Laž o tri čuvene formule u fizici

/F=ma; E=mc2; s=(1/2)at2/

 

 

Mit ili laž o tri čuvene formule u fizici. Postalo je opšte mesto da se kaže da je Njutn u „Principima“ 1687. kreirao formulu F=ma (da je sila srazmerna proizvodu mase i ubrzanja čestice) premda te formule zapravo nema u „Principima“ (s razlogom je nema). Slično opšte je mesto da je Ajnštajn 1905. u „Zur Elektrodynamik bewegter Körper”, kreirao formulu E=mc2. Te formule nema u tom radu (pojavljuje se u njegovim radovima od 1907.). Uopšte Ajnštajn nije prvi kreirao vezu između emergije i mase. Deo opšteg neznanja je i to da je formula E=mc2 vodila ka atomskoj bombi (da je neophodna). To je apsolutna laž. Ka tim bombama vodila je nerelativistička fizika.

Takođe deo mita tj. laži je i to da su formulu za slobodni pad izveli Dekart i Galilej. Ikona filozofije i fizike su izveli tu formulu samo u pogrešnom ubliku. Kritičko učenje, na greškama, je da naučite decu zašto su ikone filozofije i fizike pogrešile. To jest da deca uvide koliko je teško doći do važnih „obrazaca“ koji nam pomažu da predviđamo tokove u prirodi. Otkriće tih formuli se ne odvija po principu „podigneš šešir“ a ispod šeira je zec!

"Geniji" nisu na početku, nego na kraju dugog evolutivnog razvoja nekog strukovnog lanca! Geniji su ljudi sinteze – sintezom se delovi slažu u nove sadržaje. Odlični poznavaoci svojih struka, oni su do najsitnijih detalja upoznati i sa delima svojih prethodnika. Shvatajući lično usavršavanje kao svoj moralni cilj, oni teže da dela prethodnika učine još boljim.

 

*

Fridrih Hazenerl (1874-1915)

(jedan od tvoraca E=mc2)

 

 

Fridrih Hazenerl (1874-1915) austrijski fizičar i profesor  na univerzitetu u Beču, đak Franca Serafina Eksnerna, Jozefa Stefana i Ludviga Bolcmana. Imao je reputaciju da drži najbolja moguća predavanja, njegovi  najpoznatiji  đaci su svakako Pol Erenfest i Ervin Šredinger. Opravdano je smatran velikom nadom teorijske fizike u Austriji. Kada je Ludvig Bolcman umro iste godine, Hazenerl, koji je bio treći na listi za imenovanje posle Vilhelma Vina i Maksa Planka, postao je njegov naslednik na mestu profesora teorijske fizike. Bio je učesnik prve dve Solvejeve konferencije 1911. i 1913. god. Ta  brilijantna karjera je prekinuta u 41 godini  kada je kao dobrovoljac poginuo u prvom svetskom ratu. O tome kakav je to veliki gubitak bio za monarhiju (monarhije počivaju na vrlinama i znanju), svedoči i to da je car lično poslao Fridrihovoj udovici telegram saučešća.

Još dok se školovao publikaovao je naučne radove. Njegov najznačajniji doprinos fizici bili su njegovi radovi o teoriji zračenja pokretnih tela. Još je Njutna, u izdanju „Optike“ (na engleskom jeziku) 1717. spekulisao o ekvivalenciji mase i svetlosti. To je pokatko Emanuela  Svedenborga, da te Njutnove ideje razvije u svojim „Principima“ iz 1734. Tokom devetnaestog veka bilo je nekoliko spekulativnih pokušaja da se pokaže da su masa i energija proporcionalne u različitim teorijama etra. Od 1880. pa nadalje počeo je u razmišljanjima fizičara u elektromagnetizmu da se koristi izraz „elektromagnetna masa“  - Tomson 1881.,Hevisajd 1889., Sirla 1897.,Vin 1900., Abraham 1902. i Lorenc 1904. — sa ciljem da pokušaju da objasne kako masa naelektrisanog objekta zavisi od elektrostatičkog polja. Ovaj koncept su nazvali „elektromagnetna masa“ i smatrali su da zavisi i od brzine i pravca. Lorenc je 1904. dao precizne izraze za uzdužnu i poprečnu elektromagnetnu masu. Hazenerler se, pak, kretao  na tragu koji je ovaj problem pokušao da reši Poenkare 1900. - koji je pokušao da sačuva teoremu centra mase u Lorencovoj teoriji. Sve to vodilo je Poenkarea ka ideji da poveže energiju elektromagnetnog  zračenja sa "fiktivnom tečnošću" koja ima zamah i doprinosi masi tela u pokretu – „elektromagnetna masa“ tu je bila  zasnovan na konceptu pritiska zračenja.

U julu 1904. Hazenerler publikuje u „Analima fizike“ rad „o teoriji zračenja tela u pokretu i tu razvija formulu za radijalni pritisak elektoromagnetih talasa (sa elemntima: m „prividna  masa zračenja šupljine“, količina energije zračenja u šupljini pri mirovanju, c brzina svetolosti). Formula sugeriše da šuplje telo ispunjeno zračenjem ima dodatnu „prividnu masu“ zbog zračenja. Hazenerler je takođe zaključio da ovaj odnos važi za bilo koji oblik toplotnog zračenja, a time i za svako telo čija je temperatura veća od nula Kelvina. Međutim, 1905. godine Maks Abraham je skrenuo pažnju Hasenerlu na grešku, pa je Hasenohr popravljao taj obrazac.

Za povezivanje eletromagnetizma i termodinamike Hazenerler je, dobio (kao najmlađi dobitnik, ikada) Haitingerovu nagradu Carske akademije nauka u Beču i 1906. god. U radovima iz 1907, 1908. Hasenohrl je dalje proširio svoju teoriju i primetio da su rezultati njegove nove teorije u skladu sa rezultatima Mosengeila i Planka (žalio se da ga Plank ne citira u svom radu iz 1907.). U radu iz 1908. Plank ipak primećuje da Hasenerl (1904.) uprkos različitim metodom dobio iste rezultate kao i Ajnštajn 1905. u teoriji relativiteta. U raspravu oko toga pored Maks Planka uključio se i Volfgang Pauli, Kurd fon Mozengejl, Maks fon Laue, Enriko Fermi i drugi gde se iskristalisala jedna stvar, bez obzira na sve greške koje je Hasenerl počinio  – ipak je on zaslužan za fundamentalno otkriće da elektromagnetna energija doprinosi masi tela u pokretu.

Medveđu uslugu reputaciji Hasenerla počinili su predstavnici nacionalsocijalističke nemačke fizike – na primer, Filip Lenard i drugi — koji su ga iskoristili u negiranju Ajnštajnove relativnosti (jer se znači i drugim metodama moglo doći do zaključaka koje je uveo Albert u specijalnoj teoriji relatinosti) i uopšte u negiranju Ajnštajnosve orginalnosti.

Čuvenoj formuli relacija između mase i energije E=mc2 moglo se stići iz još brojnih pravaca, evo samo jednog od tih. Godine 1905, nezavisno od Ajnštajna, u nereletivističkoj kvalitativnoj filozofiji fizike Gustav Le Bon je spekulisao je da atomi mogu da oslobađaju velike količine latentne energije.

Zoran Stokić

3.04.2022.