priča, bez obzira na versku pripadnost, napominje autorka Yelena Popović.

„Aris Servatalis je odličan glumac i imala sam sreću da radim sa njim jer je on čovek takođe posvećen veri, samim tim ima tu neku auru koja na prvi pogled odaje utisak da on može da bude Sveti Nektarije Eginski“, dodaje rediteljka.

Biografska drama je prikazivana na brojnim festivalima širom sveta i osvajala nagrade, najnovija je Gran pri nagrada u italijanskom gradu Trentu na Filmskom festivalu. Nakon svečane premijere 14. oktobra u Kombank Dvorani, film „Božiji čovek“ biće na redovnom bioskopskom repertoaru u bioskopima širom Srbije.

 

***

Komentar

***

 

 

Prva asocijacija na ovaj film mi je serijal “Duhovnici”; logičan nastavak  „kuture“ Velje Pavlovića na gradskoj TV studio B ’90 - Sveti Nektarije Eginski (1846 – 1920) jedan je od najpoznatijih grčkih svetaca, poštovan u Istočnoj pravoslavnoj crkvi i zvanično priznat od Vaseljenskih Carigradska patrijaršija 1961.- višedimenzionalni svetac je zaista  imao filmsku biografiju! Svetog Nektarija su stanovnici ostrva Egina smatrali živim svecem (na pr, izlečio demonizovanog mladića, dozivao je uspešno kišu i tsl) ali isto tako je činio čuda i kad je bio upokojen; paraplegičar, koji nije mogao da hoda - kada je dodirnuo košulju usnulog Svetitelja – prohodao je (!) Ortodoksno hrišćanstvo je čoveka zatvorilo u zatvor njegove unutrašnjosti  i  izolovalo  ga od stvarnog  sveta, izgradnjom utopijskog sveta za nega. Sociološki gledano da li nas ka uspešnom preživljavanju – u beskonačno složenom svetu -  odvodi  iracionalna religija čuda ili vitalni razum (pojačan empirijom)? U Srbiji gde su državnim hirom od ’90 najviše postradali razum i empirija gde je uništen građanski moral – gde već 30 g caruje iracionalno  -  ovakve teme su dolivanje ulja na vartu. Ni najbolje namere rediteljke i filmske ekipe nam ne mogu pomoći u stvaranju zdravog društva, naprotiv, "idologija" svetog čudotvoraca sinergetski "učvršćuje" iracionalno  - a tamo gde  caruje iracionalno, umesto lične odgovornosti uvek se lako nalazi  "žrtveni jarc" u raznim "drugima" koji se onda proglašavaju  krivcima za naše propadanje.

Zoran Stokić

11.10.2021.