Dejan Mijač

(1934-2022)

 

"Samo je jedno zlo neizlečivo - ako narod digne ruke od sebe." Gete

 

Kulturno umetnička istinksa elita i našeg društva, nalazila se poput Dejana Mijača - u službi duha – poput one elite, na primer, u Nemačkoj od Getea do Hesea, koja je htela da osujeti Bizmarkovsko/Hegelovski "trijumf dinamita i mašina nad ljudskim životima i ljudskim duhom“ - elita se pitala -  „šta da ucinimo?" I odgovorila: mi moramo pobediti sopstvenu "lenjost i kukavičluk", nijedan "dobronamerni čovek na Zemlji", ne sme da se naoruža "ravnodušnošcu i da pušta da stvari teku kako hoće sićušna gomila bolesnih fanatika i besavesnih zlikovaca". Kulturno umetničke ličnosti duhovne vođe nemačke - sasvim sa razlogom su se okrenule protiv varvarizma Pruske, Lesing je kazao „Pruska je najrobskija zemlja u Evropi“, Gete se nadao da će bolje vreme doći sa Napleonom, jer kako je kazao: "Samo je jedno zlo neizlečivo - ako narod digne ruke od sebe." Napoleon je bio despot..iako puno toga lošeg možemo reći o njemu, mora se priznati da je on, svojom pobedom kod Jene, „primorao Fridrihovu reakcionarnu državu na uvođenje nekoliko reformi koje su mnogo okasnile“! Mijač se sa drugim prvacima naših pozorišta borio da mi naše „dinamit vođe“ nateramo da uvedu „reforme koje vekovima kasne u Srbiji“! Hvala mu!

 

Zoran Stokić

5.04.2022.

*

Pozorište i kultura - dvadeset predstava po kojima ćemo pamtiti Dejana Mijača

 

Jedan od najznačajnijih pozorišnih reditelja u Srbiji preminuo je u 87. godini, a iza sebe je ostavio brojne kultne predstave.

 

IZVOR: BBC SREDA, 6.04.2022. | 19:25 Dejan Mijač/Fonet

 

Daskama koje život znače Dejan Mijač posvetio je upravo to - čitav život, postigavši u višedecenijskoj rediteljskoj karijeri gotovo sve što se može postići.

 

Kao profesor Fakulteta dramskih umetnosti iza sebe je ostavio generacije odškolovanih studenata, a kao reditelj bio je zaslužan za gotovo 180 predstava, među kojima je mnogo kultnih.

 

Pojedini komadi Dejana Mijača, koji je 5. aprila preminuo u 87. godini, toliko su veliki da su "potpuno promenile sliku srpskog teatra", ističe reditelj Gorčin Stojanović.

 

"Dve su najznačajnije - praizvedba Putujućeg pozorišta Šopalović u Jugoslovenskom dramskom i posle Rodoljupci iz 1986. godine", navodi Stojanović.

 

"To je prva verzija, dva puta je radio taj komad", dodaje.

 

Zašto je "Kosa“ mjuzikl u kojem svi pevaju, ali kroz suze

Branislav Nušić - šta bi satiričar danas pisao o Srbiji

Branka Katić za BBC: Kakvi smo ljudi ako nas tolika muka i nedaća ostavlja ravnodušnima

 

 

Petar Božović, velikan srpskog glumišta, više puta je igrao u Mijačevim predstavama.

 

On posebno ističe Mrešćenje šarana, po tekstu Aleksandra Popovića, kojom je otvoren Zvezdara teatar i, kako kaže, "uspostavljen Voja Brajović kao izvanredan glumac".

 

"Tu su i Rodoljupci, pa Čudo u Šarganu u Ateljeu 212, kao i Apis u Narodnom pozorištu, barem od predstava u kojima sam ja igrao", ističe.

 

Kako navodi, o radu i vrednosti Dejana Mijača tek će se u budućnosti pisati.

 

"Tada će biti moguće upoređivanje onog i sadašnjeg vremena, u kome će Mijač, njegov način rada i njegova pedagogija biti visoka lestvica", navodi Božović.

 

Biljana Srbljanović, dramaturškinja, smatra da je Mijač bio veliki i značajan zato što je "u svakom trenutku bio spreman da napravi nešto potpuno novo i savremeno".

 

"Znao je u čemu je dobar, ali je sebi uvek govorio 'čekaj, možda može i nekako drugačije' i onda bi tako uradio - nikada nije bio zatvoren ni za šta", navodi.

 

I ona ističe značaj Mrešćenja šarana, za koju kaže da je "najvažnija predstava u poslednjih 40 godina".

 

"Ne sećam se šta sam juče jela, a mogu da prepričam scene iz te predstave", kaže uz osmeh.

Pokondirena tikva

Fonet

Fonet

Bila jednom jedna gospa Fema, udovica sa velikim imetkom, koja je ludujući za noblesom nastojala da iz zanatlijskog sveta pobegne i više krugove.

 

Da bi to uradila, potpuno se promenila, čak je i naučila po koju francusku i nemačku reč, ali sve to nije bilo dovoljno.

 

Bila je prava - pokondirena tikva.

 

Gospa Fema nastala je iz pera Jovana Sterije Popovića, jednog od najznačajnijih srpskih komediografa, a prva predstava o njenom životu odigrana je 1. marta 1842. godine u Beogradu.

 

Gotovo 130 godina kasnije gospa Fema bila je jedna od prekretnica u karijeri Dejana Mijača.

 

Gorčin Stojanović navodi da je njegova verzija Pokondirene tikve iz 1973. godine "potpuno promenila način mišljenja o Steriji kao pozorišnom piscu".

 

"Istovremeno je promenila i način na koji se pristupa klasičnim komadima iz ključa vremena u kojem predstava nastaje, a ne kao muzejskim eksponatima", smatra.

 

Vilijem Šekspir, "čarobnjak u razumevanju ljudske duše" i pet vekova kasnije

Zašto je Čehov, posle Šekspira, najizvođeniji autor

Hrabra književnica koja je naljutila akademike - ko je bila Isidora Sekulić

 

 

Srbljanović dodaje da je taj komad bio "potpuni zaokret" u odnosu na dotadašnja tumačenja Sterijinog klasika.

 

"Fema je do tada uglavnom tretirana kao negativka, kaćiperka i snob, a u stvari je samo žena koja želi da izađe iz blata", smatra Srbljanović.

 

"I to je Mijač napravio - ona ne zna da čita knjige, već čita žurnale, dešava se samo zato što nema biblioteku", dodaje.

 

Tokom godina Mijač se često bavio Sterijinim delima, režiravši predstave po brojnim njegovim dramama:

 

Džandrljiv muž (SNP, 1962), Ženidba i udadba (Narodno pozorište Sombor, 1975), Kir Janja (Udruženje filmskih umetnika Srbije, 1978), Laža i paralaža (Knjaževsko-srpski teatar, 1980), Nahod Simeon (JDP, 1981), Rodoljupci (JDP, 1986. i 2003).

 

Dobitnik je osam Sterijinih nagrada, koje su među najuglednijim u svetu pozorišta.

 

"Mijač je uz Steriju i Nušića uveo moderni izraz koji nije bio napadan, već je čuvao tradiciju onog pozorišta koje ima neke obrise još od antike", smatra književnik Božo Koprivica.

Ko je Dejan Mijač

Mijač je rođen 1934. godine u Bijeljini, a gimnaziju je završio u Valjevu.

 

Prvo upisuje studije jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a potom i pozorišnu i radio režiju na Pozorišnoj akademiji.

 

Po završetku studija, prvi angažman dobio je 1957. u Narodnom pozorištu u Tuzli, odakle nekoliko godina kasnije prelazi u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu.

 

Srpsko narodno pozorište - 160 godina od osnivanja najstarijeg profesionalnog teatra u Srbiji

 

 

Stojanović iz tog perioda ističe predstavu Laždi paždi.

 

"To je bio scenski prikaz poezije Jovana Jovanovića Zmaja, ali ne dečije i ta predstava bila je prva svejugoslovenska objava Dejana Mijača u teatru", navodi Stojanović.

 

Kada je stigao u Beograd, Mijač je radio u brojnim pozorištima - od Ateljea 212, preko Beogradskog dramskog, do Zvezdara teatra i Jugoslovenskog dramskog.

 

"Išao je stepenik po stepenik, ali ostala mu je uvek ta gorčina zato što ga na početku nisu u Beogradu prihvatili", kaže Koprivica.

 

"Ipak, mislim da je to bilo bezrazložno... Čoveku to treba, prvo igrate u manjem timu, pa izađete na veliku scenu, ništa to nije ni novo, ni neobično", dodaje.

 

Tokom karijere, Mijač je bio veoma veoma aktivan i u lokalnim teatrima u Zagrebu, Splitu, Sarajevu, Budvi, Nišu, kao i u Narodnom pozorištu u Somboru.

 

"U Sombru je, opet po Sterijinom delu, imao predstavu Ženidba i udadba, koja je u Jugoslaviji bila apsolutni pobednik", navodi Stojanović.

 

"I to je predstava koja je somborsku pozorišnu scenu lansirala u ondašnju jugoslovensku orbitu, iz koje ona više nije izašla", dodaje.

 

A tokom karijere bavio se i pedagoškim radom.

 

Predavao je prvo pri Dramskom studiju Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a 1974. prelazi na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.

 

Pozorišnu režiju je tamo predavao sve do penzije.

 

"Bio je toliko moderan, specijalan tip, drndoš, nadžak, znao je da te na probama ujede rečima i iseče na komade, a opet su svi trčali kod njega", kaže Srbljanović.

 

"Bio je i odličan glumac, sve predstave je radio tako što je glumio glumcima kako da glume - mi gledamo probe i mislimo se 'pa ovaj čovek može da igra sve'."

Miroslav Antić, maestro poezije boemske duše

Milan Vukos: "Najveće ime za srpsku kulturu u drugoj polovini 20. veka"

Jasminka Petrović za BBC: "Deca najviše vole da pričaju, samo ih treba slušati“

Pučina i Putujuće pozorište Šopalović

Književnik Božo Koprivica kaže da je "bio sklon" Dejanu Mijaču jer su bili prijatelji.

 

Opisuje ga i kao velikog poznavaoca sporta, kao i čestog gosta na utakmicama Partizana.

 

"I na fudbalskim i košarkaškim", kaže Koprivica, inače veliki navijač crno-belih.

 

"Ispunio je svoju sudbinu, što bi rekao Crnjanski, ali ljude treba pamtiti po onome što su ostavili iza sebe", dodaje.

 

Kako navodi, njemu je veoma draga predstava Putujuće pozorište Šopalović, po tekstu Ljubomira Simovića.

 

"Tu pamtim kako je odigrao Miša Janketić", navodi.

 

"Miša je do tada uglavnom igrao heroje, a ovde je izdržao ulogu pijanca - izvrsna predstava."

 

Koprivica ističe i da je Mijač bio poznat po tome da je "uspevao da uđe u ritam i intonaciju pisca, a da ostane u sopstvenom rukopisu".

 

"Taj spoj između klasičnog i modernog malo ko ima od reditelja", navodi.

 

Kao jedan od primera Takve predstave ističe Pučinu iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta, rađenu po tekstu Branislava Nušića.

 

Ta predstava je, poput Pokondirene tikve, bila dalji iskorak u savremenom tumačenju domaćih klasičnih dela.

 

"Od te pomalo zaboravljene i ne tako cenjene melodrame, napravio je urnebesnu tragikomediju i značajan žanrovski pomak od pisca koji se svuda igra", kaže Stojanović.

 

"To je jedna od klasičnih predstava srpskog teatra", ističe.

6.04.2022.

Z.S.