Politička slika Srbije nije doživela velike promene posle izbora od kojih su mnogi imali visoka očekivanja.

 

IZVOR: BBC PONEDELJAK, 4.04.2022. | 07:58 -> 09:55

 

Nositeljka liste SNS-a Danica Grujičić i mikrobiološkinja Jelena Begović (levo) otvaraju pobednički šampanjac/FoNet

Postizborna politička slika Srbije nema nove boje, ali u njoj itekako ima novih nijansi.....

(Ne prenosim ceo tekst /koga zanima može ga lako naći/ jer je potpuno bezvredno čitati – gubiti vreme. Čuj "izbori" u despotiji).

 

***

Komentar

***

Na planeti Zemlji u doba stvaranja nove državnosti Srbije, od Miloša, postoji samo jedna civilizacija (zove se Zapadana). Civilizacija - sveukupnost svih znanja, veština, običaja, misaonih i duhovnih spoznaja). Naši su preci pokušavali da nadoknade vekove atavizma, taman kada smo izgradili oko 20% društva  zadesio nam se komunizam. Fašizam i komunizam su anticivilaciski pokreti – glavna meta su im kapitalizam i građansko društvo - civilizacije. Tito je umro 1980. a zid u Berlinu je pao 1989.,nažalost Srbija nije doživela da se oslobodi anticivilizaciske ideologije - mržnje prema civilizaciji. Staljinisti Mira, Sloba i & su nas tada postavili na pogrešne šine i sve su nam stanice pogrešne. Od 1990-2022 na vlasti su političari (koji su u međuremenu svoju politički moć pretočili i u ekonmsku moć) koji Srbiju 32 god, po inerciji iz komunizma, izlažu pritisku civilizacije. Taj pritisak je spljoštio Srbiju pa umesto da smo društvo od 3 dimenzije sada smo društvo sa 2 dimenzije i na putu smo da se svedemo na 1 dimenziju (kada će nastupiti potpuna paraliza društva). Pošto je Srbija „zatvoreno društvo“ gde su izbori obična kozmetika (fingiranje da bi se pred MMF i drugim bankama civizacije vlast uspešno zaduživala – jer drugog načina za preživlajvanje nema) nije moguće „propitati“ vlast zašto je za Srbiju dobro da bude izvan civilizaciskog kruga (kada sama vlast koristi u svojim životima, sve tekovine civilizacije)? Zašto je za njih dobro a za narod Srbije ne da bude u civilizaciji?

*

I posle ovih izbora - nastaviće se ubrzano – propadanje našeg "kvaliteta života". Beograd je pre 1900. imao oko 80 000 stanovnika (veći deo neplanski izgrađen, kasaba). U našim ulicama placevi su oduvek bili mali, infrastrultura nedovoljna, prizemna kuća i mala okućnica živelo 4 do 5 člana porodice. Već u Titovom komunizmu, započelo je pretvaranje tih prizemnih kuća u kuće - parter i sprat. Od 1990. Ubrzani nastavak preziđivanja - parter i dva sprata - broj žitelja oko 10, zatim bratija (mafija) vlasti na tom malom placu sazida - zgradicu od 5 sprata (zgrada pokriva ceo plac), broj žitelja već oko 100. Sve priključeno na tu nedovoljnu infrastrukturu grad je polako postajao jedna velika FAVELA, shodno tome i Kolumbija (privreda propala, čime bi se bavio toliki svet, kako da preživi). I svi ostali segmenti društva prošli su slično kao naši "placevi" – kvalitet života – kao što svako normalnam može videti – teži NULI!

Zoran Stokić

4.04.2022.