Zašto je došlo do razvoja muzike?

 

Međunarodni tim naučnika na čelu sa profesorom kognitivne biologije Tekamzom Fičom sa Bečkog univerziteta je istraživao muziku kao univerzalno sredstvo za socijalno povezivanje.

 

IZVOR: B92 UTORAK, 19.10.2021. | 16:15 -> 21:24

 

Studija je objavljena u akademskom časopisu "Behavioral and Brain Sciences". U vreme pandemije koronavirusa postalo je jasno kolika je snaga muzike. Ljudi širom sveta su koristili muziku kao sredstvo izražavanja povezanosti i pripadnosti grupi.

Zašto muzika ima moć da zbliži ljude? Kako i zašto je naša vrsta razvila sposobnost da stvara i uživa u muzici?

U časopisu "Behavioral and Brain Sciences" je objavljeno 62 članka u kojima se naučnici širom sveta bave ovom temom. Uvodni članak profesora Fiča i njegovog tima polazi od ideje da su naši preci kroz muziku dobili moćno sredstvo za stvaranje trajnih društvenih veza. Iako hipoteza "socijalnog povezivanja" nije nova, svi prethodni nacrti su bili nepotpuno razvijeni i nikada nisu dobili konsenzus naučne zajednice.

"Pokušavamo da spasimo intuitivnu ideju da zajedničko muziciranje, kao što ljudi verovatno već milion godina rade, aktivira neuronska kola koja stvaraju pozitivna osećanja bliskosti i poverenja prema drugima. Čovek se dalje razvijao i postao zavisan od grupa koje rade zajedno, a muzika je pomogla u neophodnim kompleksnim grupnim interakcijama", objašnjava Fič.

Drugi članak čiji je autor Samjuel Mer sa univerziteta Harvard se protivi ovoj ideji i smatra da su se prilagodiljive prednosti muzike razvijale u određenom kontekstu, kao što je briga o deci.

Na ova dva glavna članka se nadovezuju komentari 60 naučnika koji hvale, kritikuju i dopunjavaju dva suprotstavljena modela.

U timu profesora Fiča su bili istraživači iz oblasti neuronauke, psihologije, etnomuzikologije i paleoantropologije iz Japana, Velike Britanije i SAD.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Odlična ideja, pozdravljam! Muzika je „sociološki fenomen" i može se posmatrati iz ravni sociologije iz perspektive „spoljnih relacija“ – „socijalno povezivanje“ (muzika i ples postoje odkad i čovek, vezani su za pojavu „jezika“); iz ravni psihologije – muzika kao misaoni proces u pojedinoj osobi; iz ravni epistemologije – "unutrašnje relacije“ - značenje same muzike; iz ravni metafizike – esencija muzike (od Pitagore , Platona, Aristida...). Plemena su razvijala jednodimenzione muzičke strukture, metričko-ritmičku komponentu. Sve civilizacije do pojave humanizma i renesanse stvarale su različite dvodimenzione muzičke strukture, koje su se temeljile na metričko-ritmičkoj i melodijskoj komponenti. Od XII do XV veka plod evropske kreacije, pored metoda empirijske nauke, bile su i trodimenzione muzičke strukture (tonalna muzika), a što znači da se ritmu i melodiji pridružuju i izraženi harmonijski elementi. Niko tako duboko nije razmišljao o muzici kao Kepler u „Harmonices Mundi” 1619., gde je pokušao da objasni - „fenomen harmonije“ - koristeći se - matematikom (pomoću geometriskih oblika), muzikom (pomoću tonova), fiziologijom (čulna opažanja  u teoriji o duši i saznanju), astrologijom (veza između kosmičkih zbivanja i nadljudskih događaja), astronomijom (pomoću - treće hipoteze/zakona/ kretanja planeta).

 

 

Zoran Stokić

20.10.2021.