"Bili su ljubomorni jer nisu mogli da shvate kako žena može da bude i bogata i lepa i pametna" Priča o Gordani Bajloni, ženi koja je bila uvek ispred svog vremena

 

Život Gordane Bajloni, potomka predratnog beogradskog preduzetnika, Ignjata Bajlonija, čija se imovina i danas može videti u mnogim delovima Beograda, ako bi se pretočio u knjigu ili scenario za film, ostavio bi mnoge bez daha.

 

Blic 31.03.202313:02 Gordana BajloniFOTO: RTS/MIRA ADANJA POLAK / YOUTUBE

 

U tekstu je postavljen video Mire Adanje Polak:

https://www.blic.rs/slobodno-vreme/gordana-bajloni-potomak-ugledne-porodice-bajloni-bila-je-zena-koja-je-imala-sve/fhn095d

 

A sve je počelo u ulici Kneza Miloša 66 na Savskom vencu u Beogradu, gde se nalazi nekada najlepša porodična kuća u Beogradu, koja danas baš i nije preterano reprezentativna. Na tom mestu, sve do Drugog svetskog rata, živela je ugledna porodica Bajloni koja je bila italijanskog porekla iz oblasti Lombardije.

Jedan od predaka porodice Bajloni se krajem XIII veka doselio u Litomišl u Češkoj gde se 1811. godine rodio Ignjat Bajloni. Ignjat dolazi u Beograd 1855. godine. Nastanjuje se na Topčiderskom brdu gde počinje njegov beogradski život. Danas su njihovi potomci rasejani širom sveta a sećanje na njih čuva i čuvena Bajlonijeva pijaca.

Po zanimanju je Ignjat bio kožar i radio je sa bratom. Želeo da se odseli u Ameriku, ali su ga sestra i zet koji su tada živeli u Srbiji, nagovorili da se sa porodicom doseli kod njih. Zahvaljujući tome, Ignjat dolazi u Beograd 1855. godine sa ženom i četiri sina( Jakov, Anton, Vasa i Jovan) i kreće da se bavi kožarskim zanatom, ali i poljoprivredom.

Bajlonijevi posedovali gostionicu, mlin i pivaru

U periodu 1858 - 1878. Bajlonijevi su držali gostionicu u današnjoj Balkanskoj ulici blizu hotela "Beograd" i od nje pravili jednu od najpoznatijih beogradskih kafana, poznatu pod imenom "Bajlonova". Ova mehana donosila je zaradu, pa je porodica ubrzo proširila posao i na druge delatnosti.

Bajlonijeva vilaFOTO: ZORAN ILIĆ / RINGIER

Bajlonijeva vila

Ime Bajlonijevih čuva pijaca na dnu boemske četvrti

Na mestu isušene močvare, na mestu gde se ukrštaju Skadarska, Džordža Vašingtona i Drinčićeva ulica pre Prvog svetskog rata nastaje pijaca. Zbog zasluga porodice Bajloni za razvijanje i ugled Beograda u svetu dobija ime po njima. Iako je danas zvanično ime pijace Skadarska, među stanovnicima glavnog grada je i dalje je poznata kao Bajlonijeva pijaca.

Bajloni pijaca 260319 RAS foto o bunic01FOTO: OLIVER BUNIĆ / RAS SRBIJA

Bajloni pijaca 260319 RAS foto o bunic01

Potomci Ignjata Bajlonija

Posle početka Drugog svetskog rata skoro cela porodica se iselila u Lisabon u Portugaliji. A informacije koje kruže Beogradom kažu da samo još pojedini članovi od Bajlonijevih žive u Beogradu.

Među potomcima Ignjata Bajlonija izdvaja se Jakov I. Bajloni koji je kao vojnik učestvovao u oslobodilačkim ratovima protiv Turaka i njegov sin, Ignjat J. Bajloni, bio je guverner Narodne Banke. A Gordana Bajloni, najstarija ćerka Mihajla Bajlonija i Radmile Bošković, pripadnica najbogatije porodice svoga vremena bila je čuvena beogradska lepotica.

Ona je nakon 1941. godine otišla je iz Srbije i do kraja života je živela u Lisabonu.

Gordana Bajloni - lepa, obrazovana i drugačija

Gordana Bajloni bila žena koja je odisala lepotom, pametošću i bogatsvom.

U Lisabonu ju je, uprkos velikim preprekama srela Mira Adanja Polak i sa njom uradila intervju za kultnu emisiju na RTS-u.

Mira Adanja Polak objasnila je da Gordana živela sama u kući. Imala je domaćicu koja joj je pomagala, kao i čoveka koji se bavio imanjem.

Na intervju je pristala tek nakon par provera, kako je sama kasnije ispričala. Provere su bile potrebne jer je Gordana želela da zna ko šalje i kakav je cilj intervjua koji Mira želi da uradi.

Gordanina želja – intervju nakon njene smrti

Tako da je, pristavši na intervju, dala samo jedan uslov – da bude prikazan tek nakon njene smrti. Njenu odluku Mira Adanja Polak je ispoštovala, te je emisija objavljena nedavno.

Rođena u Paraćinu, Gordana je objasnila da je njena porodica na početku Drugog svetskog rata krenula za Ameriku, ali 7. decembra, baš na njen rođendan, Amerika je ušla u rat, te je ona ostala da živi u Portugaliji.

"Od 1941. nisam se nikad više vratila u Beograd. Mislili smo da ćemo se vratiti posle nemačke okupacije, ali posle se sve toliko izmenilo da se više nije moglo vratiti", krenula je svoju životnu priču Gordana.

Opisala je i kako je izgledao početak u Portugaliji.

"Prvo smo kupili taljige i konja koji se zvao Bitanga. Imali smo i krave, piliće, pse. Uvek je život težak kad čovek nije u svojoj zemlji, ali Portugalci su uvek bili ljubazni. I još uvek osećam da nisam u svojoj zemlji, ali nisam htela da tamo idem. Ostala je slika naše kuće, ostala je slika našeg Beograda. To je bio naš prošli život", rekla je ona u interevjuu.

U Lisabonu nije imala skoro ništa što bi je podsećalo na stari život - život u Beogradu, gde se rodila i živela.

"U kući je bio samo poneki medaljon i slika iz Srbije koje joj je donosila tetka. Nema ni porodičnih fotografija, sve je ostalo u Srbiji i propalo. I zašto da se vratim, šta da nađem, kuća mi je oduzeta, sve stvari su bačene kroz prozor. Komunizam." rekla je Gordana.

Dodala je da sve to što je njena porodica doživela jeste samo rezultat zavidnih ljudi kojima je smetalo što su oni imali nešto svoje.

"Tata je imao banku i dosta kuća. I to je valjda smetalo. Oni koji to isto žele i danas, koji žele da imaju, to će jednog dana biti greh. Čovek je strašno zavidan" - nadovezala se ona u intervjuu.

Bajlonijeva vilaFOTO: ZORAN ILIĆ / RINGIER

Bajlonijeva vila

Gordana je bila prava lepotica, ali nije samo pamet bila ono što ju je izdvajalo. Ona je plenila svojom energijom gde god se pojavljivala. Bila je pravnica, uspešna u svom biznisu u Portugaliji, gde je otvorila fabriku i bavila se turizmom. Lepe reči o njoj imala je sestra od ujaka Ljubica Đorđević.

"Bila je toliko lepa da smo stalno hteli da je slikamo. Kod strica smo, kod njihove kuće, igrali fudbal na njihovom teniskom terenu. Ali Gordana je bila fina, pa je igrala tenis. Kad smo išli u Crniće gde su Bajlonijevi imali i mlinove i svašta, sećam se da je volela prirodu i konje, lepo je jahala, nije se bojala da konju iz ruke daje šećer. Ljudi su bili ljubomorni jer nisu mogli da shvate kako žena može da bude i bogata i lepa i pametna. To je vrlo retko bilo." rekla je Ljubica za "Informer"

Gordana Bajloni, svoj ovozemlajski život završila je na pravoslavni Božić, sedmog januara 1999. godine, tokom ručka. Međutim, njena priča, zaslugom barda novinarstva, Mire Adanje Polak, ostala je i ostaće da živi još dugi niz godina.

 

***

Komentar

***

 

 

Mladi ljudi u prehitlerovskoj Nemačkoj često su - bace novčić - da bi se pridružili komunističkoj ili nacističkoj partiji. U čemu su se ove dve masovne totalitarne ideologije razlikovale?

 

*

 

Gebels je objavio pamflet pod nazivom "Naci-Sozi" koji je ukratko izneo po čemu se nacionalsocijalizam razlikovao od marksizma.

Hitler je 1930. rekao: „Naš usvojeni termin 'socijalista' nema nikakve veze sa marksističkim socijalizmom. Marksizam je anti-vlasništvo; pravi socijalizam nije”.

Nacisti su tvrdili da je komunizam opasan po dobrobit nacija zbog svoje namere da raspusti privatnu svojinu, podrške klasnom sukobu, agresije na srednju klasu, neprijateljstva prema malom biznisu i ateizam. Nacizam je odbacio socijalizam zasnovan na klasnom sukobu i ekonomski egalitarizam, favorizujući umesto toga stratifikovanu ekonomiju sa društvenim klasama zasnovanim na zaslugama i talentima, zadržavajući privatnu svojinu i stvaranje nacionalne solidarnosti koja prevazilazi klasne razlike. Istoričari Ian Kershav i Joachim Fest tvrde da su u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata nacisti bili jedna od mnogih nacionalističkih i fašističkih političkih partija koje su se borile za vođstvo nemačkog antikomunističkog pokreta.

U "Mein Kampf-u", Hitler je izjavio da želi da „zarati protiv marksističkog principa da su svi ljudi jednaki.“ Verovao je da je „pojam jednakosti greh protiv prirode“. Nacizam je podržavao „prirodnu nejednakost“, na primer, "muškaraca“, uključujući nejednakost između rasa i unutar svake rase. Nacionalsocijalistička država je imala za cilj da unapredi te pojedince sa posebnim talentima ili inteligencijom, kako bi mogli da vladaju masama. Nacistička ideologija se oslanjala na elitizam i Fuhrerprinzip (princip liderstva), tvrdeći da elitne manjine treba da preuzmu vodeću ulogu u odnosu na većinu, i da sama elitna manjina treba da bude organizovana prema „hijerarhiji talenata“, sa jednim vođom - Firerom - na vrhu. Fuhrerprinzip je smatrao da svaki član hijerarhije duguje apsolutnu poslušnost onima iznad sebe i da treba da ima apsolutnu vlast nad onima ispod sebe.

 

*

 

Srbija je žrtva trocističko-staljinističkih ideja (skup dogmi i predrasuda) tzv. četvre internacionale koje su ostale privržne idejama (doktrini) Kominterne i Kominforma – pokreta koje karakteriše zajednička opozicija kapitalizmu i svakom iskustvu zasnovanom na znanju. Mi smo žrtva totalitarne političke ideologije koja počiva na iracionalnim fenomenima: teorijama zavere, mitovima, falcifikovanju istorijiskih činjenica. Koja se održava promocijom mržnje, netolerancije, zabranama drugih ideja i drugih mišljenja. Da bi se ta totalitarna ideologija održavala ukinuta je "objektivna istina" umesto istine društvo vodi  "ideološka istina"=laž. To je ideologija gde je ukinuta odgovrnost za ideologe mržnje; jer bitna komponenta teorije zavere je da one koji u nju veruju oslobađa svake odgovornosti za ono što ONI rade. Druga komponenta je da verovanje u teoriju zavere zapravo ohrabruje stvarnu zaveru! U "svojim iracionalnim fantazijama" Hitler , Milošević, Putin su verovali u zavere, pa su, dolaskom na vlast, sami postali zaverenici – koji svojom "protiv-zaverom"-  sprečavaju - te "umišljene" zavere.

Zoran Stokić

5.04.2023.