Izbori u Srbiji 2022: Zašto je neobično da vlast i opozicija razgovaraju

 

BBC News na srpskom danas 14:55

 

Dragan Đilas je prethodni put pred zgradom Predsedništva Srbije bio u martu 2019. godine, na protestu protiv vlasti Aleksandra Vučića

Predsednik Srbije i jedan od lidera opozicije u Srbiji već godinama nisu bili za istim stolom, ali je došlo vreme da se te stvari promene.

Predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić uputio je poziv Draganu Đilasu, lideru najveće opozicione Stranke slobode i pravde, koji je prethodno izrazio želju za razgovorom o složenoj političkoj situaciji posle izbora u Beogradu.

Sastanak, kome se protive neki opozicioni političari, biće održan u Predsedništvu Srbije i tema će biti „rešavanju političke krize u Beogradu“.

„U demokratskom društvu, to nije neobično.

„U Srbiji, gde znamo da smo uveliko otišli od demokratije i ušli u kompetitivni autoritarizam, neobično jeste da opozicija pokazuje neku vrstu saradnje sa onima protiv kojih su makar deklarativno, i tokom kampanje, poslednjih nekoliko godina govorili“, kaže Jelena Lončar, docentkinja Fakulteta političkih nauka (FPN) za BBC na srpskom.

Ona smatra da, „ako ste zaista protiv korupcije, potpune kontrole medija, preuzimanja institucija“, teško je doći do dogovora „koji bi ovo društvo vodio ka nečemu boljem“ sa strankom koja „na taj način vlada“.

Izbori u Beogradu: Odbijeni prigovori opozicije, ponavljanje na četiri mesta, sastanak Vučić – Đilas

Mandat manje za SPS – RIK, Vučić protiv prevremenih izbora na jesen

Šta su promenili izbori u Srbiji

Aleksandar Vučić je u intervjuu za RTS rekao da se sa Draganom Đilasom nije čuo godinama i dodao da „moramo da razgovaramo i svi sebe moramo da menjamo i pokazujemo veće poštovanje jedni prema drugima“.

Vučić je Đilasa pomenuo i u izbornoj noći, kada je konstatovao da su treće političke stranke imale korist na izborima od njihovog sukoba.

Pošto je najavio sastanak sa Vučićem, Đilas je najavio da predstavnici njegove grupacije u Gradskoj izbornoj komisiji (GIK) „nastavljaju borbu za ponavljanje izbora na određenom broju izbornih mesta“.

„Ali treba biti svestan da i u slučaju da do toga dođe, s obzirom na stav pojedinih opozicionih stranaka da neće da sarađuju sa nama, neće biti moguće formirati vlast u Beogradu u skladu sa voljom koju su Beograđani pokazali na izborima.

„Zato je jedino rešenje održavanje novih izbora koji bi morali da proteknu u drugačijoj atmosferi i bez nepravilnosti, koje su i ovoga puta zabeležene u velikom broju“, izjavio je Dragan Đilas koga su od svih lidera opozicije predstavnici vlasti najviše napadali prethodnih godina.

Dodao je i da „misli da u normalnoj zemlji vlast i opozicija razgovaraju, a do tog razgovora nije došlo ne zbog opozicije, nego zbog vlasti“.

Preliminarni rezultati izbora u Beogradu pokazuju da je SNS dobila najviše glasova, ali je i dalje nejasno da li je to dovoljno za formiranje gradske vlasti sa tradicionalnim partnerima – Socijalističkom partijom Srbije.

Ni u redovima opozicionih stranaka ne postoji saglasnost oko eventualnog formiranja gradske vlasti koja bi ostavila SNS u opoziciji.

Zašto je ovaj susret vest u Srbiji?

Sastanak dvojice političkih lidera postala je glavna vest od trenutka kada je obznanjeno da će se susret desiti.

Uprkos kritikama većeg dela opozicije, pa i njegovih koalicionih partnera, za Đilasa je tako nešto „lekovito“.

„Ako možemo na ovaj način da rešimo ovu situaciju, da smanjimo tenzije bar u Beogradu, nadam se i u društvu, ako to vlast hoće, ja mislim da je to lekovito u Srbiji – da više nikada ne bude čudno da lider najveće opozicione stranke razgovara sa predsednikom države o nečemu što je realno problem“, rekao je Đilas u emisiji N1.

Medijski konsultant Igor Avžner nema utisak da će se posle ovog sastanka „poboljšati slika u javnosti niti jednog, niti drugog“ političkog lidera, kao ni da je ovakav potez „marketinški dobar“ za obojicu.

On, takođe, smatra da je za birače i jedne i druge opcije ovo „prilično začuđujuće“.

„U ovoj državi je dijalog vlasti i opozicije u proteklih deset godina nestao, pa se samo postavlja pitanje zašto u ovom trenutku, zašto ova dva čoveka i u kom svojstvu“, govori Avžner za BBC na srpskom.

Politikološkinja Jelena Lončar smatra da atmosfera koja prati susret govori o „strahu građana da nemaju alternativu i pitanja da li postoje razlike između vlasti i opozicije“.

„Kada vidite spremnost na neke vrste dogovora sa vladajućim strankama, građani su razočarani jer im se čini da ne postoji razlika, da je tu samo pitanje smene stranke na vlasti ili dogovora među elitama koje već godinama vladaju, dok suštinski nema promene“, ističe docentkinja FPN-a.

Dodaje da takvi postupci dodatno jačaju nepoverenje ljudi prema političkim strankama, ustrojenim na „hijerahijski način, bez unutarstranačke demokratije, gde je partijska disciplina vrlo stroga, a lider donosi sve odluke.“

Dogovor o sastanku dvojice lidera usledio je posle više godina političke tenzije i odsustva dijaloga.

„Već godinama u javnosti postoji narativ – mi i oni, pa kada je tako polarizovano društvo ne možemo ni da očekujemo redovne sastanke“, smatra Lončar.

Dodaje i da ovakvi politički sastanci opozicije i vlasti „zavise od njihove procene kada im koristi i kada je potrebno“.

„U nekom trenutku liderima opozicije svakako nije odgovaralo da se sastaju sa onim protiv koga pokušavaju da se bore.

„A ni vlasti to ne odgovara, jer vladajuće stranke sve vreme zadržavaju ili delimično zadržavaju moć na narativu o korumpiranim neprijateljima i pokvarenoj eliti koja je protiv naroda i Srbije“, navodi politikološkinja.

Zbog toga, ona ne misli da će „sastanak, čak i dogovor“ Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa „bilo šta promeniti u društvu“.

„Način kojim se ovde vlada neće se promeniti sastankom Đilasa i Vučića, tako da ne vidim da on može bilo šta dobro da donese običnom građaninu“, ističe Lončar.

Igor Avžner se pak nada da će javnost „pravovremeno i istinito biti obaveštena kako je prošao sastanak, koja je bila tema i šta su zaključci“.

Sociolog Srećko Mihailović izjavio je za današnji list Nova da „ne zna da li ćemo ikad politiku shvatiti kao stvar razgovora, dogovora i kompromisa“, jer se „ovde politika shvata kao rat, pa ‘kom opanci kom obojci'“.

„Samo podanički narod može da mitologizuje kosovski boj, pa tako i danas mnogi politiku shvataju kao dvoboj između ‘carstva nebeskog’ i ‘carstva zemaljskog'“.

„Ipak je politika mnogo komplikovanija od ovakvih vulgarnih redukcija“, naveo je Mihailović, prenela je agencija Beta.

Sastanak u izbornom štabu koalicije Ujedinjeni za pobedu Srbije

BBC

Sastanak u izbornom štabu koalicije Ujedinjeni za pobedu Srbije u izbornoj noći

Ne(slaganja)

Reakcije političara na sastanak mahom dolaze iz opozicionog tabora i to – negativne.

Zdravko Ponoš, zajednički predsednički kandidat dela opozicije, među kojima i Đilasove stranke, rekao je da se „sa Vučićem ne pregopvara, već se Vučićeva vlast ruši“.

Dodao je i da „nema stomak za takvu kombinatoriku koja bi možda bila u interesu određenih partija, ali ne i Srbije“.

Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, koja je sa Đilasovom Strankom slobode i pravde bila u koaliciji na izborima 3. aprila, takođe je kritikovao koalicionog partnera.

„Odlazak kod Vučića je izuzetno štetan korak, sa nesagledivim posledicama za budućnost. Iskreno apelujem da se od toga odustane“, napisao je Jeremić na Tviter nalogu u nedelju, 10. aprila.

I ostale stranke, učesnice izbora koje su ušle u gradsku skupštinu, kritikovale su nameru Đilasa da razgovara sa Vučićem.

Srpska stranka Zavetnici je saopštila da Dragan Đilas nema mandat, niti bilo kakva druga ovlašćenja da u ime cele opozicije pregovara sa Vučićem u vezi sa beogradskim izborima.

Boško Obradović, predsednik Srpskog pokreta Dveri i nekadašnji Đilasov i Jeremićev partner iz političke koalicije Saveza za Srbiju, izjavio je da „patriotske stranke neće dozvoliti da Vučić i Đilas više monopolišu srpsku političku scenu“.

„Za nas su apsolutno neprihvatljivi ovi tajni pregovori između Vučića i Đilasa o nekakvom ponavljaju izbora u Beogradu, o ponavljanju izbora u Srbiji“, istakao je Obradović.

Isti stav imaju i u Koaliciji Moramo.

Prethodno su lideri te koalicije organizovali protest u Beogradu, dan posle izbora, tražeći da glasovi budu prebrojavani javno na Radio-televiziji Srbije.

Na kritike, Đilas je odgovorio da mu je jedini motiv odbrana izborne volje građana Beograda i da su ga proglasili za izdajnika i pre nego što se video sa Vučićem.

„U Srbiji koja se davi u mržnji i podelama bez šanse za napredak, kao predsednik Stranke slobode i pravde idem da razgovaram sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da odbranim volju Beograđana koji su glasali za promene.

„Oni koji imaju sumnju šta ću da kažem, nisu izgleda nikad ni bili dostojni podrške koju sam im dao da budu naši kandidati i kad drugi nisu verovali u njih“, rekao je Đilas za portal Nova.rs.

Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije i lider koalicije NADA, rekao je za Danas da SNS ima tesnu većinu u Beogradu.

„Ono što je najvažnije, to što je neko očekivao bolji rezultat kao što je vlast, to se mene ne tiče. Isto tako me se ne tiče to što je deo građanske opozicije očekivao, takođe, bolji rezultat, ne tiče me se.

„Činjenica je da ni jedni ni drugi nisu dobili ono što su hteli. Vlast ima tesnu većinu“, rekao je Jovanović.

Dodao je da je i pre izbora rekao da je koalicija NADA spremna na savez sa drugim opiozicionim blokovima.

„Činjenica je da opozicija matematički ne može da napravi većinu. Da se ne lažemo. To zna i Dragan Đilas“, kaže on.

Retki su oni koji su se iz SNS-a oglasili ovim povodom, a jedan od njih je poslanik vladajuće stranke iz prethodnog skupštinskog saziva Vladimir Đukanović.

„Od sastanka očekujem da druga strana najpre shvati kakvi su izborni rezultati, da prihvati realnost i da konačno krenemo da razgovaramo i da imamo istinske debate.

„Za početak dovoljno“, objavio je Đukanović na njegovom Tviter nalogu.

Izbori u Srbiji 2022: Gde se sve glasa u Beogradu – od kineskog tržnog centra do privatne kuće

The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

 

***

 

Komentar (tekstovi koji NESTANU sa BBC na srpskom)

 

(Ovaj tekst je stavljen samo kao kuriozitet BBC na srpskom – već više puta mi se desilo da BBC objavi komentar koji sam poslao /što se inače događa veoma, veoma, retko, da objave bilo šta što sam napisao/ ali  gle  sad "sličajnosti" – /veoma brzo/ nestane ceo tekst. Ovo je baš domišljato)

 

***

 

 

A šta je tu čudno? Svako društvo - primitivno,..., moderno, je zatvoren samodovoljan sistem (primarnih elemenata kulture – koji imaju funkciju socijalizacije naroda), čiji svi delovi skladno funkcionišu, kako bi održali sistem u životu. Naš problem je što smo mi društvo sa  - surogatom „primarnih elemenata kulture“. 200 godina naše nove državnosti se temelje na elementima kulture (vizantisko/osmanske, seoske/varoške, komunističko/fašističke, gađanske)  koji su međusobno u suprotnosti - naši nefunkcionalni primarni elemeni kulture - nisu u stanju - da nas socijalizuju.  Umesto funkcionalnog društva mi smo amorfna masa. To je vidljivo svuda, naročito u saobraćaju! Ortega-Gaset pokretač brojnih političkih ideja (ušle u ustav Španije; anticipirao  EU) je početkom 20 veka pokazao da za Španiju nije dovoljna  ekonomska jednakost sa Evropom da bi preživela. Španija  se vekovima udaljila od Evrope (odrekla se moderne nauke koja je započela sa Galilejem, Dekartom i Njutnom) - a bez te  naučno/građanske kulturne marice -  nema ni ekonomskog napretka Španije. Blagovremene dijagnoze Ortege preporodile su Španiju. Jer kako mislimo, šta možemo razumeti, kako tumačimo stvarnost, kako postupamo da bismo preživeli, kako, na primer, živimo, vodimo poslove, vozimo kola i tsl  – sve to potpuno zavisi od opštih “primarnih”  kulturnih pretpostavki ugrađenih u temelje našeg vaspitanja.

 

Zoran Stokić

11.04.2022.