Novi SBB bindž: Serija „Vreme zla“ za sve u Srbiji

SHOWBIZ Autor:PR tekst26. okt. 202110:45 > 12:411 komentar Izvor: Promo

 

Dugoočekivana istorijska drama "Vreme zla", snimljena prema istoimenoj trilogiji romana Dobrice Ćosića od sada je dostupna u okviru istoimenog bindž kataloga, saopštila je SBB kompanija. Svih 15 epizoda serije odjednom, maratonski bez prekidanja i reklama, dostupno je svima u Srbiji.

Priča o porodici Katić iz Beograda između dva svetska rata ekranizovana je u produkciji United Media. Ostavljena žena zaljubljuje se u ratnog druga svog bivšeg supruga, a osim nove idelogije kojoj se građanstvo Jugoslavije ne uspeva odupreti, rat donosi i stradanje, usamljenost i beznađe.

Bogdan Dragović, koga tumači Goran Bogdan, vraća se iz emigracije i pokušava da ponovo uspostavi veze sa Komunističkom partijom iz koje je izbačen. Pored Gorana Bogdana, likove Ćosićevog romana oživela je fenomenalna glumačka ekipa – Žarko Laušević, Nada Šargin, Nebojša Dugalić, Boris Isaković, Nataša Ninković, Pavle Mensur, Isidora Simijonović i mnogi drugi.

“Vreme zla” je svojevrsni nastavak kultne serije „Koreni“ koja je postigla veliki uspeh, a potpisuje ih ista autorska ekipa – Goran Šušljik kao izvršni producent i režiser Ivan Živković.

Korisnici SBB usluga seriju mogu da bindžuju preko EON i D3 platformi, kao i putem EON aplikacije, jednostavnim aktiviranjem usluge za 790 dinara preko MojSBB portala, u SBB prodajnom mestu ili pozivom Kontakt centra.

Oni koji nisu SBB korisnici, seriju mogu da gledaju putem EON mobilne i EON Smart TV aplikacije preko bilo kog interneta u Srbiji. Sve što treba da urade je da aktiviraju uslugu na eon.tv i plate karticom ili da pošalju SMS VREMEZLA na 3355 preko Telenor i A1 mreže. Aktiviranjem ove usluge, dobijaju promotivno sadržaj EON Porodičnog paketa narednih 20 dana.

Korisnici SBB usluga ovu istorijsku dramu mogu da gledaju i na kanalu Nova S od ponedeljka do četvrtka u 21.30 časova.

 

***

Komentar

***

 

 

U korenu same evolucije Homo sapijensa nalazi se  stalno prožimanje između dve „promenljive“ kategorije - „kulturne matrice“ - i „čovekove prirode“. Antroplogija i istorija nam sugerišu da kulturana matrica i čovekova priroda nisu krute nepromenljive forme. U stalno prožimanju utiču jedna na drugu, na primer, stavimo li čovjeka u despotsku kulturnu matricu, on se toj situaciji može prilagoditi, putem konformističkog ponašanja, snižavanjem svojih intelektualnih i moralnih kvaliteta, nepovjerenjem i tsl ali će takva kulturna matica koji se protive njegovoj prirodi izazvati kod njega mentalne i emocionalne poremećaje, neuroze, psihoze – a to će ga terati da promeni te društvene uslove – pošto ne može promeniti vlastitu prirodu; ili će uspeti da promeni društvene matrice ili će mentalno propasti - poludeti - i za sobom povući celo društvo; tako je kroz istoriju nestalo više hiljada društava. A ako uspe pojavljuju se nove - kulturne matrice preživljavanja - koje će mu stvoriti bolje uslove za njegove istinske potrebe. Naša sudbina nigde nije zapisana, mi je stvaramo svojim činjenjem ili ne-činjenjem. Konformista Ćosić i braija koja mu je dodelila prvu NIN nagradu za "Korene", otevši je od Andrića ("Prokleta avlije") kumovala je svojim "činjenjem" da Srbija 1990-2021 postane "Prokleta avlija=Paviljon br:6 (A.P.Čehov)".

 

Zoran Stokić

27.10.2021.