Zašto smo 32 godine OTPADNIČKA DRŽAVA?

 

U Prokuplju kamion usmrtio čoveka na pešačkom prelazu.... to će još malo postati ne nedeljna nego svakodnevna vest. Stradao čovek na trotoaru.... Upucana žena u glavu na šetalištu na Novom Beogradu iz vazdušne puške....upucana učenica (16g) ispred škole u Novom Sadu iz vazdušne puške.... Dok ovo kucam čujem zvuk sirene i "udarac" - sudarila su se vozila na raskrsnici (jer vozači nisu u stanju da procene rastojanja, jer su bahati, nevaspitani i tsl. Stiže hitna pomoć i policija). Svaki dan iz "crne hronike" decenijama čitamo da saobraćaj u Srbiji liči na "ruski rulet" i nikom ništa. Poltička elita se pravi da se to ne događa. Oni žive u svom paralelnom univerzumu geostrateških ratova (gde je Rusija gde je NATO).

Saobraćaj je najbolja (samo-očigledna) slika društva i države - kao snimak skenerom. 32 godine  gaze ljude na pešačkom prelazu, trotoaru,..., to pokazuje destrukciju svih socioloških lanaca društva: od morala, sistema vrednosti, normi, empatije....pa do rada sudstva, policije, parlamenta, vlade, medija. 32 g političari (nedodirljivi) iz nekog misterioznog razloga su nas  "izveli iz civilizacije" mi smo 32 g "otpadnička država". Zašto?

 

*

 

U otvorenim liberalnim društvima kroz kritiku, priznavanje i učenja na grešaka, stvaraju se nova rešenja, rešavaju se problemi. Bazni problem zatvorenih društava - kolektivističkih društava gde vladaju "ličnosti" – je sprečavanje  „kritike“. Odsustvo kritike vodi - suženju perspektive - iluzijama i samoobanama; problemi se ne rešavaju (uspešno) nego se guraju pod “tepih” (na primer: u Beogradu je 1974. napravljena divlja državna deponija u Vinči – evo je i 2022., sada je narasla u pravo brdo, koje nas guši. Slično - problem železničkog čvora tzv. Prokop; nesposobnost vozača da voze po saobraćanim propisima, afera indeks je ušla u 16 godinu, stvar je „pometena ispod tepiha“...pa je sada kao „brdo“ pravnici sa kupljenim i lažnim diplomama); brojni nerešeni problemi u budućnosti se “sabiraju” pa rapidno smanjuju kvalitet života građanima (Beograd još uvek ni 2022. nema rešen problem deponija, kanalizacije, saobraćaja,....)!

Kako se sprečava kritika? Najlakši način je “vanredno stanje” - u doba rata. Od despotskog - Sumera do Putinove Rusije – mehanizam eliminacije (sprečavanja kritike) je isti, dok se vodi neki “rat” centralna vlast - “uklanja” ličnosti - za koje “smatraju” da ih svojom kritikom mogu ugroziti. Time se poslužio i Sloba 1990. svrha 4 rata koja je vodio su bili - samo to da “eliminiše” - sve kritičare. A bez kritičara Srbija je završila na deponiji i đubrištu istorije. Beograd je favela. Slično sada sprovodi Putin u Rusiji, rat u Ukrajini mu služi za eliminaciju budućih kritičara Kremlja. Vlast očuvana a društvo spljošteno u anomiji. 

*

Prilog:

(tekst iz dnevnog lista Danas iz 2005.)

Nasilnici za volanom

 

Beograđanin Dejan Jovanović (37) teško je ranjen u subotu oko 12 časova u ulici Mihajla Gavrilovića broj 17. Na njega je, prema novinskim vestima, iz automobila marke BMW (BG 310 -750) pucala za sada nepoznata osoba. Prema rečima očevidaca, Jovanovića je, dok je prelazio ulicu, gotovo zgazio pomenuti automobil. Usledila je rasprava, nakon koje je revolveraš za volanom automobila sa zatamnjenim staklima, istetoviran, u bermudama i kratko (čitaj: opasno) ošišane kose pucao u noge nesrećnom Jovanoviću, dao gas i nestao.

Bahatost, bezobzirnost i primitivizam za volanom postali su naša svakodnevica. Siledžije uporno dokazuju kako gradski drumovi postoje samo radi njih. Prelazak ulice na obeleženom pešačkom prelazu, ali bez semafora, postao je opasna pešačka avantura. Kada vam se velikom brzinom približava gizdavo luksuzni automobil bežite koliko vas noge nose. I ne okrećite se.

Novokomponovane sliedžije za volanom iznedrila je nekultura kao kultura iz vremena Miloševićevog režima, ali i tranzicija. To je ona armija nazovi biznismena čiji su zaštitni znak skupocena odela, zlatni lanci, crne naočari, mobilni telefon poslednje generacije i svežanj ključeva za džip, "mercedes" ili "audi". Tu spadaju i dokona deca bogatih roditelja, kojima je večernji izlazak propao ako svoj automobil ne uteraju u neki od kafića u ulici Strahinjića Bana. Baš kao što su njihovi preci vezivali konje pred mehanom. To su oni bahati primitivci koji su već uništili lepe, popločane trotoare u Njegoševoj ulici, koji parkiraju svoje "hamere" i "lend kruzere" gde im se ćefne ispred kafića u blizini Cvetnog trga, ili onih zvučnih imena kao što su "Moda", ili "Prive".

Vide to i policajci, ali okreću glavu. Pauci odnose samo prastare "stojadine", "jugiće" i slične automobile, to jest samo kada je saobraćajni policajac siguran da nekakva istetovirana kreatura neće na njega nasrniti pajserom ili potegnuti "hekler". Iskreno rečeno, zašto bi dovodili sebe u opasnost za mizernu platu?

Da li je došlo vreme da gradske vlasti Beograda i policijski vrh smognu snage, volje i znanja da se uhvate ukoštac s nasilnicima za volanom? U suprotnom, put u Evropu i Beograd kao prestonica budućnosti Jugoistočne Evrope svešće se samo na puku farsu, ili lošu karikaturu.

Zoran Stokić

6.04.2022.