Prvi čovek Nobelovog komiteta: "Handke je književni genijalac i politički idiot"

 

Predsedavajući Nobelovog komiteta koji je određen za dodelu nagrade za književnost Anders Olson u intervjuu za "The New Republic" govorio je o tome na koji će se način dodeljivati nagrada u budućnosti, ali i o nagradi koja je dodeljena Peteru Handkeu. Nagrada Handkeu koja je dodeljena 2019. godine izazvala je brojne negativne reakcije posebno zbog njegovog negiranja genocida u Srebrenici.

 

IZVOR: N1 ČETVRTAK, 7.10.2021. | 11:00 -> 11:27

 

Novinar "The New Republica-a" pitao je Olsona da li je iznenađen negativnim reakcijama na dodelu nagrade Handkeu:

"To je za nas bila vrlo važna nagrada jer je Peter Handke, mnogo, mnogo godina bio vrlo zanimljiv za nas kao kandidat. Ima izvanredan rad i imao je ogroman uticaj na razvoj savremene proze u Evropi i drugim zemljama. Njegove književne zasluge nisu upitne. Rasprava o Handkeu za nas je bila pomalo šokantna jer se nije ticala njegovih književnih zasluga kao pisca. Ono što nas je posebno zbunjivalo je to što nismo dobili kritiku zbog nagrade na primer Pintera. Harold Pinter je bio osoba koja je bila mnogo artikulisanija i radikalnija u političkom smislu nego što je Handke ikada bio. Handke je politički idiot, moglo bi se reći. Njegov stav prema politici nije toliko radikalan ili svestan kao što je bio Pinterov. Pinter – hteo je da oslobodi bivšeg jugoslavenskog predsednika Slobodana Miloševića iz pritvora u Hagu – i aktivno je kritikovao bombardovanje Beograda", kazao je Olson, prenosi N1.

Ipak u nastavku odgovora je ponudio i stav prema kojem misli da će nagrada Handkeu u budućnosti biti smatrana dobrim odabirom.

"Ljudi se menjaju i moramo se baviti mnogim, mnogim stvarima, ali na akademiji uvek moramo da imamo književne zasluge kao svoj krajnji kriterijum. Lično sam ponosan na nagradu Handkea i siguran sam da će se to smatrati jednim od naših najboljih izbora u istoriji nagrade. Ali bili smo pomalo potreseni odgovorom! Ali ono što je bilo dobro u tome je što smo morali da razmislimo o temelju nagrade", zaključio je Olson.

Podsećamo, dodela Nobelove nagrade za književnost biće održane danas.

 

*

 

“Golmanov strah od penala” u SNP – besmisao proste svakodnevice

KULTURA Autor:SEEcult05. okt. 202108:531 komentar Izvor: Srđan Doroški

Predstava “Golmanov strah od penala”, prema romanu nobelovca Petera Handkea, u dramatizaciji, režiji i adaptaciji Ane Đorđević, koja ukazuje na besmisao života zasnovanog samo na prostoj svakodnevici, biće izvedena prvi put na matičnoj sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu večeras, nakon premijere na nedavnom Infantu.

Priča o nekoliko dana u života bivšeg golmana Jozefa Bloha, koji gubi posao montera na gradilištu, data je, prema rečima Ane Đorđević, u dosta slobodnoj dramatizaciji, a “tiče se ispitivanja besmisla konstrukcije života zasnovane na iskustvu proste svakodnevice”, koje je prepuno apsurdnih rituala, piše Seecult.

“Najznačajniji i najbolniji apsurdni rituali svakodnevice nalaze se u ljubavnom životu i karijeri, gde uspeh, ostvarenost u njima ne otklanja njihovu apsurdnost – ona je naglašava. Što je čovek uspešniji, to mu je teže, jer se spoljni znakovi uspeha ne podudaraju s njegovim osećanjem života. To izaziva neurozu – anksioznost, angst – jer je čovek nesrećan bez razloga, tj. bez razloga koji bi iko bio u stanju da mu objasni… Čovek moderne svakodnevice gubi vezu s prirodom i prirodnim, logičnim i povezanim po prirodi, gubi vezu sa celovitošću i doživljajem sebe i sveta. Njegov jedini izlaz iz tog stanja prestravljenosti prazninom je upravo ono čega se najviše boji – neuspeh”, navela je Ana Đorđević.

“Golmanov strah od penala” je “oda oslobađajućem neuspehu”, istakla je Ana Đorđević, koja je u SNP-u već režirala predstave prema motivima dela Isidore Sekulić “Đakon”, Iva Andrića “Anikina vremena”, kao i svoj tekst “Smederevo 1941”.

Glavnu ulogu igra Marko Marković, a u ansamblu su i Milovan Filipović, Bojana Milanović, Sanja Ristić Krajnov, Nikolina Spasić, Bojana Tušup, Marko Savković, Tanja Pjevac, Peđa Marjanović, Višnja Obradović, Mia Simonović, Mina Pavlica, a veliki broj glumaca pojavljuje se u video materijalu.

Prevodilac je Drinka Gojković, dramaturg Nikolina Đukanović, scenografkinja Ljubica Petrović, kostimografkinja Svetlana Cvijanović, kompozitor Vladimir Pejković, scenski govor potpisuje Dijana Marković, scenski pokret Višnja Obradović, a reditelj video materijala je Siniša Cvetić.

Filmsku verziju romana nagrađivanog i osporavanog austrijskog književnika i aktiviste Handkea režirao je Vim Venders još 1972. godine.

Premijera predstave Ane Đorđević bila je u okviru Internacionalnog festivala alternativnog teatra, održanog u skraćenom izdanju u sklopu “Kaleidoskopa kulture” Fondacije “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.

 

***

Komentar

***

 

Nacionalna nametanja, "Goali's Fear at the Penalti Kick" - Venders je pročitao rukopis svog prijatelja Handkea i pre objavljivanja knjige (1970.) i odlučio da od toga snimi film (držeći se originalne knjige). Film je 1972. prikazan u Nemačkoj na TV i kasnije bioskopima - Venders i Handke su pretpostavili da će film biti uspešan, međutim, dok je kritika dobro ocenila film publika je bila razočarana. Najviše ih je zaveo sam naslov filma - publika je očekivala sportski film – a dobila je psihološku kriminalističku dramu rađen u maniru holovudskih krimića i trilera. U želji da Nemačka umetnost ne zaostane za onom u SAD Handke piše kriminalistički roman sa elemnima cinizma sa nadom da će njegov roman (kasnije Vendersov film) „smanjiti nasilje“ i povećati empatiju kod čitaoca/gledaoca, nažalost obojica su zaboravili da se „igraju vatrom“. Posmataranje nasilja može ići i drugom smeru od željenog - može da stimuliše nasilničko ponašanje kod čitaoca/gledaoca. I to jedno cinično ubistvo u Hadkeovom romanu može imati isti efekat kao i ona iz američkih krimi-trilera u kojima dominiraju: masovna klanja, ubijanja, pljačkanja, drogiranja, scene patološke seksualnosti i silovanja, scene ciničnog kao i hipertrofiranog nasilja nose daleko veću opasnost nego što izgleda na prvi pogled, one mogu izazvati ne samo moralno gnušanje kod onih koji to gledaju, nego i nekontrolisani psihofiziološki šok. Zapravo se to desilo mnogim gledaocima u bioskopima u Nemačkoj 1972. A za nacionalnu nemačku kritiku to je bio „najbolji čas novog romana i mlade - nemačke - kinematografije“. Posle Isidore Sekulić i Andrića izvoditi ovu dramu? I iz najboljih namera može se raditi u korist sopstvene štete.

 

 

Zoran Stokić

7.10.2021.