Nobelova nagrada Mađarici i Amerikancu koji su zaslužni za mRNK vakcine?

 

Iako je lista kandidata strogo čuvana tajna, Nobelovi stručnjaci kažu da je istraživanje strukture RNK, na kojoj se temelje Fajzer / Bajnotekova i Modernina vakcina protiv kovida 19, veliki favorit za nagradu za medicinu ili hemiju.

 

IZVOR: INDEX.HR SUBOTA, 2.10.2021. | 08:25

Pioniri vakcine protiv kovida 19, organizacije za zaštitu medijskih sloboda, klimatski aktivisti i lideri beloruske opozicije neki su od favorita za ovogodišnje Nobelove nagrade kojima sezona počinje u ponedjeljak.

Imena dobitnika nagrada za medicinu, fiziku, hemiju, književnost i mir koje je pre 120 godina utemeljio švedski pronalazač Alfred Nobel, kao i novije nagrade za ekonomiju biće objavljena u Stokholmu i Oslu od 4. do 11. oktobra.

"Bilo bi pogrešno kad Nobelov odbor ne bi dao nagradu za mRNK tehnologiju vakcina", smatra švedska novinarka za nauku Ulrika Bjorksten.

Kao moguće kandidate navela je Katalin Kariko iz Mađarske i Drua Vajsmana iz SAD-a, čija su pionirska istraživanja direktno dovela od prvih mRNK vakcina.

Te vakcine primilo je više od milijardu ljudi širom sveta u nastojanju da se obuzda pandemija koronavirusa koja je odnela živote više od 4,7 miliona ljudi.

Kariko i Vajsman su već dobili više nagrada, uključujući Laskerovu nagradu u SAD-u, za koju se često smatra da prethodi Nobelovoj.

Druga područja koja bi mogla da dobiju nagradu su istraživanja ćelijske komunikacije, istraživanje funkcija imunološkog sistema, otkrivanje gena raka dojke, epigenetika i istraživanje rezistencije na antibiotike.

Dodela Nobelove nagrade za medicinu u ponedeljak otvara sezonu, a slede nagrada za fiziku u utorak, hemiju u sredu, književnost u četvrtak i mir u petak.

Nagrada za ekonomiju će zaključiti ovogodišnju Nobelovu sezonu 11. oktobra.

 

***

Komentar

***

 

 

To će za Mađarsku biti 20-ti Nobel. Naši se botovi pitaju zašto nagradu nisu poneli Ruski ili Kineski lekari tvorci njihovih vakcina?

Ko dobija Nobela? Rusija koja poseduje najviše nuklearnih bombi nije učestvovala u naučnim otkićima za nju a za koje se dodeljuje Nobel. Bomba je započela svoj hod oko 1890. u labaratoijama: Kevendiš (Kembridz), Bekerel (Pariz)...Marija Kiri (2 Nobela),...,engleski fizičar Džejms Čedvik je otkrićem neutrona 1932.  pripremio teren za otkriće fisije urana 235 i za stvaranje atomske bombe, kao i za proces fuzije. Naravno nije moguće predvideti rast znanja kao ni anticipirati posledice novih slučajnih otkrića. Mađar Leo Silard bežeći od Hortija i Hitlera, đak Ajnštajna, fon Lauea, stiže 1933. u London; tu sluša predavanje lorda Radeforda (tvorca atomske fizike) da "oslobađanje energije atoma nikada neće biti ostvareno".  "Nikada"?  Na raskrsnici sa semaforima rađa se ideja - lančane reakcije - bombardujmo atom neutronima... Da bi  u najmlađoj nauci "o virusima" nastale uspešne vakcine bilo je potrebno puno naučnih otrića u morfologiji, hemiji, molekularnoj teoriji genetike čak i u fizici – bio je potreban elektronski mikroskop (otkrio ga je u Nemačkoj, Ernst Ruska, 1933.); bez njega lutalo se oko vakcine za grip 1918 - uzročnik "španske groznice" bio je virus influence A (H1N1) – bio je premali da bi se mogao videti pod mikroskopom, zato postavljena je pogrešna dijagnoza, da je uzročnik - bakterija (a ne virus A/ H1N1/) Haemophilus influenzae...

 

Zoran Stokić

2.10.2021.