Američka vojska potvrdila je da se međuzvezdani meteor sudario sa Zemljom

 

SCITECH Autor:CNN, N1 Beograd14. apr. 202207:06 > 07:32 Izvor: Handout / NASA / AFP

 

Istraživači su otkrili prvi poznati međuzvezdani meteor koji je ikada udario Zemlju, pokazuje nedavno objavljeni dokument svemirske komande Sjedinjenih Država, objavio je CNN.

Međuzvezdani meteori potiču izvan našeg Sunčevog sistema, i veoma su retka pojava, ali se jedan 8. januara 2014. godine srušio u blizini severoistočne obale Papue Nove Gvineje, piše CNN.

Taj objekat je kao međuzvezdani meteor, u studiji iz 2019, identifikovao Amir Siraj, tadašnji student na Univerzitetu Harvard.

Siraj je u to vreme, zajedno sa profesorom sa Harvarda Abrahamom Loebom, istraživao „Oumuamuu“, prvi poznati međuzvezdani objekat u našem solarnom sistemu, koji je pronađen 2017. godine. Tada je odlučio da prođe kroz Nasin centar za proučavanje objekata blizu Zemlje kako bi pronašao druge međuzvezdane objekte i pronašao ono za šta je verovao da je međuzvezdani meteor u roku od nekoliko dana.

Naime, velika brzina meteora je ono što je Siraju u početku zapalo za oko. Njegovi proračuni su pokazali da je meteor išao brzinom od 60 kilometara u sekundi u odnosu na Sunce. Zatim je mapirao putanju meteora i otkrio da je u nevezanoj orbiti, za razliku od zatvorene orbite drugih meteora. To znači da umesto da kruži oko Sunca kao drugi meteori, dolazi izvan Sunčevog sistema.

Loeb i Siraj, međutim, nisu mogli da objave svoje nalaze u naučnim časopisima, jer su njihovi podaci došli iz Nasine baze podataka CNEOS, koja ne otkriva koliko su očitavanja tačna.

Posle višegodišnjih pokušaja da pribave potrebne dodatne informacije, zvaničnu potvrdu da se zaista radi o međuzvezdanom meteoru dobili su od Džona Šoa, zamenika komandanta američke svemirske komande.

"Dr Džoel Mozer, glavni naučnik Komande svemirskih operacija, pregledao je analizu dodatnih podataka dostupnih Ministarstvu odbrane u vezi sa ovim nalazom. Dr Mozer je potvrdio da je procena brzine prijavljen Nasi dovoljno tačna da ukaže na međuzvezdanu putanju“, napisao je Šo u pismu.

Od kada je dobio potvrdu Ministarstva odbrane, Siraj i njegov tim rade na tome da ponovo pokušaju da objave svoje nalaze u naučnom časopisu.

On bi želeo i da pokuša da izvadi deo meteora iz Tihog okeana, ali je priznao da bi to bila malo verovatna mogućnost zbog same veličine projekta.

Ukoliko bi istraživači uspeli da se dočepaju "svetog grala međuzvezdanih objekata", Siraj je istakao da bi to predstavljalo naučnu revoluciju koja bi pomogla otkrivanju sveta izvan našeg solarnog sistema.

 

***

Komentar

***

 

Odgovor na komentar "Ču, da izvuče stenčugu iz okeana... Zaludan pop i goveda krsti".

*

Da nema ljudi poput Siraja Homo sapijens bi još bio u pećinama. To možemo saznati iz, na primer, sećanja Milutina Milankovića, gde nam govori i o naučnicima koji su omogućili postojanje njegovog „Kanona osunčavanja“. Alfred Vegener (1988-1930) đak Univerziteta u Hajldebergu i Berlinu (doktorirao na „Alfonzinskim efemeridama“ 1905.) ali kako kaže Milanković „nije imao naročito ukusa ni izraziti talent za matematike nauke da bi mu one postale glavno oruđe pri naučnom poslu; bio je oštar posmatarač prirode i borben duh. Nije zazirao od najtežih telesnih napora, već ih je voleo i tražio, a nije ih mogao naći u tišini astronomske opservatorije. Zato je otišao za asistenta nemačke aernautičke opservatorije u Lindeburgu. Tu je 04.1906., u nedirigovanom balonu od 1200 kubnih metara zapremine koji ih je odneo do iznad kraja poluostrva Jitland, a vratio ih u Ašafenburg, izvršivši let koji je trajao 52 h i predstavljao je svetski rekord. Već 3 meseca docnije nalazio se Vegener na Glenlandu, na severnoistočnom krajoliku, kao učesnik i naučni meterolog i fizičar - danske artičke ekspedicije pod voćstvom Erihsena. Namera mu beše da se izbori i osposobi za istraživanje polarnih krajeva naše Zemlje....izložen svim nepogodama i strahotama proveo tamo pune 2 godine. Tu je vođa ekspedicije zalutao i poginuo od gladi i hladnoće. Ostatak ekspedicije pod vodstvom kapetana Koha vratio se 08.1908. u otadzbinu, a on objavi plod svojih naučnih istraživanja u delu od 500 strana...“ Vegener je 1912. u radu „Poreklo kontinenata“  - postavio hipotezu - „Urkontinent“ - jedan superkontinent - danas ga zovemo „Pangea“; knjigu „Termodinamika atmosfere“; Vegener i Kepet objaviše 1924. „Klimati Zemljine prošlosti“! 

Zoran Stokić

14.04.2022.