„Moj dnevnik Dostojevskog“ – interaktivno predavanje i preispitivanje pisca

 

 

KULTURA Autor:N1 Beograd25. okt. 202114:221 komentar

Izvor: Promo / DOBRO DRVO

 

"Moj dnevnik Dostojevskog" je serijal interaktivnih predavanja koja otvaraju velike teme čuvenog pisca kroz svetlo književne kritike i teorije književnosti, ali i i čitanjem delova "Piščevog dnevnika", dnevnika Ane Dostojevski, pisama pisca i njegovih savremenika i kapitalnih dela Fjodora Mihailoviča.

 

Ovo je tek prvo interaktivno predavanje, a svako od njih otvara po jednu od opsesivnih tema Dostojevskog, sa namerom da jedna po jedna, i u svojim kompleksnim međuodnosima budu istražene kroz ličnost i biografiju pisca.

 

Uz čaj i rusku romantičarsku klasiku, u posebno pripremljene sveske za ovu priliku, posetioci će moći da zapišu svoje misli o temi, dnevnik promišljanja dela Dostojevskog, koji po slobodnoj volji učesnika, može da bude tajni ili javni izraz.

 

Serijal interaktivnih predavanja „Moj dnevnik Dostojevskog“ vodi Jana fon Ti, profesorka svetske književnosti, a prvi se odvija u sredu, 27.10. u 19:30h u kulturno-edukativnom centru „Dobro drvo“, na Banovom brdu.

 

***

Komentr

***

 

 

Pohvalno. Sugestija: Da bi živeli i preživeli potrebo nam je ono što se tradicionalno zove - smisao života i orjentacija u stvarnosti. Šta nam, gledani iz ugla sociologije, nudi Dostojevski? Spasonosnu iracionalnu iluziju. Našu orjentaciju i identitet Dostojevsk vezuje za „povratak veri i produbljivanju ove vere“; Međutim već u njegovo vreme građani, u gradovima i mnogim državama Evrope, su shvatili da moralna pravila nisu apsolutne božije istine, nego da su voljne prirode, da su stvar konvencije - ne u božijim, već u njihovim rukama bila je njihova sociološka evolucija. Religija - ta kolektivna neuroza - je „opasna iluzija“ jer vekovima pokušava da opravda naše „loše institucije“ skojima se ona komformistički „srodila“; takođe ona „otupljuje“ inteligenciju te sprečava razvoj kritičkog mišljenja - a sve sa ciljem da natera ljude da veruju - ne u „stvarnost po sebi“ - nego u njene iluzije. Delo Dostojevskog - kao i sam pojam Boga - predstavljaju primere - poetskih izraza - i treba da budu tretirani kao takvi a ne da se pačaju u stvarnost po sebi. Umesto povlačenja u lažne forme sigurnosti (a tekuća pandemija je to obesmislila) moramo se razvijati tako da smanjujemo svoju „nedovršenost“ kao bića da bi gradili što uspešnije ekološke niše. Rečeno bibliskim rečnikom – jedino biće nakon čijeg stvaranja Bog nije rekao „dobro je“ je čovek. Za sada najbolji orjentir u stvarnosti daje nam građansko/naučno društvo.

 

Zoran Stokić

26.10.2021.