Peti oktobar 

 

 

 

Vođeni mislima Ive Andrića : "da - samo glupi i nerazumni ljudi mogu smatrati da je prošlost mrtva i neprolaznim zidom odvojena od sadašnjice" mnogi građani iz moje generacije shvatili su važnost - jedinstvene prilike koja nam se kao društvu pružila -  posle pada zida u Berlinu 1989. – da se Srbija pomoću političko/ekonomske tranzicije (koja je započela u svim zemljama realsocijalizma u Evropi) prevede iz komunizma u građansko gruštvo, parlamentarnu demokratiju, kapitalizam. Kao prvo i najvažnije odbili smo da idemo u Slobine samubilače ratove 1991.; svrha tih ratova je bila da se spreči tranzicija; na Slobinu mobilizaciju se u Beogradu javilo svega 15% građana a kao drugo započeli su razni oblici neposlušnosti, otpora. Kada se despot suočio sa tako velikim otporom uradio je za budućnost Srbije nedopustivu stvar – da uništi postojeću srednju klasu – da stvori novu lažnu srednju klasu od ulizica, skrojevića, mafijaša, psihopata, lopova. Iz institucija države je počeo sistematski da izbacuje pripadnike stare srednje klase (stručnjaka raznih struka) i da na njihova mesta dovodi sega/mega/turbo/folk kadrove (laika,šeprtlji). 5 oktobar nam je bio poslednja šansa da pomoću 6 oktobra ZAUSTAVIMO tu sumanutu ideju "zaneme srednje klase". Nismo uspeli pa se nažalost obistinila moja prognoza da će Srbija ličiti na Halsovu sliku "Grupni portret starica bolnice sv. Jelisaveta": "Starice, osuđene od života koji nisu imale, sede, u crnom, skrštenih ruku, za praznim stolom, na kome leži sklopljena knjiga, kao sklopljeni dan za kojim drugoga nema. Teško se čega sećaju, one se ničem ne nadaju, i više izazivaju užas u drugima, no što su užasnute" (M. Kašanin).

 

*

 

Tada smo kazali da - Srbiji nema spasa ako njena budućnost ne bude poverena istinski savremenim ljudima, i to onima koji pod sobom osećaju damare istoriskih naslaga u podzemlju, koji poznaju prednosti  savremenog načina organizacije države i odbijaju od sebe sve što je arhajično despotsko. Potreban nam je celokupni sociološko–istorijski uvid u našu despotsku prošlost (vizantisko/osmansko/komunističku) da bi videli možemo li joj uteći, a ne potonuti u njoj.

 *

Kao što u prirodi opstaju samo one vrste koje su se bolje genetski opremile da se suoče sa novonastalim okolnostima, tako u socijalnoj evoluciji opstaju one norme, tradicije koje se uspešno bruse metodom "pokušaja i pogreške". Proces "učenju na greškama", kako je to slikovito izrekao Poper, važe za čitav živi svet, "od ameabe do Ajnštajna" važe - i za naš čulni sistem, liberalnu demokratiju, građansko društvo,...,međutim primetimo (Poper iz nekog meni nepoznatog razloga nije obraćao pažnju na savremenika Karla Vitfolgela i njegovu ideju "hirdauličnog, despotskog, društva") – da je obratio pažnju na postojanje "despotske države" i sam Poper bi primetio, ono što može da primeti svako u Srbiji, da učenje na greškama - jedino ne važe u hibridnim sistemima koji se oslanjaju na despotsku tradiciju. U Srbiji zato ni u 21 veku ne postoji evolucija društvenog sistema, nego je sve podređeno autoritetu i on se štiti po bilo koju cenu! Primarni elemeti kulture uče srbe (oko 700 g, vizantiska, osmanska, komunistička - faza) da GREŠEKE NE TREBA POPRAVLJATI, važnije od popravljanja grešaka i opstanka zajednice - jeste očuvanje autoriteta vlasti! Za 700 g naše vlasti i elite nisu nigde pogrešile (tako mi vekovima učimo našu decu), drugi narodi i kulture greše, srbi su nebeski nepogrešivi narod. Znači radi se o sociološkom kanceru koji se usadio u same primarne elemnte kulture.

Zoran Stokić

5.10.2021.