Benjamin West

(1738 –1820)

 

 

1% talenta i 99% rada, u sredini gde postoje menadzeri i gde je građanin svestan svog  talenta uz razvijanje socijalne inteligencije može se stići do ikone nekog zanata. Možda jedan od najboljih primera za rečeno je Bendzamin Vest (1738 –1820) potpuno samouk britansko-američki umetnik – “američki Rafael” (rafaeleska slika “Arhanđela Mihaila koji vezuje đavola” nalazi se u kolekciji Triniti koledža u Kembridžu), želo je da nadmaši Pusena, slikaoje poznate istorijske scene kao što su “Smrt Nelsona”, “Smrt generala Volfea”, “Pariski sporazum i Bendžamin Frenklin”. Vest je ubrzo stekao dragoceno pokroviteljstvo i obišao Evropu, da bi se na kraju nastanio u Londonu. Impresionirao je kralja Džordža III i bio je u velikoj meri zaslužan za pokretanje Kraljevske akademije, čiji je postao drugi predsednik (posle ser Džošue Rejnoldsa). Postavljen je za istorijskog slikara na dvoru i za nadzornika kraljevih slika. Vest je takođe slikao religiozne teme, kao u njegovom ogromnom delu “Očuvanje Svetog Pavla posle brodoloma na Malti”, u kapeli Svetog Petra i Svetog Pavla u Griniču, i “Hristos koji leči bolesne” u Nacionalnoj galeriji.

 

Vest je rođen u Springfildu, Pensilvanija, kao deseto dete krčmara i domaćice. Porodica se kasnije preselila na Newtown Square u Pensilvaniji, gde je njegov otac bio vlasnik taverne Skver, koja je još uvek radi u tom gradu. Vest je bio autodidakt; dok je bio odličan u umetnosti, „imao je malo (formalnog) obrazovanja i, čak i kada je bio predsednik Kraljevske akademije, jedva je znao da speluje“. Jednog dana, majka ga je ostavila samog sa malom sestrom Sali. Bendžamin je otkrio nekoliko boca mastila i počeo da slika Salin portret. Kada je njegova majka došla kući, primetila je sliku, podigla je i rekla: „Pa to je Seli!“ i poljubila ga. Kasnije je primetio: „Poljubac moje majke učinio me je slikarom.“

 

1746-1759 Vest je radio u Pensilvaniji, uglavnom slikajući portrete. Dok je Vest bio u Lankasteru 1756. godine, njegov pokrovitelj, oružar Vilijam Henri, podstakao ga je da naslika “Sokratovu smrt” na osnovu gravure u Drevnoj istoriji Čarlsa Rolina. Njegova nastala kompozicija, koja se značajno razlikuje od izvorne, nazvana je „najambicioznijim i najzanimljivijim slikama proizvedenim u kolonijalnoj Americi“ - Dr Vilijam Smit, tada prorektor Filadelfijskog koledža, video je sliku u Henrijevoj kući i odlučio da postane Vestov pokrovitelj, nudeći mu obrazovanje i, što je još važnije, veze sa bogatim i politički povezanim Pensilvancima. Za to vreme Vest je upoznao Džona Volastona, poznatog slikara koji je emigrirao iz Londona. Vest je naučio Volastonove tehnike slikanja svetlucanja svile i satena, a takođe je usvojio neke od „njegovih manira, od kojih je najistaknutiji bio da svim svojim subjektima da velike oči u obliku badema, što su klijenti smatrali veoma šik“. Koliko god bio briljantan, Vest je u Americi ostao necenjen. Vest je postao i blizak prijatelj Bendžamina Frenklina, čiji je portret naslikao. Frenklin je bio kum Vestovom drugom sinu, Bendzaminu.

 

Pod pokroviteljstvom Smita i Vilijama Alena, koji je tada bio na glasu kao najbogatiji čovek u Filadelfiji, Vest je 1760. otputovao u Italiju – tu je proširio svoj repertoar kopiranjem dela italijanskih slikara poput Ticijana i Rafaela direktno sa originala. U Rimu je upoznao brojne međunarodne neoklasične umetnike uključujući Antona Rafaela Mengsa, rođenog u Nemačkoj, Škota Gevina Hamiltona i Austrijanku Angelicu Kauffman.

 

U avgustu 1763. Vest je stigao u Englesku u  Londonu se upoznao sa Ričardom Vilsonom i njegovim učenikom Džošuom Rejnoldsom. Uselio se u kuću u ulici Bedford, Covent Garden. Prva slika koju je naslikao u Engleskoj, “Anđelika i Medora”, zajedno sa “portretom generala Monktona”,  “Kimone i Ifigenije”, naslikane u Rimu, prikazana je na izložbi u Spring Gardens 1764. Godine 1765. oženio se Elizabet Ševel, Amerikankom sa kojom se verio u Filadelfiji, u St Martin-in-the-Fields.

 

1772. kralj Džordž III ga je imenovao za istorijskog slikara na dvoru uz godišnju naknadu od 1.000 funti. Naslikao je seriju od osam velikih platna na kojima su prikazane epizode ​​iz života Edvarda III za Dvoranu Svetog Đorđa u zamku Vindzor, i predložio ciklus od 36 radova na temu „napretka otkrivene religije“ za kapelu u zamak. Takođe je naslikao devet portreta članova kraljevske porodice, uključujući dva samog kralja. Bio je nadzornik kraljevih slika od 1791. do kraljeve smrti. Vest je takođe poznat po svom ogromnom radu u kapeli Svetog Petra i Svetog Pavla koja je sada deo Starog kraljevskog pomorskog koledža u Griniču u Londonu.

 

Iako su ga ser Džošua Rejnolds, osnivač Kraljevske akademije, i neki drugi akademici koji su smatrali da je preambiciozan, u početku kritikovali, Vest je izabran za predsednika Kraljevske akademije nakon Rejnoldsove smrti 1792. Podneo je ostavku 1805. biti zamenjen žestokim rivalom, arhitektom Džejmsom Vajatom. Međutim, Vest je ponovo izabran za predsednika sledeće godine i služio je do svoje smrti. Mnogi američki umetnici su studirali kod njega u Londonu, uključujući Ralfa Erla i kasnije njegovog sina, Ralfa Elisera Vajtsajda Erla, Semjuela Morsa, Roberta Fultona, Čarlsa Vilsona Pila, Rembranta Pila, Metjua Prata, Gilberta Stjuarta, Džona Trambula, Vašingtona Olstona, Tomasa Salija,  Džon Grin i Abraham Delanoj.

 

Zoran Stokić

28.04.2022.