Da li bi nas Frojd „izlečio“?

 

Mnogi misle da bi nas Frojd „izlečio“. Nažalost ne bi, zašto? Frojd je pokušao da objasni psihološke fenomene u republikama i monargijama a mi smo preko 700 godina živeli u “despotskim sistemima” to je potpuno druga psihologija, nažalost nema Frojda koji se time bavio, nešto od toga je kazao Andruć u “Prikletoj avliji”, Selimović u “Derviš i smrt”, A.P.Čehov u svojim dramama (kao i u delu “Paviljon br:6), kao i  Karl Vitfolgel (“Orjentalan despotija”; "birokratske države"="depostske države"). Ljudsku prirodu karakteriše: predispozicija za učenje, količina inteligencije, količina ematije – ta je ljudska priroda  ista i u društvima lovaca/sakupljača,..., i u despotskim društvima i građanskim republikama i monarhijama, industriskom društvu kao i u našem informacionom  društvu. A  - razlikujemo se  (sva ta navedena društva) - po načinu kako organizujemo društvo (sistem institucija i ljudi koji ih čine), po psihologiji, po količini znanja, po metodama dolaženja do znanja, po primarnim elemntima kulture. Ali pošto naša elita ni u 21 veku nije savladala osnovne pojmove znanja sholastike iz 12 veka, na primer, pojam „jednakosti“ to je to!  Predmet x je s predmetom y jednak samo s obzirom na neko svojstvo S. Relacija „jednakosti“ je tromesna relacija. Dijamant  i komad grafita za pravoslavne teologe u srednjem veku (i za našu elitu do danas) su uvek „različiti“ jer ti telozi (i naša elita do dana današnjeg) nisu savladali taj treći (najvažniji element) u pojmu „jednakost“ – jednakost je uvek u osnosu na neko svojstvo S; za njih je relacija „jednakosti“ ostala dvomesna zdravorazumska  relacija. Iako deluju tako različito postoji svojstvo S (od čeka se sastoje? Od ugljenika) koje ih čini jednakim. Dijamant je jednak komadu grafita u odnosu na svojstvo da se sastoje od uljenika. Ako smatrate da je svojstvo S (izgled) ili da je svojstvo S (tvrdoća) onda dijamant i komad grafita nisu jednaki. A kad niste savladali ni pojam “jednakosti” (još od 12 veka !) ne uviđate da je potreban "Frojd" koji bi objasnio psihološke  fenomene despotskih država, da je potreban Veber, Dirkem, Spenese koji bi objasnili fenomene sociologie despotskih država i tsl. Čak i u listu “Danas” nisu imali razumevanja za ovih 10 rečenica teksta o pojmu “jednakosti” (tekst nisu objavili krajem septembra/početkom oktobra 2021.) valjda im se učinilo "preteranim" tvrdnje o zaosalost naše političko, kultruno, naučne - elite za koju je jednakost još uvek “dvomesna” relacija (znanje od pre 12 veka) – ali način (svakodnevni primeri) kako naša elita koristi pojam "jednakosti" govori o njihovoj zastarelosti; jedan primer: misle oni Srbij je “država” - isto – (kao) države: SAD, Kina, Rusija saberi/oduzmi zdravorazumski oni zaključuju znači Srbija je "jedanka" (=) sa SAD, Kinom, Rusijom - e pa takvu  politiku i vode. I dokle nas je dovela ta politika? Do samouništenja. "Jednakost" kao tromesna relacija kaže: „Država“ Srbija je "jednaka" „državama“ (SAD, Kini, Rusija) u odnosu na Svojstvo: „biti članica UN“ ali u odnosu na Svojstvo: „veto u UN“ (Srbija nema veto u UN) a SAD, Kina, Rusija imaju - znači da Srbija nije „jednaka“ sa državama (SAD, Kina, Rusija).

 

Zoran Stokić

30.10.2021.