Zar opet? Nije radilo duže od sat vremena; Facebook se pravda, Instagram šalje suze

 

Korisnici društvenih mreža Instagram i Facebook ponovo su imali problem sa postavljanjem objava i osvežavanjem stranica.

 

IZVOR: B92 PETAK, 8.10.2021. | 20:56 -> 23:57

 

Ove dve društvene mreže opet su imale probleme sa radom, samo nekoliko dana nakon što aplikacije nisu funkcionisale nekoliko sati.

Ovaj kvar trajao je nešto više od sat vremena, i broj prijava problema prvenstveno za Instagram rastao je.

Iz kompanije Facebook naveli su prethodno preko svog Twitter naloga da su "svesni da korisnici imaju probleme sa pristupom aplikacijama"

"Radimo na tome da stvari vratimo u normalu što pre, izvinjavamo se", poručili su iz ove kompanije.

Oglasio se i Instagram.

"Znamo da neki od vas imaju probleme sa Instagramom, radimo na rešavanju problema", rekli su najpre uz emoji koji je pustio suzu.

Na sajtu Downdetector polako je opadao broj prijava u vezi sa problemima koje su korisnici iskusili večeras.

Uprkos tome, razni korisnici Twittera navode kako se polako rešavaju za sada nepoznati problemi sa Instagramom, jer je nekima od njih proradila aplikacija.

Zaposleni Facebooka zbog pada navodno nisu mogli da uđu u zgradu kompanije

Podsetimo, korisnici širom sveta su se skoro žalili da imaju problema sa pristupom Facebooku i drugim društvenim mrežama. Na stranici Downdetector video se veliki broj prijava koje se odnose na problem prilikom pristupa Facebooku, WhatsAppu, Instagramu i Facebook Messengeru, i ti problemi trajali su satima

Za sada nije poznato zbog čega je ponovo došlo do prekida, kao i kada će se ovaj kvar rešiti.

Najgori "pad" u istoriji Facebook i njegovih platformi ostavio je skoro tri milijarde korisnika bez mogućnosti da se konektuju na naloge.

Američki mediji prenosili su da su posledice pada mreža ogromne. Ovaj prekid koštao je kompaniju 164.000 dolara po minutu prihoda, dok je pad akcija izbrisao tržišnu kapitalizaciju za više od 40 milijardi dolara.

 

*

 

Gosti N1: Ima li života bez društvenih mreža?

 

SCITECH Autor:N1 Beograd10. okt. 202111:29 > 13:558 komentara

Instagram, Fejsbuk, facebook, društvene mreže Izvor: Shutterstock

Kopirajterka Vanja Bahilj, povodom nedavnog pada Facebook-a, Instagrama i WhatsApp-a na šest sati, što je izazvalo "paniku" kod mnogih, smatra da kad bi te društvene platforme nestale na nekoliko dana, "nakon inicijalnog šoka i prilagođavanja, mislim da se ništa specijalno ne bi desilo, vratili bismo se na fabrička podešavanja". Profesor Dušan Ristić sa odseka za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu kaže da je pad ovih platformi iz ugla istraživača bio zanimljiv, kao jedan eksperiment uživo, koji je pokazao da je "nama onlajn stvarnost mnogo važnija nego fizička stvarnost i naše neposredno okruženje, bilo u ekonomskom smislu, ili u smislu povezivanja" (komunikacije).

Bez obzira što je to u prvom momentu izazvalo pad vrednosti akcija Fejsbuka, a ugrozilo i mnoge ljude koji zarađuju preko društvenih mreža, Bahilj misli da su se stvari vrlo brzo vratile na staro, „ništa skandalozno se ni u finansijskom smislu nije desilo“. Dodaje da su neki osetili anksioznost, jer im je bila onemogućena uobičajena komunikacija, ali ocenjuje da mi „podjednako ne umemo da komuniciramo“, bez obzira na starosnu dob, odnosno da se to ne odnosi samo na mlade ljude koji najviše komuniciraju preko društvenih mreža.

 „Kada komunicirate preko društvenih mreža, imate osećaj da ste u konstantnom kontaktu sa svima, a onda shvatite da najboljeg prijatelja niste videli mesec dana“, ukazuje Bahilj u Novom danu na TV N1. Ristić dodaje da „nije stvar ovde samo upiranje prstom u društvene platforme, već je u pitanju koje potrebe su u igru, koje potrebe nam stvaraju te društvene mreže, šta nam ta komunikacija pruža, a šta uskraćuje“.

„Ta vrsta komunikacije je konformna, društvene platforme su u mogućnosti da tehnološki racionalizuju naše različite potrebe i užitke i da nam to predstave na zabavan način, funkcionišu tako da privlače našu pažnju i da provedemo što više vremena na njima. Mi sebi treba da postavimo pitanje šta nam te informaciono-komunikacione platforme pružaju a šta uskraćuju. Treba razgraničiti neke aktivnosti, naravno bez konkretnih preporuka, ali ukoliko želimo da smanjimo negativne efekte, tu treba biti obazriv – imati meru, distancu i prepoznavati sopstvene potrebe u raznim situacijama. Internet je značajan resurs, ali ne treba ga svesti samo na društvene platforme“, ocenjuje Ristić

Bahilj dodaje da su „društvene mreže našle naš psihološki algoritam“. „Zašto smo mi zavisni od njih? Zato što ipak neka vrsta validacije i ispunjenje želje dolaze od njih, i na to se navučemo“, ukazuje ona. A na pitanje kako tumači to da je, pošto su pali Facebook i Instagram, porasla poseta sajtu Porn hub, ona šaljivo kaže da su se ljudi u nemogućnosti da komuniciraju okrenuli alternativi. „Ali, meni to sve deluje prilično usamljenički – kao imate mnogo izbora, a onda na nekoliko sati to sve nestane i tada shvatite koliko ste zaista usamljeni. To je jedna emocionalna štaka, za koju se ispostavi da je vrlo krta na prvoj prepreci. Stvarna komunikacija je malo komplikovanija i teža“, navodi Bahilj.

Ristić dodaje da preseljenje ili odlazak na druge platforme „svedoči više o našoj potrebi da budemo prisutni onlajn, za ispunjavanjem nekakvih želja, mašta“. Cela situacija sa društvenim platformama pokrenula je i pitanje zaštite podataka, jer ima mnogo politika funkicionisanja koje ljudi uglavnom ni ne pročitaju, već samo kliknu da se slažu. Bahilj komentariše da ne zna „živu osobu koja je pročitala do kraja pa kliknula ‘I agree’ (slažem se)“. „Sad je kasno da štitimo svoje podatke, jer smo toliko puta na tolikim platformama kliknuli ‘I agree’, tako da je taj voz već otišao“, zaključuje Bahilj.

 

***

Komentar

***

 

Fejsbuk je i kod prvog ispadanja sa intereneta kazao da nije reč o o hakerskom napadu već o greškama pri unapređivanju softvera koji pokreću servere. Možda je ovo prilika da se korisnici  Fejsbuk, Instagram, Vocap i & zapitaju kako sva ta „skalamerija“ funkcioniše? Kako nastaju ti brojni  proizvodi  tehnike blagostanja? Pošto živimo ubrzano većini nas promakne najvažnije da ta sva skalamerija da bi"radila" koristi takoreći "sve" što je stvoreno u nauci od prve naučne knjige 1687. do 21 veka, čak i Ajnštajnova teorija relativnosti. Da bi rad naših mobilnih telefona, računara na mreži - bio moguć  - mora se merili vreme u svakoj  tački prostora na Zemlji -  a svi ti brojni časovnici  treba da budu medjusobno  sinhronizovani. Bez „sinhronizacije“ nema ništa od modernih komunikacija.  Ne postoji signali beskonačne brzine koji bi problem sinhronizacije činile trivijalnim (kao što je to slučaj u Njutnovoj klasičnoj fizici), u realnosti svi siglali su konačne brzine, pa to usložnjava problem sinhronosti (problem uspeo da reši Ajnštajn). Ako bi se u sektoru sinhronizacije bilo šta poremeti eto takođe „ispadanja“ celog  sistema. U moderna sredstva komunikacije ugrađene su takoreći brojne (takoreći beskonačne) naučne "istine" - Homo sapijens ih koristi – ali mnogi od nas – ipak i dalje misle da je "Zemlja ravna ploča" i da su "vakcine đavolja stvar".

 

*

 

Pre interenet revolucije na klasičan način berze su dnevno obrtale kapital reda veličine miljarde evra a sada pomoću nove umrežene tehnologije dnevno se obrću bilioni i bilioni evra. Da bi „despoti  profita“ koji su se povezali sa „klasičnim despotima“ -  uvećavali svoj kapital i svoju moć - podstiču one „novotarije“, pod parolom „jednolikost „ (a ne „jedinstvenosti“  ljudskog bića)  gde će se  ljudi na isti način zabavljajti, čitati iste sajtove, imati ista osjećanja i iste ideje; njihov je ideal - neindividualizirana  jednakosti (nezavisno od pola, rase, godišta) - jer njima trebaju  ljudski  atomi, od kojih je svaki isti, da bi funkcionisali  u masovnim skupovima, glatko, bez trenja, da bi svi slušali iste zapovedi, a da ipak svako bude uveren kako sledi vlastite želje. „Standardizacija“ pomoću podsticanja konformizma  je nazvana „jednakost“ - mislim - jednakost  automata (!) Nenamravana posledica proizvoda kao što su: Fejsbuk, Instagram, Vocap i tsl – je ta da prolazimo evoluciju u kontra smeru, vraćamo se na početak – u toku je proces "involucije" - to je pre svega povratak na nezrelu, narcističku opsednutost vlastitim egom, koja ima veoma malo obzira prema drugim ljudima ili svetu kao celini. Ljudi na planeti Zemlji ne mogu se odupreti tim ego-novotraijama - pa liče na jedan eksperiment - koji je urađen sa grupom majmuna. Dato im je ogledalo; opsednuti ogledalom majmuni su zaboravili na svoj život, prestali su čak i da se hrane, samo su se ogledali, ogledali....

 

Zoran Stokić

10.10.2021.