Marković: Ugasio sam TV kada sam čuo za sastanak Vučić-Đilas, ne interesuje me

 

VESTI Autor:Beta23. apr. 202209:2466 komentaraIzvor: Dragan Mujan/Nova.rs

 

Reditelj Goran Marković izjavio je da se nakon aprilskih izbora prilagođava osećanju da nikada neće živeti u mirnoj i civilizovanoj državi u kojoj vladaju red i poštovanje drugog.

„Nadao sam se da će ovo mučenje jednom prestati. Ali, kako stvari stoje, za mog života neće“, rekao je Marković za najnoviji broj magazina „Karakter“.

On je naglasio da nema više nerve, a od sada ni interesovanja za raznorazne političke programe.

„U mojoj glavi postoji još samo nada da će mladi ljudi doživeti da okuse slobodu“, dodao je Marković.

Naveo je da ništa ne očekuje od predsednika Aleksandra Vučića u drugom predsedničkom mandatu.

"Pomirio sam se s mišlju da zauvek ostajem da živim u njegovom zverinjaku. Naći ću neki ugao da proživim ostatak našeg jadnog života. Ako dozvoli…", rekao je Marković, koji je član Političkog saveta Pokreta slobodnih građana (PSG).

Ocenio je da je opoziciji za bolji izborni rezultat nedostajao narod.

"Narod koji bi mogao da se svrsta iza neke slobodarske ideje. Ovde ljudi ne računaju na političare, isuviše dugo žive u pustinji pa im se oaza čini fatamorganom. Ne veruju u sopstveno samoorganizovanje, u borbu protiv tiranina, u opoziciji vide još jednu skrivenu zamku. Nažalost, našim ljudima je potreban vođa - otac koji će ih voditi kroz život. Sami ne mogu, ne umeju", ukazao je Marković.

Upitan kako je doživeo sastanak Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa, on je uzvratio da ga uopšte nije doživeo.

"Ugasio sam televizor kada se pojavila ta vest. Ne interesuje me", dodao je poznati reditelj.

Govoreći o mogućim šansama opozicije na eventualnim prevremenim izborima u Beogradu, on je naglasio da je opozicija već pobedila u Beogradu.

"To znam, jer su mnogi moji rođaci i prijatelji radili kao kontrolori na tim izborima. Ali, izgleda da je krađa ogromna, da ima neviđeno bezobrazne razmere. I korupcija. I glupost, i obamrlost", kazao je Marković i zaključio da "samo ulica može da reši naše muke".

 

 

***

Komentar

***

 

Po običaju Marković pravo u centar! Ako se grešeke ne priznaju i ne popravljaju one vremenom uvećavaju haos; kada je Tito umro 1980. nije započeo proces "ispravljanja greške" koja je nastala od 1945. uvođenjem kolktivističke ideologije i njene apsolutne istine (koju znaju jedino vođe kolektiva). Ideološka mržnja komunističke elite od 1945. se preko svih institucija države širena prema Zapadu, društvu individualnom, građanskom društvu, kapitalizmu – koliko je strah (komesara čuvara apsolutne istine) postojao prema pojmu objektivne istine, najbolje pokazuje primer jednog našeg filozofa (tada asitenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu) koji je zbog jednog teksta u filozofskom časopisu izjuren sa fakulteta iako je bio jedna od najtalentovanijih. Otuda i ne priznavanje da je 1989. pao zid u Berlinu. Umesto mirne političko privredne tranzicije iz kolektivističkog komunizma u građansko individalno društvo vi ste pokrenuli sociološku nuklearnu reakciju - lanac nesreća. 4 rata. I ako smo u prvom i drugom svetskom ratu izgubili biološku masu vi umesto podržavanja mira 1990. (pod bilo kojim uslovima) vodite ratove. Dok su se sve zemlje bivšeg Varšavskog pakta uklonile iz - provalije - između dve super sile – vi ste se ugurali u tu provaliju – i to smatrate vrhuncem političke mudrosti i patriotizma; šta iz toga može proizađi do velika nesreća – koja traje!

 

*

 

Kako je izgledalo uklanjanja građana od 1945.

 

U Beogradu za vreme Drugog svetskog rata, Ksenija Atanasijević (tvorac originalnog filozofskog sistema. Prva žena koje doktorirala na BU, 1922.) odbija da potpiše čuveni Apel beogradskih intelektualaca. Štaviše, pre rata pisala je protiv nacizma i branila Jevreje, pa je Gestapo hapsi. Posle završetka rata, nove komunističke vlasti je hapse. Dušan Nedeljković, dekan Filozofskog fakulteta, predsednik Komisije za ratne zločine, traži smrtnu kaznu za Kseniju Anastasijević. Ipak, izašla je iz komunističkog zatvora samo "lišena građanskih prava, a sve njene knjige stavljene su na listu zabranjenih".

Njena bibliografija broji više od 250 radova iz filozofije, etike, estetike, iz antičke književnosti. Napisala je nekoliko knjiga i više desetina studija. Njeni najznačajniji radovi, osim doktorske disertacije, jesu Brunovo učenje o najmanjem, Heraklitova filozofija, Filozofeme sofista, Sokrat, Šopenhauerova formula pesimizma, Demokrit kao etičar, Sofisti Prodik i Hipija, Seneka, Imanuel Kant, Prve filozofske hipoteze Jonaca, Fridrih Niče, Empedokle iz Agrigenta, Pitagorejsko učenje o seljenju duša, Eleaćanin Parmenid tvorac učenja o biću, Stara grčka atomistika, Epikur, Racionalizam i misticizam, Od Frojda Platonu, Smerovi mislilaštva Artura Šopenhauera, Blez Paskal čovek i mislilac… Svoje originalno filozofsko učenje izložila je u Filozofskim fragmentima. Prevela je s latinskog kapitalno delo Baruha d’Espinoze Etika, prevodila je i sa grčkog. Sa nemačkog je prevela Adlerovu Individualnu psihologiju (1937), drugi tom Hauzerove Socijalne istorije umetnosti i književnosti (1962)… Njeni tekstovi objavljivani su, uz laskave kritike, na nemačkom, francuskom, holandskom, češkom, bugarskom.

Epilog:

Umire 1981. sahranjena je na beogradskom Novom groblju. Grobno mesto je prekopano i prodato novim vlasnicima.

 

Zoran Stokić

23.04.2022.