U žiriju za nagradu „Milan Mladenović“ Konstrakta, Marčelo, Zoran Predin…

 

KULTURA Autor N1 Beograd 24. apr 202310:52

 

Zadužbina Milana Mladenovića će ove godine dodeliti petu nagradu "Milan Mladenović".

Nagrada se dodeljuje za najbolju pesmu na teritoriji bivše Jugoslavije, a na osnovu odluke stručnog žirija, koji je svake godine u drugačijem regionalnom sastavu.

O nagradi Milan Mladenović 2023 odlučivaće Ana Đurić Konstrakta, muzičarka, Branka Glavonjić, autorka i urednica emisije „Bunt“, Boris Lajner, muzičar, Zoran Predin, muzičar i Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar.

Konkurs za nagradu Milan Mladenović 2023 biće otvoren 1. maja i trajaće do 31. maja, a žiri poručuje svim autorima i izvođačima koji planiraju da se prijave da će posebno obratiti pažnju i na tekst i na muziku.

„Lično dosta pažnje poklanjam tekstu i temi koja je izabrana i načinu na koji je taj tekst podržan muzikom – što aranžmanski, što dramaturški, što produkcijski, što žanrovski“, kazala je Ana Đurić Konstrakta.

„Od dobitnika nagrade Milan Mladenović očekujem – glas. U vokalnom, ali pre svega u autorskom smislu. A kako mi je pisanje profesija, ove godine kada imam čast da sam u žiriju, biću možda malo stroži no ostali članovi kad je o tom aspektu reč – o rečima. Prijavi svoju stvar. I prijavi najbolju, jer ova se nagrada dodeljuje za najbolju pesmu. Ohrabrujem sve autore i autorke, sve bendove, ali posebno one mlade – i kada to kažem, ne mislim nužno na vaše godine, već više na vaš autorski staž. Ako znaš šta treba da znaš, veruj da mi baš želimo da te nađemo. Slušamo se!“, poručuje Marko Šelić Marčelo.

Branka Glavonjić dodaje da je iskrenost uvek autentična.

„Svaka umetnost, pogotovo muzička, svejedno o kojem se pravcu radi, ako je iskrena, onda osvaja. Emocije se ne mogu i ne smeju sakrivati! Tako da očekujem pesmu koja će me pokrenuti da je iznova otkrivam, slušam i u njoj uživam“, poručila je Glavonjić.

„Očekujem kreativan, jak, čvrst i ljut autohtoni rok“, kratak je i jasan u svojim kriterijumima Boris Lajner.

„Pozivam vas da pesme koje su po muzici i tekstu originalno duhovite, pesme s porukom, pesme koje po svom sadržaju i aranžmanu odskaču od radio-ljubazne dosadne produkcije pošaljete na konkurs ‘Prijavi svoju stvar’. Samo se takve mogu nadati nagradi Milan Mladenović“, zaključuje Zoran Predin.

Nagrada Milan Mladenović uspostavljena je sa ciljem da podstiče muzičko stvaralaštvo koje odlikuju vrednosti svоjstvene umetničkoj zaostavštini Milana Mladenovića. Kao i svake godine do sada, biće dodeljena na svečanosti 21. septembra, na dan Milanovog rođenja.

Dobitnik prve Nagrade koja je dodeljena 2019. godine bio je bend Artan Lili sa pesmom „D.E.P.R.A“. Drugi laureat bila je grupa Dram 2020. sa pesmom „Daj mi sve“. Naredne, 2021. godine, Nagradu su dobili Ana & The Changes za pesmu „Tu“, a prošle, 2022. godine, laureatkinja je bila iz Severne Makedonije – Dina Jašari sa pesmom „Doma“.

Fond za Nagradu Milan Mladenović 2023 iznosi 3.000 evra, a svi detalji o Nagradi i samom konkursu biće objavljeni 1. maja 2023. na sajtu www.milanmladenovic.com.

 

***

Komentar

***

 

Za bolji život naših muzičara nisu dovoljni samo konkursi i nagrade. Možda bi korisno za muzičare u Srbiji bilo, kopirati stara uspešna rešenja. Kompozitor Florijan Gasman, koji je bio muzička ikona Beča (školova je svog naslednika Salijerija), došao je na ideju da osnuje "društvo za pomoć muzičarima" i ono je osnovano 1771.,  "Tonkunstler-Societat" (1771-1939) 1939., ga je posle ansluša Austrije Hitler ukinuo. Njegova svrha je bila „podrška penzionisanim muzičarima i njihovim porodicama; kao i udovicama i njihovoj deci“. Društvo se finasiralo dobrotvornim koncertima i donacijama; naročito su bili poznati po izvođenju oratorijuma. Za Gasmanovo društvo prvu donaciju načinila je Marija Terezija 500 a njen sin 200 dukata. Kasnije su ovakva društva osnovana u Berlinu,...,St.Perersburgu. Za koncerte su svoja dela prilagali članovi duštva: Gassmann, Hasse, Bono, J.Haydn, Salijeri, Albrechtsberger, Martinez, Ditersdorf, Paul Wranitzky , Franz  Süssmayr, Kožulah, Cartellieri, Vogler,..., Bethoven; a izvođena su i dela baroka: Hendla i &. Zanimljivo je da je A.Mocart tu izvodio svoja dela, da bi ta dela promovisao, ali nije postao član ovog - super  važnog "sindikata" - iz bizarnog razloga; da bi postali član morali ste priložiti KRŠTENICU, od Amadeusa su u dva navrata tražili da iz Salzburga donese krštenicu, ali je on nije priložio (bez toga niste mogli postai član). Kada je 1791., naprasno umro udovica Konstaca i deca nisu mogli dobijati finansisku pomoć ovog društva!

 

Najizvođeni je oratorijum J.Haydna " Die Schöpfung", "Die Jahreszeiten", "Il ritorno di Tobia". Tu su i Hasina " Santa Elena al Calvario", Florian Leopold Gassmann " La betulia liberata", Salijeri "La Passione di Giesu Cristo", "Isacco figura del Redentore",..., "Re di Giuda"; Kao i Hendlov "Mose in Egitto", "Judas Maccabäus" i Ramoov "Castore e Polluce".

 

Zoran Stokić

25.04.2023.