среда, 13. октобар 2021.

 

Triler

*

Класична музика је пуна мистерије, као трилер

 

 

"Poltika" Уторак, 12.10.2021. у 17:00 Биљана Лијескић

ИНТЕРВЈУ: ЏУЛИЈАН РАХЛИН, виолиниста

 

 

Инструмент је мој глас, музика моја религија, пасија, хоби, посао и мој живот

Џулијан Рахлин гостује са супругом Саром Мекелреви, виолинисткињом (Фото: ЦЕБЕФ)

Волим да наступам пред људима у Србији, имам дивнa сећања на Београд, где сам и раније гостовао, на људе и атмосферу. Веома сам узбуђен што долазим и свирам сада први пут са својом супругом Саром, такође виолинистикињом и виолисткињом и желим овом приликом да јој покажем вашу престоницу, каже славни Џулијан Рахлин, виолиниста, виолиста и диригент који ће одржати концерт са Саром Мекелреви, вечерас у 20 часова, у Коларчевој задужбини у Београду, у организацији ЦЕБЕФ-а. На програму ће бити композиције Моцарта, Бартока, Вијењавског, Пендерецког и Прокофјева.

 

Рахлин је рођен 1974. у Литванији, али се као трогодишњак преселио са породицом у Беч. Тамо је студирао виолину код чувеног Бориса Кушнира, а приватне часове је похађао код Пинкаса Цукермана у Њујорку. Упоредо је завршио студије код маестра Мариса Јансонса и Софије Рахлин, а ментор му је био диригент Даниеле Гати. Овај врсни музичар свира на виолини „страдивари екс либиг”  из 1704. године и на виоли Лоренца Сторинија из 1785.

 

Током каријере дуге више од три деценије наступао је са најзнаменитијим оркестрима и диригентима света. Увек истиче велики значај класичне музике и радо окупља уметнике различитих жанрова. Композитор Пендерецки је за њега написао и посветио му Дупли концерт за виолину, виолу и оркестар, као и Чакону за виолину и виолу. Појављивао се у филмовима, сарађивао са дигиталним уметницима и радио са познатим личностима попут Џона Малковича, Роџера Мура и Жерара Депардјеа. Сарађује са својим дугогодишњим колегама: Мартом Аргерич, Евегенијем Кисином, Денисом Мацујевим, Жанин Јансен, Вилде Франг и Мишом Мајским. Његова посвећеност фестивалу „Рахлин и пријатељи” у Дубровнику, који траје више од деценије, признат је у свету, а недавно је Рахлин именован за уметничког директора фестивала „Златна јесен” у Дворцу Естерхази, у Ајзенштату. Основао је и Фондацију „Рахлин и пријатељи” за помоћ младим талентима. Бави се педагогијом на Универзитету за музику и уметност у Бечу.

 

Поред виолине свирате и виолу. У чему је квалитет и предност таквог избора?

 

По мом мишљењу такав одабир вас чини бољим музичарем, зато што је искуство камерне музике са виолом веома посебно и битно искуство за виолинисту. Зато бих препоручио свим виолинистима да пробају и виолу, чак иако је то само приватно, то ће обогатити ваше свирање виолине и такође ће вас унапредити као музичара. И Сара и ја свирамо оба инструмента и то нам омогућава да направимо много занимљивији програм за наше дуо рецитале. Репертоар нам је шири и веома смо срећни што можемо да искусимо магију оба инстурмента.

 

Ви сте уметнички директор фестивала у Дубровнику, а однедавно и у Ајзенштату, какве могућности вам пружа овакав ангажман?

 

Од прошле године имам прилику, срећу и част да будем уметнички директор фестивала у легендарном дворцу Естерхази у Ајзенштату. Ово место је једно од најважнијих у историји класичне музике, јер је ту Јозеф Хајдн живео, радио и компоновао више од 40 година свог живота. Већина великих композитора су посећивали дворац и били су блиски са Естерхази породицом. Бити у могућности да радим са одличним музичарима, из разних крајева света. у данашње време испуњава ме радошћу. Волим да организујем и прихватам госте који долазе из света. Волим да видим како музичари сарађују заједно и волим да правим ту специјалну атмосферу фестивала која је другачија од регуларне на класичном концерту. То ми омогућава да будем са друге стране медаље, не као особа која је позвана на фестивал као извођач већ да будем онај који ће да позива и креира програм и да удовољим свима да се осећају као код куће, то је оно што ме је одувек испуњавало.

 

Како омогућити да класична музика има већи значај у данашњем свету?

 

Најважнија ствар је увек пазити на младе генерације и одлазити у школе директно и довести музику до студената. Показати им да класична музика јесте једна од узбудљивијих ствари које можете радити, да је и она „кул”. Посетити концерт је нешто екстремно узбудљиво, као гледати филм или ићи на поп или рок концерт. Класична музика је пуна мистерије, као трилер, пуна хумора, емоција. И дужност музичара, организатора и директора оркестара јесте да покажемо младима нашу страст и пасионираност, и када млади осете нашу енергију они се „заразе”. Имам веома позитиван став према будућности класичне музике у свету.

 

Рођени сте у Литванији, а са три године сте дошли у Беч. Да ли би ваше животне шансе биле исте да сте остали у Литванији? И да ли ваша фондација за помоћ талентима управо то жели, да помогне у напредовању младима са лошијим стартним позицијама?

 

Бићу заувек захвалан родитељима за то што су отишли из Совјетског Савеза када сам имао три године. То ми је омогућило живот у слободном свету. Политичка ситуација је била јако тешка тада. Без обзира на то, волим да идем у Литванију, која је данас слободна демократска држава. Такође имам руске корене по оцу и волим да посећујем и наступам у Русији, где имам много пријатеља. Веома сам захвалан што сам могао да растем у Бечу, који је до данас остао град класичне музике. Моја фондација подржава таленте који не могу да приуште себи да студирају, покушавамо да им помогнемо са стипендијама, да започну своју каријеру. С обзиром на то да сам ја био у таквој позицији у младости, мислим да је моја дужност да подржим младе генерације, где год и како год успем.

 

Колико вам значе инструменти на којима свирате - виолина „страдивари екс либиг” из 1704. године и виоли Лоренца Сторинија из 1785?

 

Мој однос са овим инструментима је веома важан, проводим више времена са својим инструментом него са било којим другим људским бићем. Инструмент је мој глас, музика моја религија, пасија, хоби, посао и мој живот.

 

 

 

***

Komentar

***

 

Pa mogli ste da napravite koncert "triler", nije uopšte teško, bio bi odličan, jer su dela koja ćemo navesti prvorazredni biseri. Na primer Johann Schobert: "Allegro Assai" iz Quartet in E, Op.7 No.1  Scobert se otrovao pečurkama 1767. baš kada je Amadeus bio u Parizu i kod njega. Učio je zanat i od Schoberta, primer: Johann Schobert - Piano Concerto No.3 in G-major, Op.13 (1765)  Poslušajte dobro taj "andante" iz njega je izašao deo Amadeusa. 

https://www.youtube.com/watch?v=BdfyELffD3E


https://www.youtube.com/watch?v=AlJGgvnTpFc

Johann Schobert: Quartet in E-flat Major, Op.7 No.1


*

 Ili "engleski Mocart" kompozitor, violinista i pevač - Thomas Linley (1756-1778) (poginuo u 22 god na vodi) Violin Concerto in F.

 https://www.youtube.com/watch?v=AOqHO1jaW2E

Amadeus i Thomas su se družili bili su, kada su imali 14 g, na proputovanju po Italiji, muzikolozi iz Italijanskih gradova su hvalili njihov talenat, predviđajući im blistave karjere. Kada je "nesretnim slučajem" (eh da su tada bili Agata Kristi - Poaro - ili makar Hičkok da nam kažu sta se tu zaista dogodilo?) Amadeus je napisao "da je svetska muzika izgubila muzičku ikonu". Nešto od Thomasa nastavilo je da živi u njegovoj muzici na primer: "The Tempest" (1777)

 https://www.youtube.com/watch?v=2Uk9sNQAt4s


https://www.youtube.com/watch?v=fe1s6furBQk&list=OLAK5uy_m7XHQn7Gikqzi_b35X0U7DZ_fonjvvDB8

Linley: Ode on the Witches and Fairies of Shakespeare - Ed: Pilkington - Overture

*

Ili "švedski Mocart" – Joseph Martin Kraus (1756-1792): Concerto for viola in G https://www.youtube.com/watch?v=DMcSvaHH70Q

 

koga je J.Hajdn smatrao da je jednako genije kao i A.Mocart, naročito zbog simfonije koje je Kraus komponovao za njega dok je bio u poseti Beču

 

https://www.youtube.com/watch?v=qg9CBBd3vZ8

J. M. Kraus - VB 142 - Symphony in C minor.

 

16. marta 1792. bio je na kralja Švedske Gustava III.  pokušaj atentata tokom bala sa maskama u Krausovom prisustvu,  kralj je bio teško povređen i nekoliko dana kasnije umro. Kažu da je Kraus bio toliko šokiran smrću "svog" kralja da, nakon što je napisao i premijerno izveo Simphonie funebre  već ozbiljno bolestan, nije se više mogao oporaviti od ovog napora. 15. decembra 1792. umro je u Stokholmu od tuberkuloze, od koje je bolovao od studentskih dana. Krausova poslednja dela uključuju pogrebnu simfoniju i pogrebnu kantatu, koja je napisana povodom sahrane Gustava III. 

https://www.youtube.com/watch?v=qbSUAEBK9DI

J. M. Kraus - VB 148 - Symphony in C minor "Funèbre"

 

https://www.youtube.com/watch?v=ToV5PKlz1bw&list=OLAK5uy_maQXt4-fbj_cJIuWtWuodYVslPJwJeeas

Joseph Martin Kraus: Voix des Lumières

 

Za razliku od Amadeusa sahranjen je kao aristokrata na  poluostrvu Tivoli pored jezera Brunnsviken severno od Stokholma na spomeniku piše : "Ovde [leži] zemaljski Kraus, nebeski živi u njegovim zvucima".

*

 

 Ili Ševalije de Sen-Žorža  (1745-1799. ) rondo iz Violin Concerto Op. 8. https://www.youtube.com/watch?v=NGS4ZrZcCsI

Chevalier de Saint-George, Rondeau, Violin Concerto Op. 8

 

https://www.youtube.com/watch?v=TT5cbArFpiw

Joseph Bologne, Le Chevalier de Saint-Georges Violin Concertos


 Najbolji primer da smo biološki svi sa istim predispozicijama za "učenje", a da ono što ćemo možda stvoriti zavisi od kulturne matrice društva - u kojoj živimo - je Crnac, izbeglica Ševalije de Sen-Žorža  (1745-1799. ); po majci (rob) iz Guadeloupe, sticajem okolnosti postaje građanin Pariza gde još važe rasitički zakoni; mačevalačka i muzička zvezda (kasnije prozvan: "Crni Mocart" – premda bi sa stanovišta činjenica iz istorije trebalo da se Mocart zove "Beli Ševalje" jer se Mocart učio i od Ševaljea i pokušavao da dostigne i njegovu slavu"). Tokom Francuske revolucije, Saint-Georges služio je kao pukovnik Legion St.-Georges, prvog potpuno crnog puka u Evropi, koji se borio na strani Republike. Danas se Ševalije de Saint-Georges najpre pamti kao prvi poznati klasični kompozitor afričkog porekla. Komponovao je brojne gudačke kvartete i druga instrumentalna dela, kao i opere; virtuozni violinista, dirigent vodećeg simfonijskog orkestra u Parizu, renomirani šampion u mačevanju i jahanju uzor mlađim aristoratama i sportistima, borac protiv rasizma!

 

 

Zoran Stokić

13.10.2021.

Нема коментара:

Постави коментар