Princeza Dajana je bila zaposlena pre udaje - zarađivala je 500 dinara po satu

Dajana je radila tri dana u nedelji, zarađujući samo pet dolara na sat.

 

IZVOR: AVAZ.BA ČETVRTAK, 14.10.2021. | 12:46 -> 21:11

 

Američka preduzetnica Meri Robertson prisetila se prošlosti i odlučila je da progovori o dosad nepoznatim detaljima iz života princeze Dajane koju je zaposlila kao dadilju svog novorođenog sina.

Meri je svoje prve utiske o tada sramežljivoj tinejdžerki otkrila u dokumentarnoj seriji o pokojnoj princezi.

Godine 1980. zaposlila je Dajanu kao dadilju svog sina Patrika, a to je bio Dajanin poslednji posao pre nego što je nekoliko meseci kasnije postala princeza od Velsa i udala se za princa Čarlsa.

Meri opisuje Dajanu kao sramežljivu i naivnu mladu ženu, dok hvali njen prirodni talenat za zabavu i brigu o deci.

 

***

Komentar

***

 

Rad je stvorio čoveka, nego šta! Fideicommissum  - reč je spoj latinskih reči fides (poverenje) i committere (počiniti) - označava da je nešto prepušteno -  "nečijem poverenju". Na pr, otac ostavi porodičnu kuću svom prvorođenom sinu, pod uslovom da on to da svom prvom sinu. Ta se pravna institucija iz rimskog prava prenela na Zapadni deo rimskog carstva. Tako u Engleskoj aristokrata bi samo prvorođenom sinu ostavljao imanje i titulu – na taj način se imanje nije smanjivalo, titula se nije gubila, odatle je proizilazila velika politička moć aristokratskih porodica koje su zato mogle da se suprotstvaljaju kralju. Ostala deca aristokrate su morala raditi svetovne poslove da bi preživela. Dok u Vizantiji teokrate vladaju apsolutistički (jer ne postoji Fideicommissum, aristokrate dele vlasništvo na svu svoju decu, moć se usitnjava i gasi)  25-ica engleskih barona primoravaju 1215. god. engleskog kralja da potpiše "Veliku povelju" (preteču svih kasnijih engleskih ustava) koja bitno ograničava kraljevu vlast - Magna Charta - sadrži "dva osnovna načela, koja i danas, kao i 1215, predstavljaju os­nov engleskog ustava i svih ustava koji su iz njega proistekli. Prvo načelo glasi: da u državi postoje izvesni zakoni koji su toliko potrebni kao osnova političke or­ga­ni­za­ci­je da ih kralj, ili kako bismo danas rekli vlada, moraju slušati; i drugo, ako vlada od­bije da sluša ove zakone, narod ima pravo da je silom na to natera, pa čak i da je zba­ci i postavi drugu umesto nje".  

 

Zoran Stokić

15.10.2021.