Vesić: Zgrada Muzeja grada Beograda biće najveći i najmoderniji muzejski objekat

 

KULTURA Autor:Beoinfo15. okt. 202117:003 komentara Izvor: Beoinfo

"Nova zgrada muzeja grada Beograda neće biti samo naš najbolje opremljen muzej već i u skladu sa svim standardima i najmodernijom muzejskom tehnologijom kakva postoji u svetu. To će biti naš najveći muzej", najavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić prisustvujući na obeležavanju Dana Muzeja grada Beograda, održanom u Кonaku kneginje Ljubice. Vesić je tom prilikom uručio nagradu Slavimiru Stojanoviću za doprinos u kulturi.

Događaju je prisustvovao i gradski sekretar za kulturu Ivan Кarl, a zvanice je dočekala Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda. On je podsetio da je muzej osnovan 1903. godine kada je Beogradska opština otkupila od jednog minhenskog arhivara zbirku starog oružja i skica Beograda. „Danas u muzeju imamo više od 130 hiljada raznih antikviteta i predmeta i 28 legata, te se ovde nalazi sva naša istorija. Zgradu muzeja su dva puta pokušali da sagrade, 1954. i 1976. Izbor je pao na zgradu koja je napravljena četiri godine pre osnivanja muzeja, bivšu Vojnu akademiju, na uglu Nemanjine i Resavske, tako da je konačno raspisan tender za rekonstrukciju tog objekta“, naveo je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je precizirao da je konkurs privremeno obustavljen jer jedini ponuđač koji se javio na konkurs, čiji su uslovi strogi zato što je reč o spomeniku kulture, treba da dokaže da ima sve uslove. Ako se to ne desi, biće raspisan novi konkurs, a Grad će animirati kompanije i iz sveta.

„Grad Beograd je izdvojio 25 miliona evra u tri godine za rekonstrukciju zgrade. Te pare su obezbeđene, a ako ćemo čekati dva ili tri meseca duže, to neće značiti mnogo. Muzej grada će se u svakom slučaju narednih godina konačno useliti u svoju zgradu, koju nikada nije imao“, kazao je Vesić.

Na isti način kako je muzej osnovan, nastaviće se na aktivnom vraćanju umetničkih dela u Srbiju, dodao je Vesić, i poručio da je plan da Grad izdvoji znatna sredstva za tu namenu. Plan je i da muzej napravi onlajn platformu za promociju naših umetnika, pre svega beogradskih, ali i iz čitave zemlje. To bi značilo pomoć u prodaji umetničkih dela naših autora, što je naročito važno u ovoj situaciji. Ovaj projekat se priprema za narednu godinu, a platforma bi za naše umetnike bila besplatna.

„Muzej je mesto gde prikupljamo, čuvamo i izlažemo dela iz naše istorije, ali mora da bude i vrlo aktivan u promovisanju onoga što se dešava danas kao vrlo dinamična ustanova. Verujem da će postati stecište najznačajnijih autora savremene scene i da će odatle krenuti u svet“, navela je Medaković.

Slavimir Stojanović je ukazao da je nagrada velika čast i da je to kruna njegovog 36 godina dugog stvaralaštva. „Кultura je iznad svih aktivnosti ljudskog soja, u šta najviše treba ulagati sebe. Кao takva, ona se odražava na kvalitet i boljitak društva. Кultura je ono zbog čega treba živeti“, poručio je on.

Zahvalnice su dobili brojni pojedinci i institucije, medijske kuće koje su sarađivale sa Muzejom grada Beograda.

 

***

Komentra

***

 

Nije lako nadoknaditi vekove atavizma. Za svaki segment života potrebna je neka vrsta škole. Mi smo sve te škole propustili, ali da bi u Srbiji život bio civilizovan ta se propuštena znanja moraju nadoknaditi. U srednjem veku na Zapadu niste mogli biti čak ni aristokrata ako niste bili obučeni za taj segment života. Jedna od funkcija dvora i plemstva bila da uz pomoć „dvorskih manira“ promoviše „civilizovanost“ među vlastelom, viteštvom i narodom i „čestitost“ koja je bila povezana sa idealom mudrosti, umerenosti, saveza hrabrosti i skromnosti, razumnost. O tome svedoče: starofrancuski junački ep: „Pesma o Rolandu“ 1130. kao i sami priručnici iz lepih manira na latinskom kao i na narodnim  jezicima, na pr, u Engleskoj Daniel of Beccles: "Liber Urbani" (Daniel od Becclesa bio je srednjovekovni pisac i vitez na dvoru kralja Henrija II), na nemačkom " Der wälsche Gast" Thomasin von Zerclaere 1210-1215. Da bi bili teolog morali ste studirati sholastiku (logičko i deduktivno mišljenje, a od 1268 kako je to kazao Rodzer Bekon svako znanje, pa i teološko, mora biti podvrgnuto kontroli “scientia experimetalis") a da bi bili građanin išli ste u gradske škole, već tada je preko 60% gradse dece je prošlo kroz te škole; u Remsu su čak te škole pohađale i devojčice. Zanate ste učili u cehovima...

 

Zoran Stokić

16.10.2021.